СУВЕРЕНИСТИМА СЛЕДИ МУЧЕЊЕ ДО УЈЕДИЊЕЊА: Какав ће бити сазив новог Европског парламента

Утврђени су дефинтивни резултати за 12 од 27 земаља чланица после гласања за нови сазив Европског парламента.

Фото: Горан Чворовић

На основу прелиминарних резултата, који би врло мало могли да се мењају до краја, највише гласова освојили су деснчарски народњаци, 186, што је 10 више него у претходном сазиву. На другом месту су социјалдемократе са 135 посланика, 4 мање него у периоду 2019-2024.

Велики губитници су либерали из групе "Обновимо Европу" који су изгубили 23 места и могу да рачунају на 79 депутата. Четврти су конзервативци и реформисти са 73 посланика, четири више него раније, а на петом такође суверенистичка и евроскептична група Идентитет и демократија са 58, са плусом од 9 посланичких места.

Још један велики губитник су "зелени", на шестом месту, са 53 представника, 18 мање него досад. По снази, затим, иду неопредељени, њих 45, па крајња левица са 36 која је изгубила једно место, уз 55 нових посланика за које се још не зна ком јату ће се приволети.

Конзервативци и реформисти са припадницима групе Идентитет и демократија би, уколико се уједине, и привуку још неког члана од нових још неодлучних посланика, могли да представљају другу снагу у парламенту. Ако то и не учине формално, моћи ће да се уједињују ад-хок, по темама за које се гласа, што неће бити довољно за превагу, али ће свакако имати значајну тежину.

Европски парламент, између осталог, у свом опису посла има и бирање првог човека Европске комисије, а одлазећа председница Урсула фон дер Лајен задовољно трља руке, не само зато што су њени народњаци изашли као победници, већ и зато што су сада препреке за њен евентуални реизбор мање. Између осталог, против тога да поново обавља исту функцију био је француски председник Емануел Макрон, који сада излази доста ослабљен из ових избора.

Средишни блок, који је и до сада, договорима водио Европску комисију, па самим тим и европску политику, има у збиру натполовичну већину, али она је слабија него раније. Реч је о око четири стотине посланика, док је за већину потребан 361 глас. Када би се ујединили сви неопредељени и евроскептици, могли би да сакупе 231 подигнуту руку. Разлика се, из сазива у сазив, смањује. Чак трећина посланика је против начина на који функционише данашња ЕУ.

Ипак, међу суверенистима је доста различитости, јер не мисле исто припадници француског Националног окупљања, Италијанске браће, присталице Холанђанина Герта Вилдерса, чланови мађарског Фидеса, пољског Права и Правде или Алтернативе за Немачку. Њихова највећа победа, за сада, је високо позиционирање у великом броју земаља чланица.

И поред више покушаја, до сада, Виктор Орбан, Ђорђа Мелони и Марин Ле Пен нису успели да усагласе ставове. Францускиња Италијанки између осталог замера што се превише везала за европску администрацију и што подржава народњаке. Ако би тога хтела да се одрекне, Мелонијева би требало да довде у питање ову сарадњу коју одржава и преко поптредседника владе и министра спољних послова, некадашњег председника ЕП Антонија Тајанија.

Две даме се доста разликују и око схватања економије – једна је за либерализам, друга, Ле Пенова, за протекционизам. Мелонијева је за тесну сарадњу с НАТО, док Францускиња инсистира на војној суверености. Ни око Украјине нису превише сагласне, имајући у виду да се Националном окупљању пришива етикета одређене блискости с Москвом, иако је Ле Пенова осудила руски напад на украјинску територију. Ипак, Ђорђа Мелони се недавно изјаснила против коришћења западног оружја за гађање циљева на руској територији.

Ако желе да се уједине, мораће да превазиђу одређене разлике, које нису мале, али их с друге стране чека врло примамљива позиција у процесу еворпског одлучивања. Преговори су тек започели.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације