БИРАЧИ МАКРОНУ ПОРУЧИЛИ: ДОСТА ЈЕ! - Како је крајња десница изашла као велики победник првог круга парламентарних избора у Француској

Грађани Француске изразили су у првом кругу парламентарних избора љутњу и незадовољство актуелним естаблишментом.

Фото: AP Photo/Michel Euler

Доста им је криза, желе да пробају нешто ново. Згражавали су се при помисли да ће можда њихови војници морати да иду у Украјину да се боре, од размишљања да ли ће можда бити атомског рата, мука им је од све већег богаћења једних и даљег осиромашивања других, не желе бензин који кошта два евра за литар на пумпама, доста им је потрошачке корпе за коју је потребно право мало богатство.

У једној од цвећара, одакле су се укључили извештачи током предизборне кампање, продавачица је истицала да су њени клијенти изражавали страхове на све горе наведене теме. Дала је једно од најлепших поређења, да јој поруке власти личе на божур, лепо на око, али кратког цветања. Људи би, ако ништа друго, бар хтели да размишљају о расцветалој будућности, која им се на досадашњи начин није нудила.

Крајња десница остварила је невиђени тријумф. Коалиција око Националног окупљања својила је према коначним подацима 33,15 одсто гласова, левичарски Нови народни фронт 27,99, Макронови центристи 20,04, десничарски Републиканци 6,57. Остали су испод 5 одсто.

Према распореду скупштинских места, крајњим десничарима се предвиђа 255 до 295 места, док је за апсолутну већину потребно 289. Ту треба додати и део Републиканаца који су остали верни традиционалном крилу, али који ће такође стати у блок против крајње левице, а њих, зајдно, има од 35 до 45. Уједињеној левици се предвиђа од 120 до 140 места чему треба додати и десетак левичарских дисидената. Макрон може да рачуна само на 90 до 125 посланика, у скупштини која има 577 места.

Француски већински систем је специфичан, и у други круг улазе сви кандидати који освоје 12,5 одсто од броја уписаних бирача. Негде даље иду двоје, троје, а ретко и четворо. Левичари и центристи су покушали да позову бираче да се уједине у другом кругу, али то неће бити тако једноставно. Проблем су Жан-Лик Меланшон и његови Непотчињени, које поједини, због противљења крупном капиталу и Јеврејима, виде чак као већи проблем по друштво од крајње деснице.

Од недеље увече већ је почело одустајање појединих кандидата левице и центриста, који су завршили на трећем месту, у корист другопласираних. Али, има и оних који су ставили до знања да неће послушати позив. Сада је на делу 577 малих избора, на сваком изборном месту. Коначна листа мораће да буде позната до вечерас (уторак) у 18 сати.

Од кандидата крајње деснице, њих 76 имало је више од 50 одсто већ у првом кругу и одмах су изабрани. Међу њима је Марин ле Пен. Нови народни фронт је освојио 32 депутата, а макронисти само 2.

Све је још могуће у другом кругу, мада је крајња десница у далеко најбољој позицији. На 190 места бориће се два кандидата, на 306 троје, а у пет случајева - четворо. Иако се већ стварају постизборне коалиције, много је непознаница, пре свега због Жан-Лика Меланшона.

Лидер непотчињених био је први, свега неколико минута после 20 сати, који се прексиноћ обратио јавности међу уједињеним левичарима. Његова странка остварила је и најбољи скор на недавним европским изборима. Намеће се као природни лидер за премијера, уколико његова формација евентуално оствари коначну победу.

ПРОМАШАЈ СОНДАЖА

Треба бити врло опрезан с резултатима истраживања и процена око будућих посланичких места. Тако је пред претходне изборе 2022. године, Националном окупљању предвиђано свега од 15 до 30 посланика, а освојили су чак 89. Сада ће имати много, много више, а да ли ће то бити довољно за апсолутну власт, сазнаће се за неколико дана, у недељу увече.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације