ЗЕЛЕНСКИ ТРАЖИ ПАТРИЈАРШИЈУ ОД ВАРТОЛОМЕЈА: Украјински председник упутио захтев да расколници изаберу новог поглавара

ПРЕДСЕДНИК Украјине Владимир Зеленски затражио је од Константинопољске патријаршије да дозволи Православној цркви Украјине да изабере патријарха.

Фото Christoph Soeder, Pool Photo via AP

Украјинска расколничка православна црква добила је 2019. године од константинопољског патријарха Вартоломеја крњи томос, документ о делимичној самосталности, али је заправо у свим главним пословима постала зависна од Цариградске патријаршије.

Пошто расколничка Православна црква Украјине није успела да придобије на своју страну свештенство и вернике сада Зеленски, који је иначе по националности Јеврејин, тражи од Вартоломеја да тој цркви да и статус патријаршије како би она могла да изабере патријарха. Зеленски се у Кијеву 28. августа срео са егзарсима тј. намесницима Константинопољског патријархата и тражио да пренесу Вартоломеју да Православна црква Украјине жели да изабере свог поглавара.

Крајем минуле недеље Зеленски је новинарима испричао да је у разговору са екзарсима Константинопољског патријархата рекао да би Украјинци хтели да имају свог патријарха.

Они су обећали да ће о томе информисати патријарха Вартоломеја, али шта у Истанбулу о томе мисле тек треба да се види. Признавањем расколничке цркве у Украјини Вартоломеј се приближио остварењу своје жеље да буде православни папа јер су сви украјински храмови на Западу морали да се потчине њему.

Православна црква Украјине формирана је у децембру 2018. Њеном митрополиту Епифанију Вартоломеј је у јануару 2019. предао крњи томос о тобожњој аутокефалности. Руска православна црква као још неколико других аутокефалних цркава нису признале расколничку Православну цркву Украјине. Неоспорно је да је та црква створена у кабинетима политичара.

Вартоломеј у јануару 2019. предаје митрополиту Епифанију крњи томос о тобожњој аутокефалности, Фото AP Photo/Lefteris Pitarakis

Председник Петар Порошенко имао је подршку америчке председничке администрације да оствари жељу одвајања украјинских верника и свештеника од Руске православне цркве. Из Вашингтона су долазили емисари који су правили притисак на патријарха Вартоломеја да призна Православну цркву Украјине, мада је она имала мали број верника и свештеника. Највише верника и највећи ауторитет је имала Украјинска православна црква московског патријархата. Она је имала своје финансије, затим кадровску политику и црквени суд.

Једино је са Московском патријаршијом морала усаглашавати своју спољну и политичку активност.

Интересантно је да све док се није умешао Вашингтон цариградски патријарх Вартоломеј није признавао расколнике већ је општио само са представницима канонске цркве.

Американци су на Вартоломеја правили притисак и преко грчких свештеника из САД.
Упркос прогонима и хапшењима свештеника и верника она није хтела да се одрекне веза са Московском патријаршијом и имала је много више верника него расколници. Кад је почео рат, канонска Украјинска православна црква да би сачувала вернике и свештенике одржала је сабор у мају 2022. на ком је била објавила да је потпуно самостална од Руске православне цркве. Али ни то није смањило нападе полиције на свештенике и храмове те цркве.

Да се дефинитивно обрачуна са том канонском црквом Зеленски се у августу ове године одлучио на радикални потез и потписао је закон помоћу којег може да забрани Украјинску православну цркву. Тај закон даје право државној комисији за односе са црквама, која се службено зове Државна служба за етнополитику и слободу савести, да оцењује има ли везе украјинска црква са Московском патријаршијом. До сада је било довољно да се за време претреса у храмовима пронађу књиге штампане у Русији да се монасима прилепи етикета да су агенти Кремља.

- Нови закон даје правну основу за тоталну ликвидацију храмова канонске украјинске православне цркве. То ће довести до масовног насиља над милионима верника у Украјини - казао је Владимир Лејгода, руководилац руског Синодалног одељења за односе Цркве, друштва и медија.

Синод Руске православне цркве оценио је да је патријарх Вартоломеј лично продубио црквени раскол у Украјини. У Украјини је од 1990. било више православних цркава, али је најбројнија и најутицајнија била она која је одржавала везе са Московском патријаршијом.

Свакако је интересантно и то да је римски папа отворено критиковао украјинске власти због намере да укину канонску Украјинску православну цркву. Али папу нису послушали ни украјински гркокатолици тј. унијати, као ни украјински католици којима је папа врховни поглавар. Они су отворено стали на страну Зеленског што ће сигурно утицати на погоршање односа међу црквама и верницима у Украјини.

Кијевско-печерска лавра, Фото AP Photo/Efrem Lukatsky

Терор полиције над монасима

У периоду од 2022. до 2024. године полицајци Службе безбедности Украјине спроводили су честе претресе храмова. Десетине свештеника оптужили су за подршку Кремљу и подржавање Русије. Према службеној статистици, од фебруара 2022. до августа 2023. покренуто је 65 кривичних дела против свештеника Украјинске православне цркве. У Москви кажу да је патријарх Вартоломеј одобравао полицијске претресе и хапшење свештеника са циљем да се уништи канонска црква. Због тога су у Москви прекинули све контакте са патријархом Вартоломејом јер сматрају да сноси личну одговорност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације