ПУТИН И СИ САД ОКУПИЛИ АЗИЈУ: Самит лидера Шангајске организације за сарадњу почео у Астани, престоници Казахстана
ЛИДЕРИ земаља Шангајске организације за сарадњу (ШОС) окупили су се у Астани, престоници Казахстана, на самиту под називом "Јачање мултиполарном дијалога - стремљење миру и развоју".
Фото АП
Скуп се завршава данас, а на маргинама самита састаје се председник Русије Владимир Путин одвојено са лидерима Кине Си Ђинпингом и Турске Реџепом Тајипом Ердоганом. Самиту присуствује и генерални секретар УН Антонио Гутерес.
На крају самита биће потписана 24 пакета докумената и прихваћена декларација о привржености принципима добросуседства и јединства. ШОС су основале Русија и Кина 2001. године, а чланице су Индија, Иран, Казахстан, Кина, Киргизија, Русија, Таџикистан, Пакистан и Узбекистан. Као посматрачи присуствују представници Авганистана, Белорусије и Монголије. Земље партнери су Азербејџан, Јерменија, Камбоџа, Непал, Уједињени Арапски Емирати, Турска и Сри Ланка. Очекује се да ће на самиту Белорусија постати пуноправан члан ШОС.
Владимир Путин и Си Ђинпинг, Фото АП
Домаћин ШОС-а, председник Казахстана Касим Токајев, сматра да да та организација мора проширити контакте са другим међународним организацијама. И пре почетка скупа кинески политиколози су најављивали да ће Путин и Си позвати земље "глобалног југа" да се зближе у борби против хегемонизма САД.Управо зато и расте интерес за сарадњу са земљама ШОС-а и БРИКС-а.
Није тајна да се бивше совјетске републике у Азији руководе старим принципом "ко да више, привлачнији је". Русија је привлачнија кад се ради о решавању енергетских проблема, јер има најмодерније атомске технологије. У Централној Азији нема конкуренције Кине и Русије, јер инвестирање Пекинга не угрожава интересе Москве.
Западне земље обећавају инвестиције бившим совјетским републикама, али се ти планови тешко остварају због ризика.
У Пекингу сматрају да и даље постоје три зла која могу да спрече ширење сарадње Кине и земаља централне Азије - сепаратизам, екстремизам и тероризам. Кина страхује од ширења тероризма из суседног Авганистана. Ширење економске сарадње радује лидере централноазијсских држава. Американци, иначе, настоје да отежавају односе Кине са земљама тог дела Азије.
Руски председник се јуче састао са бројним лидерима, укључујући председника Монголије Ухнагијина Хурелсуха и Азербејџана Иљхама Алијева. Посебна пажња је била посвећена танспортном коридору који би повезао север Русије са Азербејџаном и луком Мумбај у Индији. Путин се срео и са премијером Пакистана Шахбазом Шарифом, истичући повољну перспективу односа у енегетици и пољопривреди. Пре свечане вечере, Путин је разговарао са домаћином, председником Казахстана Касимом Токајевом.
Иако не драматизују проблеме који су се појавили у одосима Русије и Турске, портпарол Кремља Дмитриј Песков је казао да се они морају решавати. Ради се о проблемима у трговини због притиска и претњи Вашингтона турским компанијама и банкама.
ВОЈНА ПАРАДА У МИНСКУ ПОВОДОМ 80. ГОДИШЊИЦЕ ОСЛОБОЂЕЊА БЕЛОРУСИЈЕ
У МИНСКУ је је одржана војна парада поводом 80. годишњице ослобођења Белорусије од немачких освајача. Председник Алексендар Лукашенко говорио је да се у сваком селу и граду његове земље памте велике жртве за ослобођење.
Фото АП
На паради је приказано најмоћније оружје које има белоруска армија. Реч је о "искандерима-М" који могу да носе атомске главе, затим белоруским ракетама "полонез", као и ракетним ПВО системима "С-400 тријумф". Представљен је и велики број разних оклопних возила, као и широк спектар беспилотних летелица.
Марширало је око 5.000 војника и официра разних родова. Заједно са белоруским војницима, ту су биле и парадне јединице Азербејџана, Казахстана, Таџикистана, Киргизије, Узбекистана и Кине. (М. Ст.)
ХРВАТСКА СВОЈЕ КОРЕНЕ ТРАЖИ У НАЈДУБЉЕМ МРАКУ: Контроверзни празник у суседству - "Степинчево" између верског култа и политичког терета
ЈОШ се није стишала бура око усташког пира на дочеку рукометаша, обележеног Томпсоновим песмама које глорификују НДХ, а из Загреба стижу нове провокације које буде авети прошлости.
11. 02. 2026. у 20:13
ОРБАН ОТКРИО ШОК ДЕТАЉЕ: Одбио сам позив Клинтона да уђем у рат са Србијом 1999. године
МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан изјавио је да је 1999. године, током свог првог премијерског мандата, док су трајали сукоби у АП Косову и Метохији и НАТО агресија, добио позив од тадашњег америчког председника Била Клинтона да Мађарска отвори други фронт и нападне Србију или "бар да пуца из Мађарске преко Војводине све до Београда", али да је одбио такав позив, пренео је данас Телеx.
09. 02. 2026. у 11:13
ЈК ПРИЗНАЛА: "Са њим сам изгубила невиност - први пут са Немањом био је грозан, ужасан"
"ИМАЛА сам 18 година. Било је грозно искуство. Помислила сам: "Како некоме ово може да се догоди?" Било је ужасно."
10. 02. 2026. у 07:32
Коментари (0)