КАКО СЕ ФРАНЦУЗИ СПРЕМАЈУ ЗА РАТ: "Руси су свуда по Медитерану - Ми гледамо њих, а они нас"
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон можда ни сам није знао шта је покренуо када је у фебруару рекао да се слање војних снага у Украјину не може искључити, а у међувремену, чини се, није одустао од напора да Француску јаче војно позиционира против безбедносних претњи у Европи и шире.
Иако је његова изјава изазвала констернацију западних партнера, пала је на плодно тло пре свега у балтичким земљама, које су заједно са Пољском најгласније упозоравале на опасност која вреба из Кремља.
Убрзо након тога, британски министар спољних послова рекао је да Украјина има право да се брани, говорећи о оружју које је Лондон испоручио Кијеву, што је првобитно протумачено као дозвола украјинским снагама да користе донирано британско оружје, као што је ракета дугог домета Сторм Шедоу, за нападе на руско тло.
Реакција Кремља била је војна вежба са употребом тактичког нуклеарног оружја, али се све завршило америчким гажењем "црвене линије", када је Џо Бајден дозволио Кијеву да употреби америчко оружје за нападе на руску територију, али у ограниченом обиму, тј. циљеве који представљају опасност за Харков.
Ројтерс је недавно пренео речи анонимних дипломатских извора према којима би Француска ускоро могла да пошаље војне инструкторе у Украјину. Дипломате су рекле да се Париз нада да ће створити и водити коалицију земаља које нуде такву помоћ Кијеву. Према овом плану, Француска би прво послала ограничен број особља да процени модалитете мисије пре него што пошаље неколико стотина инструктора, а Кијев је потом потписао документ којим се француским војним инструкторима дозвољава приступ украјинским центрима за обуку.
Мисија Акила
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је у уторак да би сваки француски војни инструктор у Украјини био легитимна мета руских оружаних снага и изнео тврдње да се француски инструктори већ налазе на украјинској територији.
- Без обзира на њихов статус, војни званичници или плаћеници представљају легитимну мету за наше оружане снаге - рекао је он. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је, пак, да "инструктори који обучавају снаге кијевског режима немају никакву врсту имунитета и није битно да ли су Французи или не".
Макронов кабинет није коментарисао реакције Кремља, а француски председник је последњих месеци све оштрији по питањима европске одбране – више пута је позивао на јачу и интегрисанију европску одбрану, оценио да француско нуклеарно оружје треба да буде део дискусије о европској одбрани и рекао да би "Европа могла да умре".
У међувремену, Француска наставља са јачањем одбрамбеног позиционирања унутар НАТО-а, посебно када су у питању поморске снаге. Од избијања рата у Украјини, Париз је све више изражавао спремност да се више укључи у војне операције НАТО-а.
Мисија Акила у Средоземном мору представљала је прве кораке у том правцу. Први пут је француски носач авиона Шарл де Гол на нуклеарни погон, који опслужује до 2.000 морнара и може да преплови 1.000 миља дневно, дошао под оперативну контролу НАТО-а.
Такође, први пут су француски борбени авиони "рафали" прелетели од Јонског мора до Балтичког мора, што значи шест сати и 4.000 километара небом Европе. Изнад Пољске их је у ваздуху допунио француски ваздушни танкер.
Мисија Акила је укључивала учешће у НАТО вежби Нептунов Удар 2024, што је начин да Француска покаже колегама чланицама НАТО да Париз жели да буде кључни играч у западном војном савезу, али и да пошаље поруку Русији.
Шарл де Гол је ослонац француске морнарице и централни је за све напоре Париза да пројектује своју моћ. Дугачак је 261 метар, тешко наоружан и опремљен катапултима на парни погон за лансирање авиона којима могу парирати само САД.
Поклапањем против руског "парадирања"
Откако је Русија почела напад на Украјину, промењено безбедносно окружење учинило је вежбе попут Нептуновог удара кључним делом НАТО-ових напора да побољша интероперабилност са савезницима и одврати потенцијалне противнике. Вежба је одржана током априла и маја, а учествовали су бродови из 11 земаља НАТО-а, укључујући и носач Шарл де Гол. За Француску, вежба је била начин да се боље усклади са другим чланицама НАТО-а.
До рата у Украјини, Париз је велики део својих војних напора, а посебно копнених снага, везивао за бивше француске колоније у Африци. Сада НАТО напори Француске укључују преузимање вођства у операцији борбене групе западне алијансе у Румунији. Вежба је такође осмишљена да потврди поморско присуство НАТО-а у Средоземном мору. Наиме, Русија има поморску базу у Тартусу у Сирији коју је користила за своје интервенције у грађанском рату у тој земљи. Присуство и утицај Москве у том региону знатно су се проширили од почетка рата у Украјини.
Пре него што је инвазија почела 2022. године, ударна група француских носача могла је да отплови на Кипар, а да никада не наиђе на руске бродове. Али сада француски ратни бродови почињу да се припремају за сусрете са руским бродовима већ у Месинском мореузу, поморском пролазу између Сицилије и Италије, који повезује Јонско и Тиренско море.
- Руси парадирају по целом Медитерану. Знамо да су тамо. Ми гледамо у њих и они гледају у нас - рекао је поручник Александар Дугуаи, канадски морнарички официр за везу са француском ударном групом носача.
У јуну 2022. године, као одговор на напад на Украјину, лидери НАТО-а одлучили су да значајно појачају заједничке вежбе. За француску ударну групу, један од главних циљева вежбе је био побољшање разумевања НАТО ланца командовања.
- Вежба је потврдила да је рад унутар групе тежак, али заједно смо јачи - рекао је контраадмирал Жак Малард, командант ударне групе носача. Области за побољшање укључују логистику, размену обавештајних података и координацију.
Од тешког савезника до кључног сарадника
Размер изазова који представља Русија приморава и НАТО и Француску да растегну своје снаге - од Медитерана, где је била базирана ударна група, до Балтичког мора, где су два борбена авиона Рафале маринаца имала задатак да пронађу циљ и симулирају напад на мору, недалеко од руске ексклаве Калињинград.
Међутим, напори Француске у оквиру НАТО-а не значе да је Париз одустао од традиционалних несугласица са Вашингтоном. Француска наставља да се залаже за "европски стуб" у војном савезу и није одустала од амбиције да буде балансирајућа сила на светској сцени. Париз се такође оштро противи ширењу НАТО-а на Индо-пацифички регион, за који се очекује да ће бити камен спотицања на самиту НАТО-а у Вашингтону у јулу.
Истовремено, Париз све више покушава да повећа свој удео у колективној одбрани саме Европе. Према студији коју је прошле године објавио француски труст мозгова ИФРИ, Француска је од "тешког савезника" постала кључни фактор.
Чак и када није учествовала у интегрисаној команди НАТО-а, понашала се као чланица западне алијансе, а француско ваздухопловство и морнарица су деловали заједно са НАТО савезницима. С друге стране, француске копнене снаге су мање интегрисане јер нису требале да делују у коалицијама, али на томе ради и француска војска која је прошле године створила копнену команду за Европу.
Ипак, јача посвећеност НАТО-у има политичку цену у Паризу – према студији из 2019. године, француски грађани спадају међу оне са најнеповољнијим ставовима о НАТО-у међу земљама чланицама.
Странке крајње деснице и крајње левице, које редовно воде кампању за повлачење Француске из интегрисане команде НАТО-а, оштро су критиковале учешће Шарла де Гола у мисији НАТО-а, тврдећи да француски председник Емануел Макрон продаје крунски драгуљ француске морнарице Американцима.
(индекс.хр)
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
А ПОСЛЕДИЦЕ? Кина гради највећу хидроелектрану на свету - иселиће милионе људи, "кешираће" невероватне 35 милијарде долара
ПРОИЗВОДИЋЕ троструко више од 88.2 милијарде kWh, колики је пројектовани капацитет тренутно највеће хидроелектране на свету - "Три кланца" у централној Кини.
26. 12. 2024. у 14:37
Коментари (0)