уживоОДЛУЧУЈУЋИ ИЗБОРИ ЗА ЦЕО СВЕТ: Америка бира председника - пратите ситуацију из минута у минут

ОЧИ целог света упрте су у Америку, где ће бити изабран нови председник, али и чланови Конгреса. Камала Харис или Доналд Трамп, ко ће бити нови председник Сједињених Америчких Држава и утицати на политику целог света... Пратите америчке изборе уживо на порталу "Новости". Како тече изборни дан, као и прве резултате гласања, наши новинари пратиће из минута у минут, тако да обавезно останите уз наш портал.

Фото: Новости

ТОПИ СЕ ПРЕДНОСТ ДЕМОКРАТА МЕЂУ ЛАТИНОАМЕРИКАНЦИМА

Дугогодишња гласачка предност коју су демократе имале међу бирачима из Латинске Америке који живе у САД и даље је у паду, и може кључно да утиче на рањивост кандидаткиње те странке Камале Харис и демократе у Конгресу у кључним колебљивим државама.

Како преноси АБЦ, Латиноамериканци чине око 15 одсто популације са правом гласа, већином су конзервативни и залажу се за строжу реформу имиграционе политике САД, наводи се у анализи АБЦ.

Поједине анкете указују да Латиноамериканци евангелисти прихватају амерички национализам и да их одбија политика идентитета, па да би могли да подрже кандидата републиканаца Доналда Трампа.

И Харис и Трамп покушали су да придобију ту бирачку групу, поготово у 28 округа у Тексасу у близини границе са Мексиком.

Како наводи АБЦ, отклон ка републиканцима могао би да утиче и на трку за Сенат у државама са великом латиноамеричком популацијом, посебно у Аризони и Невади, упркос томе што, према анкетама, демократски кандидати имају предност у односу на републиканце.

ДОНАЛД ТРАМП СТИГАО НА ФЛОРИДУ, УСКОРО ГЛАСА

Председнички кандидат Доналд Трамп стигао је у Палм Бич на Флориди.

___________________________________________________________________________________
ТРАМПОВ ТИМ: "ИЗЛАЗНОСТ ЋЕ ОДЛУЧИТИ ИСХОД ГЛАСАЊА"

Најближи сарадници кандидата Републиканске партије на данашњим изборима у САД Доналда Трампа сматрају да ће исход избора одлучити излазност, преноси ЦНН.

''То је оно на шта се ово заправо своди и једина ствар на коју смо тренутно фокусирани'', рекао је неименовани виши Трампов саветник за ЦНН.

Он је додао да се унутар Трампове кампање сматра да је ово ''најјачи циклус који је Трамп до сада извео", посебно кад се погледају истраживања јавног мњења из 2016. и 2020'.

''Осећамо да смо у позицији да ће, ако изађу људи за које мислимо да би гласали за Трампа, он победити'', рекао је саветник.

___________________________________________________________________________________

ФОТОГРАФИЈЕ СА БИРАЛИШТА У ЊУЈОРКУ

Американци из Трамповог родног града полако пристижу да обаве грађанску дужност, а како то изгледа можете погледати ОВДЕ!

Foto: Фото: Профимедиа

POGLEDAJ GALERIJU

______________________________________________________________

ОЧЕКУЈЕ СЕ ДОЛАЗАК ПРВИХ ГЛАСАЧА

Бирачка места у Њујорку, иначе родном месту Трампа, отворена су за гласање.

Грађани могу да изађу на биралишта и у Конектикату, Индијани, Кентакију, Мејну, Њу Џерсију, Њујорку и Вирџинији.

Међу набројаним местима, Њујорк поседује највише електора (28), док Мејн располаже са најмање (4).

___________________________________________________________________________________

ОТВОРЕНА БИРАЛИШТА У ВЕРМОНТУ

Савезна држава Вермонт отворила је биралишта у пет часова по локалном времену, те је на тај начин званично започео дан избора за новог председника Америке.

У предстојећим сатима, грађани ће моћи да гласају и у државама Конектикат, Њујорк и Вирџинија.

___________________________________________________________________________________

"АКО ТРАМП ПОБЕДИ, ЕВРОПА НЕ МОЖЕ ДА ОСТАНЕ ПРОРАТНО ОРИЈЕНТИСАНА"

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је данас да ако бивши председник САД и кандидат републиканаца на предстојећим председничким изборима Доналд Трамп победи, Европа не може да остане проратно оријентисана.

Орбан је у интервјуу за мађарски државни радио Кошут рекао и да Европа не може сама да поднесе терет руског рата против Украјине, у који је Европа "неодговорно увучена", а и да ће Европљани морати да се "прилагоде ситуацији".

Поводом избора у САД, Орбан је казао да је још почетком године рекао да ће до краја године услови у свету бити другачији и да ће те промене уследити победом Доналда Трампа, пренео је мађарски портал Телекс.

Према његовим речима, промениће се и однос према миграцијама и родним питањима.

Мађарски премијер такође је истакао своју подршку Трампу. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

___________________________________________________________________________________

ЕВО КО ЈЕ ФАВОРИТ У КЉУЧНИМ ДРЖАВАМА

Најновији подаци анкета из свих седам држава и даље наговештавају да ће борба између два председничка кандидата бити тесна и незвесна.

Као што је био случај последњих неколико недеља, предности у свакој од држава су премале да би се ефикасно могло рећи ко је први - посебно када се узме у обзир маргина грешке од око три до четири процентна поена.

Приликом последње провере, пре неколико сати, подаци су указивали на малу предност за Трампа у Невади, Џорџији, Северној Каролини и Аризони, као и за Камалу у Висконсину и Мичигену. Анкете показују да је за сада двојац изједначен у Пенсилванији. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

___________________________________________________________________________________

ТРАМП И КАМАЛА О ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

ПОДПРЕДСЕДНИЦА САД и демократски председнички кандидат Камала Харис изјавила је да ће, уколико буде изабрана за председницу, подржати земље Западног Балкана у борби против корупције и наставку евроатлантских интеграција, док је бивши амерички председник и републикански кандидат Доналд Трамп обећао економску сарадњу и јачање безбедности у том региону.

Представници изборних штабова Харис и Трампа у писаном одговору македонском сервису Гласа Америке објаснили су ставове председничких кандидата уочи избора у САД који се одржавају данас.

- Харис је доследно заговарала унапређење демократије, владавине права и борбу против корупције. Борба против корупције је суштински интерес америчке националне безбедности, што је један од разлога због чега је Харис у потпуности посвећена унапређењу евроатлантских аспирација земаља Западног Балкана. НАТО и ЕУ почивају на заједничким демократским вредностима, укључујући јаке, независне и одговорне институције - навео је портпарол изборног штаба Камале Харис у кратком одговору на питање о будућој политици демократа према Западном Балкану. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

___________________________________________________________________________________

ОВДЕ СЕ ОДЛУЧУЈЕ ПОБЕДНИК ИЗМЕЂУ ТРАМПА И ХАРИС

Како последњих месеци стоје ствари, седам држава које се у америчкој политичкој терминологији називају "сwинг статес" (неодлучне државе, односно оне у којима се не може са сигурношћу рећи ко ће победити) могле би 5. новембра да одлуче ко ће бити наредни председник САД - садашња потпредседница Камала Харис или бивши председник Доналд Трамп.

Сва тренутна истраживања јавног мњења у вези са председничким изборима у САД шаљу исту поруку: потпредседница Камала Харис и бивши председник Доналд Трамп су практично изједначени у националном гласању. Иако Харисова према последњим анкетама благо води, та разлика се подводи под оно што се зове "могућност статистичке грешке".

Штавише, иако нека истраживања дају предност једном или другом кандидату, резултати генерално остају унутар граница те статистичке грешке.

Међутим, због система Електорског колеџа у САД, избори неће бити одлучени на основу националног гласања, већ комбинацијом држава које сваки од кандидата освоји. Да крајње поједноставимо, свака држава победнику даје одређени број такозваних електорских гласова, а победник је онај ко их више сакупи. Дакле, не обавезно онај кандидат који добије укупно више гласова бирача, већ онај који освоји више електора.

Као и на сваким изборима, само неколико држава је ове године заиста конкурентно, и те државе привлаче највећу пажњу кампања у последњим недељама изборне трке док обе стране покушавају да стекну предност. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ.

___________________________________________________________________________________

СТИГЛИ ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА

Председнички избори у САД почели гласањем у Диксвил Ночу у Њу Хемпширу, где су биралишта отворена у поноћ по времену на источној обали САД (шест сати ујутру у Србији).

Си-Ен-Ен преноси да су Доналд Трамп и Камала Харис добили по три гласа свако.

У Дичвил Ночу су на изборе изашла четири регистрована гласача Републиканске партије и двоје неопредељених, што значи да се неко од републиканаца определио за Камалу уместо за Трампа. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

___________________________________________________________________________________

ЗАШТО СЕ ИЗБОРИ У АМЕРИЦИ УВЕК ОДРЖАВАЈУ УТОРКОМ?

Одлуком Конгреса из 1845. године председнички избори одржавају се у уторак након првог понедељка у новембру. Сједињене Државе тада су још биле већином аграрно друштво, па је избор новембра омогућавао многим Американцима да стигну на бирачка места након јесење сетве и пре зиме. Пошто је недеља била Божји, а среда пијачни дан, избор је пао на уторак. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

___________________________________________________________________________________

АМЕРИЧКИ СРБИН, КАНДИДАТ ЗА КОНГРЕСМЕНА, ЗА ''НОВОСТИ''

РОБЕРТ Ковић, адвокат српског порекла и кандидат за конгресмена 2021. године из Њу Џерзија, анализира за ''Новости'' председничке изборе у САД. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

___________________________________________________________________________________

СВЕ ОЧИ УПЕРЕНЕ У ПЕНСИЛВАНИЈУ

ПОСЛЕДЊИ дан уочи гласања у САД председнички кандидати Демократске и Републиканске странке Камала Харис и Доналд Трамп провели су на скуповима у Пенсилванији, кључној "колебљивој" држави за коју се сматра да ће и одредити победника.

У трци за последњи глас ривали су одржали неколико митинга, Харисова у Алентауну, Питсбургу и Филаделфији, док је Трамп, поред Пенсилваније, посетио бираче у још две "неодлучне" државе Северној Каролини и Мичигену. На изборима је досада гласало више од 76 милиона бирача, што је скоро половина укупног броја гласача.

У САД има 50 држава од којих већина деценијама уназад по традицији гласа за плавог, демократског, или црвеног, републиканског кандидата. За разлику од њих, у седам "колебљивих" држава оба кандидата имају једнаке шансе да победе због тесне разлике. То су Пенсилванија, Северна Каролина, Џорџија, Мичиген, Аризона, Висконсин и Невада.

Према анкети Еј-Би-Си њуза од 3. новембра, бивши председник има предност од један до три бода у Џорџији, Аризони и Северној Каролини, док је трка неизвеснија у преостале четири државе. Трамп за длаку води у Пенсилванији и Невади, а Харисова у Мичигену и Висконсину. Ипак, ове резултате треба узети са резервом због маргине грешке од око три до четири процентна поена.

Да би тријумфовао, један од ривала мора да освоји минимум 270 електорских гласова од укупно 538. Пенсилванија има највише (19), следи Северна Каролина (16), па Џорџија (16), Мичиген (15), Аризона (11), Висконсин (9) и Невада (6). Пенсилванија као најмногољуднија колебљива држава стала је на страну победника на протекла два избора. Осим тога, ниједан демократа није освојио Белу кућу без победе у Пенсилванији још од 1948. године.

Бирачи у Пенсилванији су прекинули низ од шест демократских победа у тој држави када су помогли Трампу да победи бившег државног секретара САД и тадашњег демократског председничког кандидата Хилари Клинтон 2016. године, а затим су подржали актуелног шефа Беле куће Џозефа Бајдена у трци против лидера републиканаца четири године касније. Бајден је преокренуо Пенсилванију 2020. године великом победом у Филаделфији, као и у густо насељеним предграђима око тог града и Питсбурга.

Пенсилванија, Мичиген и Висконсин познати су и под именом државе "плавог зида", јер су раније углавном стајали уз скуте демократа, што се променило последњих година. Трамп је 2016. освојио срца бирача у све три државе, а Бајден 2020. Уколико Харисова освоји све три постоји шанса да ће јој бити довољне за победу. Ипак, анкете показују да је трка тесна у све три државе, док ће излазност бирача бити кључна. Државе "плавог зида" обично гласају на исти начин. Последњи пут када нису све стале уз истог кандидата било је 1988. На наредних осам избора једини пут када су државе "плавог зида" прешле на страну републиканца било је 2016. године.

Преостале четири неодлучне државе називају се још и земљама "сунчаног појаса". Аризона, Џорџија и Северна Каролина су некада важиле за републиканска упоришта. Трамп је два пута победио у Северној Каролини, али су разлике биле тесне 2020. Последњи демократа који је овде победио био је Барак Обама 2008, док је Бајден постао први кандидат из редова плавих који је освојио Џорџију још од Била Клинтона 1992. и Аризону од Клинтона 1996. године.

___________________________________________________________________________________

Камала Харис или Доналд Трамп?

Победник ће четири године служити у Белој кући, почев од јануара 2025. године. Ово су 60. председнички избори по реду, а одржавају се заједно са изборима за сва места Представничког дома, и 33 места Сената.

Председник има овлашћење да самостално доноси неке законе, али углавном мора да сарађује са Конгресом кад је реч о њиховом усвајању. На светској сцени, он има значајну слободу да представља земљу у иностранству и да води спољну политику, напомињу медији.

Бивши председник САД Доналд Трамп добио је подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале. Постао је званични републикански кандидат на партијској конвенцији у Милвокију. Трамп је за свог потпредседника изабрао сенатора из Охаја Џеј Ди Венса.

Потпредседница САД Камала Харис придружила се трци за Белу кућу након што је актуелни председник Џозеф Бајден од ње одустао, а у редовима демократа она није имала противкандидате. Њен потпредседник је гувернер Минесоте Тим Валц.

___________________________________________________________________________________

Специфичан изборни систем

Изборни систем у САД је веома специфичан, јер председника не бирају грађани директно, већ то чини електорски колеџ, што значи да победник председничких избора у САД неће бити особа која добије највише гласова широм земље, јер свака од 50 држава има одређени број гласова електорског колеџа, делимично заснованог на броју становника.

Електора има укупно 538, а победник је кандидат који освоји 270 или више електорских гласова. Све државе, изузев две, имају правило да победник узима све електорске гласове.

Електорски колеџ је систем који обухвата све савезне државе и састављен је од представника, електора, који гласове распоређују на основу резултата гласања у својој држави.

У свим државама, осим у две, сви електори иду победничком кандидату те државе, без обзира на то колико тесну победу је остварио.

Укупно има 538 електора и тај број се не мења. Он је једнак укупном броју чланова Конгреса САД који чини 435 чланова доњег дома, Представничког дома, и 100 чланова горњег дома - Сената, уз три електора из Дистрикта Колумбија.

___________________________________________________________________________________

За победу — 270 електорских гласова

Да би победио, председнички кандидат мора да освоји већину - 270 електорских гласова.

Победника на председничким изборима одређује Електорски колеџ, а не укупно највећи број гласова у САД, а разлог за то је што би неки од кандидата у појединим државама могао да победи са малом разликом у броју гласова, док би у државама које је изгубио могао да изгуби са великом разликом.

То се догодило петорици председника: Џону Квинсију Адамсу, Рутерфорду Хејсу, Бенџамину Харисону, Џорџу Бушу Млађем и Доналду Трампу 2016. године.

Критичари Електорског колеџа указују на ове случајеве тврдећи да систем не представља националну вољу бирача, док присталице оваквог система кажу да се на тај начин штите мале државе, као и географски велике државе које имају мали број становника.

САД немају централну изборну комисију - свака држава организује сопствени процес пребројавања гласачких листића.

Локални и државни званичници објављују податке о резултатима избора у реалном времену, а први резултати се не објављују док се сва биралишта званично не затворе.

Након што се гласови преброје, они се оверавају на локалном и државном нивоу. Државе потом предају документацију у којој се идентификују електори који представљају кандидата који је освојио гласове у тој држави.

Електори су обично изабране присталице одређене странке или их именују политички званичници. Они се састају у својим државама у децембру како би дали своје гласове за председника и потпредседника.

Затим се Конгрес, чији мандат почиње у јануару, састаје у новом саставу, обично 6. јануара, како би пребројао електорске гласове и званично прогласио победника. Председник полаже заклетву на церемонији инаугурације 20. јануара.

Могуће је да кандидат освоји највише гласова на националном нивоу, као што је то био случај са Хилари Клинтон 2016. године, али да ипак буде поражен.

Већина америчких држављана од 18 или више година старости имају право гласа на председничким изборима.

Све државе, осим Северне Дакоте захтевају од људи да се региструју како би могли да гласају. Свака држава има свој процес регистрације бирача и рок до када они морају да се региструју.

___________________________________________________________________________________

„Колебљиве државе“

Биралишта се отварају 5. новембра у периоду од 6.00 до 8.00 сати ујутру по локалном времену, зависно од временске зоне у којој се налазе појединачне савезне државе, а затварају се у периоду од 18 до 21 сат.

Биралишта ће, на пример, бити отворена од 6.00 сати у Аризони, Конектикату, Илиноису, Индијани, Кентакију, Мејну, Кентакију, Њу Џерзију, Мисурију и Њујорку. У Њујорку и Северној Дакоти биралишта ће бити затворена у 21.00 сат по локалном времену. У Аризони и на Хавајима не поштује се летње рачунање времена.

Тринаест држава има више временских зона: Ајдахо, Орегон, Канзас, Небраска, Северна Дакота, Јужна Дакота, Тексас, Флорида, Индијана, Мичиген, Кентаки, Тенеси и Аљаска.

Већина држава у великој мери нагиње ка Демократској или Републиканској странци, тако да је фокус обично на десетак држава у којима би било који од кандидата могао да победи и оне су познате као „колебљиве државе“ (сwинг статес).

Реч је о државама: Аризона, Џорџија, Мичиген, Пенсилванија, Висконсин, Северна Каролина и Невада.

Иначе, више од 75 милиона Американаца до недеље је већ гласало на раним председничким изборима у САД.

То је више од 48 одсто од укупног броја бирача који су гласали на председничким изборима у САД 2020. године када је гласало 154,6 милиона, објавио је амерички портал „Аксиос“, наводећи да ти подаци указују да рано гласање и гласање путем поште постају све популарнији методи гласања.

___________________________________________________________________________________

Избор нових чланова Конгреса

Бирачи ће сутра, такође, бирати нове чланове Конгреса - дома у којем се усвајају закони.

Бира се свих 435 посланика доњег дома — Представничког дома Конгреса, чији је мандат две године, као и 35 од стотину чланова горњег дома, Сената, за шестогодишњи мандат.

Републиканци тренутно контролишу Представнички дом, који иницира планове потрошње. Демократе контролишу Сенат, који гласа о кључним именовањима у влади.

Ова два дома доносе законе и могу да контролишу планове Беле куће уколико се странка која контролише било који од два дома не слаже са председником.

Обично се победник проглашава у ноћи избора, али је 2020. године било потребно неколико дана да се преброје сви гласови.

Период након избора је познат као транзиција, у случају да дође до промене председника. Новој администрацији то даје времена да именује министре у кабинету и направи планове за нови мандат.

Председник званично полаже заклетву у јануару на церемонији познатој као инаугурација, која се одржава на степеницама здања Капитола у Вашингтону.

Две главне странке, Републиканска и Демократска, номинују председничке кандидате, који су претходно изабрани на страначким предизборима.

Бивши председник САД Доналд Трамп добио је подршку своје Републиканске странке са огромном предношћу у односу на страначке ривале, а званични републикански кандидат постао је на партијској конвенцији у Милвокију.

Трамп је за свог потпредседника изабрао сенатора из Охаја Џеј Ди Венса.

Потпредседник САД Камала Харис придружила се трци за Белу кућу након што је актуелни председник Џозеф Бајден од ње одустао, а у редовима демократа она није имала противкандидате.

Препоручујемо

Свет

0 1

СУТРА ОДЛУЧУЈУЋИ ИЗБОРИ ЗА ЦЕО СВЕТ: Американци бирају председника и чланове конгреса

04. 11. 2024. у 08:33

Свет

0 6

ТРАМП ПОРУЧИО ПРЕД ПРИСТАЛИЦАМА Неко би морао да пуца кроз лажне медије да би ме погодио, не смета ми толико

03. 11. 2024. у 23:49

Политика

0 2

ДРАЖИ ЈОЈ АЛБАНСКИ СЕПАРИТИСТИ ОД СРБА: Камала Харис обећала подршку лажној држави Косово

03. 11. 2024. у 20:40

Свет

0 0

ИЗБОРИ У САД 2024: Сви детаљи које треба да знате о процесу и кандидатима

03. 11. 2024. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације