МИШЕЛ БАРНИЈЕ КАО ЏО БАЈДЕН? Чаробни штапић витког горштака

Врашки тежак посао има мандатар Мишел Барније да помири рогове у врећи.

Фото Tanjug

Председник Емануел Макрон сматрао је да баш Барније може да донесе преко потребну стабилност у земљи. Али, истовремено, према последњим испитивањима јавног мњења, чак три четвртине испитаника сматра да шеф државе није у том именовању испоштовао изборну вољу грађана.

Протести левице у суботу широм Француске показали су да се јавност неће лако помирити с том чињеницом. За то време, Барније има необично компликован задатак да сакупи у целину Француску која је политички растурена натроје и притом изабере министре који би могли да спроводе такву политику. Сваки погрешан потез лупом ће притом ловити крајњи десничари, спремни да у било ком тренутку притисну црвени тастер за премијеров пад за који се већ залажу левичари.

Зли језици овде за Барнијеа кажу да је "француски Џо Бајден", неукусно алудирајући на његове године, мада је међу њима деценија разлике у корист Француза, али циљајући при том и његов неолиберални став. У сваком случају, не треба очекивати да ће се бирократски изоштреном бившем европском комесару, који и даље интелектуално функционише као швајцарски сат, догађати гафови попут оних из богатог репертоара америчког председника.

Има очигледно нека "тајна веза" Барнијеа с америчким председницима. Пре него што је започео политичку каријеру, био је опчињен Џоном Кенедијем, а на самом почетку су га, можда и због тога, али и елеганције, шарма и непосредности, називали и "француским Кенедијем".

Неки замерају Макрону то што је изабрао најстаријег премијера у Петој републици. Вероватно истима је сметало и то што је пре њега у Матињонској палати седео најмлађи председник владе. Они којима је Атал био премлад, сада бар могу да се осећају сигурним због Барнијеовог позамашног проживљеног искуства. Некадашњи европски преговарач за излазак Велике Британије из ЕУ мораће чаробним штапићем да премости дубок јаз на француској политичкој сцени који је можда исто толико широк колико и распон од Кенедија до Бајдена, или од најмлађег до најстаријег премијера.

Елегантни горштак из Савоје, фине силуете са својих 190 сантиметара, успео је, као и у својој појави, тако и у деловању, да помири дијаметрално супротне ставове, када се Лондон разводио од Брисела. Готово сви су били убеђени да нико, па ни он, неће успети да размрси Гордијев чвор "Брегзита", али му је то пошло за руком, чак и када је реч о горућем питању две Ирске. То му је сада велики плус, у ситуацији када Француска тражи екстраталентованог преговарача у земљи подељеној на готово равне части између крајње левице, екстремне деснице, либерала, али и апстинената и класичних републиканских струја.

Барније ће морати да делује у тренутку када се 80 одсто Француза противи усвојеној пензијској реформи, а левичари говоре о "револуцији". Зато су мали или готово никакви изгледи да се левица појави у влади. Нико из крајње деснице такође неће у њу ући, јер би се онда одмах повукли сви остали. Због тога ће се таква мањинска влада, бар по саставу, тешко сматрати фактором националног јединства.

Много времена је било потребно да се из "шешира" извуче име премијера, а може да се замисли колико ће тек требати да се састави кабинет који би колико-толико био прихватљив у јавности. Они који се слажу с Барнијеовим именовањем, надају се да ће се окружити опробаним кадровима, као својевремено у Европској комисији.

Француској се жури. Барније је поручио да ће програм рада представити "за неколико дана или седмица". Вероватно се циља сам почетак октобра. Одмах после тога би требало да буде изгласан предлог закона о буџету. За исти дан синдикати су најавили штрајк, а врућа јесен наставиће се најкасније 31. октобра, када је Национално окупљање најавило иницијативу за повлачење закона о пензијама. Ако до тада на дневном реду не буде изгласавање поверења Влади, постоје озбиљни изгледи да се тада догоди. Можда, у таквој ситуацији, Аталов мандат не буде и најкраћи.

ГЕНЕРАЦИЈСКЕ РАЗЛИКЕ   

Барнијеов претходник Габријел Атал, који на функцији није био ни осам месеци, послао је видео-запис преко друштвених мрежа у коме се захвалио својим сарадницима и Французима. Такве електронске поруке неће се виђати од Барнијеа, иако добро познаје европски дигитални досије. То је, једноставно, генерацијска разлика. Барнијеу противници замерају и то што је 1982. године гласао против декриминализације хомосексуалности, а иронијом судбине заменио је првог премијера Француске који се отворено декларисао као хомосексуалац. То је још једна генерацијска разлика, мада је Барније као осведочени Европљанин током година извесно еволуирао у свом ставу.

НАЈСТАРИЈИ А НАЈМЛАЂИ

Тренутно најстарији мандатар за састав владе у француској Петој републици био је најмлађи регионални одборник са свега 22 године. Такође, са 27 година, изабран је за тада најмлађег посланика у француској скупштини, после избора одржаних 1978. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације