ИЗБОРИ МОГУ ДА СЕ ЗАВРШЕ И НЕРЕШЕНО: Ово су опције које то омогућавају - шта би се онда десило са америчким изборима?
Председнички избори у Америци, који се одржавају данас, 5. новембра, могли би бити завршени нерешеним резултатом! Ова ситуација, која се до сада два пута десила у историји, реална је и има чак три сценарија по којима би и сада могла да се догоди.
Потпредседница САД Камала Харис, која је кандидат Демократске странке на председничким изборима, према последњим анкетама има готово осигураних 226 електорских гласова и недостају јој 44 да достигне цифру од 270 колико јој је потребно за победу. С друге стране њен противник, бивши председник и кандидат Републиканске странке Доналд Трамп може да рачуна на такође готово сигурних 219 електора. Њему фали 51 електорски глас за победу.
У игри су преостала 93 електорска гласа, колико заједно носи седам неодлучних држава за које се тренутно води љута битка.
Које су "свинг државе"?
Невада доноси 6 електорских гласова, Аризона 11, Висконсин 10, Мичиген 15, Пенсилванија 19, Северна Каролина 16 и Џорџија такође 16.
Ово су три сценарија која би довела до тога да председнички кандидати изборно вече заврше са подједнаким бројем од 269 електорских гласова:
Дакле, ако се оствари неки од ова три сценарија, Доналд Трамп и Камала Харис биће изједначени по броју освојених електорских гласова - имаће их по 269.
У том случају поставља се питање шта и како даље. Да ли ће избори бити поновљени? Да ли ће у неким државама бити поновљено бројање гласова?
На прво питање одговор је не, а на друго вероватно, ако разлика буде баш мала, односно на нивоу да је била могућа грешка у првобитном бројању.
Шта ако буде нерешен резултат избора у САД?
Дакле, шта ће се десити ако и у случају евентуалног поновног пребројавања гласова резултат и даље буде нерешен?
Одговор на то питање даје Устав Сједињених Америчких Држава, односно Дванаести амандман који је ратификован 1804. године, а којим је предвиђена ова ситуацију која се двапут десила - 1800. године, када су Томас Џеферсон и Ерон Бур били изједначени, као и 1824, када је изгласан Џон Квинси Адамс између три кандидата који су имали највише гласова, али не и већину.
Али, оно што се десило 1800. године довело је до изгласавања Дванаестог амандмана - изједначеност кандидата била је резултат неуспеха координације међу представницима Демократско-републиканске странке, која је довела до првих "избора по посебној процедури", који су одлучени у Представничком дому.
Према Дванаестом амандману Устава САД, уколико на овим изборима ниједан кандидат, односно Доналд Трамп или Камала Харис, не добије већину гласова Електорског колеџа, нови Конгрес, који би положио заклетву тек 3. јануара, бирао би председника, а Сенат би изабрао потпредседника.
Према анализи Конгресне истраживачке службе (ЦРС), овај процес би се одржао 6. јануара, одмах након што се чланови Конгреса окупе како би пребројали електорске гласове и утврдили да ниједан кандидат нема већину.
Дванаести амандман Устава САД
Дванаести амандман на Устав Сједињених Америчких Држава одређује поступак за избор председника и потпредседника. Он је заменио поступак из члана 2, одељка 1, тачке 3, према којем је изворно функционисао Електорски колеџ.
Амандман је предложен од стране Конгреса 9. децембра 1803. године, а ратификован је од стране потребне три четвртине државних законодавних тела 15. јуна 1804. године. Нова правила су ступила на снагу за председничке изборе 1804. године и управљала су свим наредним председничким изборима.
Према оригиналном Уставу, сваки члан Електорског колеџа гласао је двапут, без разлике између гласова за председника и потпредседника. Председнички кандидат који би добио највише гласова — под условом да је тај број био најмање већина електора — био би изабран за председника, док би кандидат са другим највећим бројем гласова био изабран за потпредседника. У случајевима када ниједан кандидат није добио гласове већине електора, као и у случајевима када би више кандидата добило већину гласова, али би се изједначили, Представнички дом би изабрао председника. У случајевима када би више кандидата добило исти број гласова за потпредседника, Сенат би изабрао и потпредседника. Првих четири председничких избора одржана су према овим правилима.
Оригинални систем је омогућио да на председничким изборима 1796. и 1800. године буду изабрани председник и потпредседник који су били политички противници, што је довело до њиховог константног сукобљавања. Ово је подстакло законодавце да измене процес председничких избора и захтевају да сваки члан Електорског колеџа гласа једном за председника и једном за потпредседника. Према новим правилима, Представнички дом и даље гласа ако ниједан кандидат не освоји већину електорских гласова за председника, али више не постоји могућност да више кандидата освоји већину гласова за потпредседника. Такође, ниједна особа која је уставно непримерена за функцију председника не може бити потпредседник САД.
Текст Дванаестог амандмана на Устав САД којим је ово регулисано гласи овако:
Електори ће се састати у својим одговарајућим државама и гласати тајним гласањем за председника и потпредседника, од којих најмање један не сме бити становник исте државе као и они.
Они ће на својим гласачким листићима именовати особу за коју су гласали за председника, а на засебним листићима особу за коју су гласали за потпредседника.
Направиће засебне листе свих особа за које је гласано за председника и свих особа за које је гласано за потпредседника, са бројем гласова за сваку особу, које ће потписати и оверити, и запечаћене послати у седиште владе Сједињених Америчких Држава, насловљене на председника Сената.
Председник Сената ће, у присуству Сената и Представничког дома, отворити све потврде и тада ће се пребројати гласови. Особа која има највећи број гласова за председника биће председник, ако тај број представља већину укупног броја именованих електора; а ако ниједна особа нема такву већину, тада ће од особа са највишим бројем гласова, не више од три на листи оних за које је гласано за председника, Представнички дом одмах изабрати председника тајним гласањем.
Међутим, приликом избора председника, гласови ће се узимати по државама, при чему свака држава има један глас; кворум за ову сврху чиниће члан или чланови из две трећине држава, а за избор ће бити потребна већина свих држава. (А ако Представнички дом не изабере председника када им право избора пређе, пре четвртог марта наредне године, тада ће потпредседник обављати дужност председника, као у случају смрти или друге уставне неспособности председника.)
Особа која има највећи број гласова за потпредседника биће потпредседник, ако тај број представља већину укупног броја именованих електора, а ако ниједна особа нема већину, тада ће од две особе са највећим бројем гласова Сенат изабрати потпредседника; кворум за ову сврху чиниће две трећине укупног броја сенатора, а за избор ће бити потребна већина од укупног броја.
Међутим, ниједна особа која није уставно подобна за функцију председника не може бити подобна за функцију потпредседника Сједињених Америчких Држава.
Дакле, чак и у случају да се понови ситуација која се није десила више од 200 година, постоји предвиђена процедура која ће довести до проглашења председника и потпредседника САД.
Ипак, неопходно је напоменути да ће укупно 468 места у Конгресу САД (33 сенаторска и свих 435 места у Представничком дому) сада бити на изборним листићима. Уочи избора, републиканци имају већину у Представничком дому САД, док демократе и независни чланови који сарађују с демократама имају већину у Сенату САД.
Ако и после ових избора остане исти однос снага, имаћемо веома занимљиву ситуацију.
Али да ли ће до тога и доћи, сазнаћемо у изборној ноћи између 5. и 6. новембра.
БОНУС ВИДЕО
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (0)