Свет

СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРИЛИ НА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ: "Ситуација је већ катастрофална..." (ФОТО)

Novosti online

26. 10. 2024. у 09:09

ПОСТОЈИ место на обали одакле је Азамат Сарсенбајев скакао у слано, плавозелено Каспијско језеро. Само деценију касније на том месту гледа на голо камено тло које се протеже према хоризонту. Вода се повукла из града Актауа на обали језера у Казахстану, где је еколошки активиста одувек живео.

СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРИЛИ НА ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМ: Ситуација је већ катастрофална... (ФОТО)

Више од 1.500 километара јужније, близу иранског града Рашта, Кашајар Јаванмарди је узнемирен. Овде је море загушено загађењем.

- Више не могу да пливам, вода се променила - рекао је фотограф који је путовао јужном обалом Каспијског језера документујући његово опадање.

Обојица се осећају блиско повезаним са водом уз коју су одрасли. Обојица страхују за будућност језера.

Каспијско језеро је највеће на свету, огромна водена маса отприлике величине Немачке. Линија обале дугачка је више од 6.500 километара и дели је пет земаља: Казахстан, Иран, Азербејџан, Русија и Туркменистан. На језеро се ослањају због риболова, пољопривреде, туризма и питке воде, као и због резерви нафте и гаса. Каспијско језеро такође помаже да регулише климу ове сушне регије осигуравајући кишу и влагу средњој Азији, пише "Си-Ен-Ен".

Али сада је у невољи...

Изградња брана, прекомерно експлоатисање, загађење и климатска криза узрокована људским деловањем утичу на опадање, а неки стручњаци страхују да је Каспијско језеро гурнуто до тачке са које нема повратка.

The Caspian Sea is roughly the size of Montana and it's drying up fast. Experts fear it's near a point of no return. https://t.co/ERVGxBg2Od pic.twitter.com/NLql4itGMb — CNN (@CNN) October 24, 2024

Током много хиљада година Каспијско језеро је имало успоне и падове како су температуре варирале, а ледене плоче напредовале и повлачиле се. У последњих неколико деценија, међутим, повлачење се убрзава.

У Каспијско језеро се улива 130 река, али око 80 посто воде долази из Волге, најдуже европске реке, која вијуга кроз централну и јужну Русију.Русија је изградила 40 брана, а у изградњи је још 18, што смањује доток воде у језеро, према Валију Калејију, стручњаку за средњу Азију и кавкаске студије са Универзитета у Техерану. Али климатске промене играју све значајнију улогу повећавајући стопе испаравања и подстичући несталније падавине.

Ниво Каспијског језера пада од средине 90-их, али се убрзао од 2005. године. Вода је у том раздобљу опала за око метар и по.

Један део потпуно би нестао

Друга студија сугерише да је до 2100. могуће повлачење до 30 метара. Чак и према оптимистичнијим сценаријима глобалног отопљавања, северни и плићи део Каспијског језера, углавном око Казахстана, требало би потпуно да нестане, истиче Џој Сингарајер, професорка палеоклиматологије на Универзитету Ридинг и коауторка студије.

- За земље око језера ово је кризно стање. Риболовна подручја би се смањила, туризам би опао, а поморска индустрија би патила јер бродови тешко пристају у плитке лучке градове попут Актауа - рекао је Калеји.

Било би и геополитичких последица. Пет земаља које се такмиче за све мање ресурса могло би ући у сукобе око резерви нафте и гаса, сматра професорка.

Ситуација је већ катастрофална за јединствени животињски свет Каспијског језера, које је станиште за стотине врста, укључујући угрожену дивљу јесетру, извор 90 посто светског кавијара.

Језеро није повезано са морем већ најмање два милиона година, а његова екстремна изолација резултирала је појавом бизарних створења попут врло чудних шкољки.

The photo was taken on the #Azerbaijani coast of the Caspian Sea. Next to it is a video recorded about 10 years ago, showing the same swings but standing far out in the water. This clearly illustrates how much the Caspian Sea has receded over the years. pic.twitter.com/8bbElkzkyS — JAMnews (@JAMnewsCaucasus) October 21, 2024

Угрожене и каспијске фоке

Кризу осећа и каспијска фока, угрожени морски сисар којег нема нигде другде на Земљи. Њихова станишта на североисточном Каспијском језеру нестају. Истраживања из ваздуха показују велико смањење броја фока, истиче Асел Бајмуканова, истраживачица на Институту за хидробиологију и екологију у Казахстану.

Научници су 2009. избројали 25.000 фока на острву Дурнев у североисточном Каспијском језеру.

- До пролећа 2020. нисмо приметили ниједну јединку -рекла је Бајмуканова.

Нема једноставних решења за ову кризу...

Ниједна држава није кривац, али ако не предузму колективну акцију, могла би се поновити катастрофа на Аралском језеру. Осим тога, нема гаранције да ће се језеро икад више вратити у природни и нормални циклус.

У августу је председник Азербејџана Илхам Алијев рекао да опадање Каспијског језера постаје еколошка катастрофа, али истовремено његова земља планира да прошири производњу фосилних горива.

(Индекс.хр)

БОНУС ВИДЕО: Срби су први народ на Балкану, "црвени Хрвати" су заправо црногорци