КАКО СУ ФРАНЦУСКИ ЛЕВИЧАРИ ПРИРЕДИЛИ СЕНЗАЦИЈУ: Због чега су сондаже пале на испиту

Од Молијера до Матјеа Касовица тешко да би неко могао да осмисли овакав сценарио какав се синоћ догодио на француској политичкој сцени

Жан-Лик Меланшон / Фото АП

Уједињена левица однела је победу после другог круга ванредних парламентарних избора, противно свим испитивањима јавног мњења. Крајња десница уједињена око Националног окупљања остварила је тек трећи скор, иако су их сви унапред видели као победнике, додуше без апсолутне већине. Сондажне куће су, тако, направиле "историјски" промашај, предвиђајући крајњој десници коначну победу.

Као директну последицу овог резултата, сходно демократској традицији, досадашњи премијер Габријел Атал је најавио оставку коју ће данас (понедељак) пре подне поднети председнику Макрону. Нагласио је и да је спреман да технички остане на функцији докле год је то потребно, у сусрет Олимпијским играма. Истовремено, као водећи политичар унутар уједињене левице, Жан Лик Меланшон је истакао да је његова коалиција спремна да преузме власт.

Левичарски Нови народни фронт добио је 182 посланика, либарални центристи уједињени око председничке коалиције 163, а Национално окупљање, као победници првог круга, 143. Десничарским републиканцима припада 67 посланичких места.

Већ на први поглед је јасно да нико неће имати апсолутну већину за коју је, у скупштини са 577 посланика, потребно 289 гласова. Лидери левичара, међутим, подсећају да ни коалиција окупљена око председника Макрона до сада није имала већину, па је ипак владала. Ипак, Новом народном фронту недостаје више гласова него "макронистима" пре њих.  У мањку су осамдесетак гласова до апсолутне већине, па логика говори да ће бити приморани да стварају савезништва.

Меланшон је, међутим, већ истакао да је Нови народни фронт спреман да преузме власт, без прављења компромиса са другима, спроводећи искључиво своју политику из предизборног програма. Наговестио је владање декретима.Већ од овог лета најавио је мере као што су смањивање годишта за одлазак у пензију који тренутно износи 64 године, минималну бруто плату од 2.000 евра или блокирање цена основних производа.

Унутар уједињене левице, која је до ових избора показала велике разлике међу собом, највише гласова су освојили крајњи левичари из Непотчињених Жан-Лика Меланшона, што, по демократским правилима, наводи на то да би председник Емануел Макрон управо овом политичару требало да понуди мандат за формирање владе. Он се и први испред левице обратио после избора.

- Француска заслужује боље од алтернативе између неолиберализма и фашизма коју су нам наметнути последњих седам година – био је оштар председник социјалиста Оливије Фор, из коалиције Нови народни фронт.

Реаговали су и еколози, такође из победничке коалиције.

- Победили су социјална, еколошка и народна правда – поручила је генерални секретар "зелених" Марин Тонделије.

С друге стране, председник Националног окупљања Жордан Бардела је критиковао "алијансу бешчашћа" коју су формирали центристи и левичари пред други круг, чиме су, како је рекао, "Француској ускратили изборну већину". Поручио је и да је овај резултат, који је доста бољи од 89 посланика колико су имали до сада, почетак доласка њихове странке на власт. Ипак, избори су показали да Французи и даље желе да спрече крајњу десницу да влада.

Одмах по саопштавању резултата, левичари су у огромном броју, срећних лица, са сиузама радосницама, похитали на париски Трг Републике да прославе победу. Више су се радовали што су спречили Национално окупљање да дође на власт, него што имају реалну представу како би могли да саставе владу.

Макрон из ових избора излази ослабљен. Дошло је и до првих јавних дисидентских тонова унутар његове групе. Некадашњи премијер Едуар Филип већ се понудио као алтернатива да поведе већину центра и умерених снага, без Непотчињених и Националног окупљања. Одлазећи премијер Габријел Атал, који је био против распуштања скупштине, такође се на неки начин у свом обраћању поставио као конкурент Макрону у преузимању главне речи унутар доскора владајућег табора који је изгубио на изборима.

 - Ниједан екстрем нема апсолутну већину захваљујући духу Француза – казао је Атал и нагласио да је коалиција коју је он предводио остварила три пута више гласова од онога што су им сондаже предвиђале на почетку кампање.

Реаговао је и министар унутрашњих послова Жералд Дарманен који је искључио могућност коалиционе сарадње с левичарима.

- Нико не може да претендује да је добио ове изборе, а нарочито не господин Меланшон – казао је Дарманен.

Има и оних аналитичара који призивају коалицију макрониста и умерених десничара из редова Републиканаца, мада је то теже замислити. Чини се да је у овом тренутку тешко осмислити већину која би могла да формира владу, а баш је разјашњавање политичке ситуације био један од разлога због којих је Емануел Макрон расписао ванредне изборе. Француска је овим изборима изашла дубоко подељена у три табора, без јасне владајуће већине.

КО ЋЕ ТО ДА ПЛАТИ?

Уколико се изборна логика буде испоштовала до краја, и ако Жан Лик Меланшон заиста добије мандат да састави владу, његови противници постављају више питања, међу којима су она како ће реаговати крупни међународни капитал, да ли ће порасти кредитна стопа, хоће ли се појачати небезбедност и даљи прилив миграната и ко ће финансирати 150 социјалних мера које је најавила левица, а ту је и питање антисемитских иступа Непотчињених.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације