ПАД ВЛАДЕ ШАМАР МАКРОНУ: Народ му је пресудио - хоће ли поднети оставку?

ПАД владе је још један озбиљан шамар француском председнику Емануелу Макрону и показатељ озбиљне политичке кризе у Француској али и у Европској унији, сматра политиколог др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду.

Фото: AP/Thibault Camus

Посланици француског парламента, њих 331 од укупно 574, изгласали су у среду неповерење влади Француске, а премијер Мишел Барније и званично је поднео оставку француском председнику Емануелу Макрону.

Предлог за гласање о поверењу Влади поднет је након што је Барније, који је тек два и по месеца на челу владе, одлучио да искористи члан 49.3 француског Устава да би издејствовао усвајање буџета без гласања.

Изигравање воље народа дошло на наплату

Пад Барнијеове владе био је очекиван од тренутка кад је изабран за премијера јер се председник Емануел Макрон одлучио на једну опасну манипулацију којом је покушао да изигра вољу народа, каже Митић.

Макрон је прво направио тзв. санитарни блок према Националном окупљању Марин ле Пен, а затим је изиграо и левичарску коалицију у којој је главну снагу чинио покрет Непокорена Француска Жан Лик Меланшона, подсећа Митић.

Избор за премијера човека који представља тек четврту политичку партију са изузетно ниском подршком у укупном бирачком телу Француске нешто је што је Макрону морало да дође на наплату, сматра Митић.

- И дошло је у неку руку можда и брже него што се очекивало. Наравно, ово је можда био идеалан тренутак да се обори ова влада у смислу да је повод, односно усвајање предлога Барнијеовог буџета који је изузетно рестриктиван и свакако против интереса већине гласача партија Марин Лепен и Жан Лика Меленшона. Дакле, ово је био можда најбољи тренутак за тако нешто. А Макрон ће се сада наћи у врло тешкој ситуацији јер по француском уставу не може да буде нових избора унутар годину дана.

То значи да до половине идуће године неће бити нових парламентарних избора у Француској а кога год да Макрон предложи за премијера, та особа ће наследити све проблеме Барнијеове владе са којима се данас суочава Француска, објашњава Митић.

Постоје притисци да поднесе оставку

Тако да је пад владе још један велики шамар за Макрона и доказ да је јако тешко дуго владати противно вољи народа, истиче Митић.

- Оно на шта би сада требало обратити пажњу свакако је и шта ће бити потези Макрона у смислу његове политичке будућности. Постоје притисци да поднесе оставку али он није у обавези да то учини јер његов мандат траје до 2027. године и могао би чак и са оваквим кризним администрацијама владати још неко време.

- Међутим, политички притисак ће бити огроман. Уколико Макрон поднесе оставку у неком тренутку пре истека мандата то би заиста био један преседан који би донео врло озбиљне потресе не само у Француској него и шире. А чак и без тога можемо да говоримо о једној изузетно озбиљној кризи у Француској, али и генерално у Европској унији.

Пала и Немачка влада - Криза у ЕУ

Уз француску, пала је и немачка влада тако да у два тзв. мотора ЕУ владе не постоје, односно оне су у техничким мандатима а имамо и нову администрацију ЕУ која је прилично радикална и ратнохушкачка а предводе је Урсула фон дер Лајен и Каја Калас, додаје Митић.

За неколико недеља Доналд Трамп ће ући у Белу кућу што не одговара ни Немачкој, ни Француској, ни Бриселској актуелној администрацији и то доводи ЕУ у врло тешку ситуацију, оцењује Митић.

- И баш због тога би разне поруке и условљавања која се појављују ових дана као и претње и против Русије и против Србије требало би узимати са резервом.

Фото: АП Пхото/Мицхел Еулер

Како је Макрон спојио неспојиво

Коментаришући преседан да су се први пут сложиле тзв. екстремна левица и десница, Митић подсећа да је традиционално у француској политици уназад неколико деценија, од појаве Жан Мари Лепена, увек је постојала неформална коалиција између центристичких партија и тзв. екстремне левице.

Екстремни левичари су се прилично невољно удруживали са центристичким партијама да не би екстремна десница ушла у власт тако да изгледа да је тај вишедеценијски пакт утицао на Макрона да помисли да би могао избећи било какво удруживање тврде левице и деснице, сматра Митић.

- Али очигледно је да су Макронова непопуларност и потези које је повлачио, дефицит са којим се суочава Француска, изазови са којима се суочава па у крајњем случају и наговештај овог буџета који погађа пре свега радничку класу и средњи слој где се налази бирачко тело обе крајности, довели до тога да је ово био прави тренутак да и левица и десница гласају на исти начин против њега. Сасвим сигурно је оно што је допринело томе да се левица удружи са десницом и то што је левица изиграна након претходних избора у јулу.

- А са друге стране, могло би се рећи да код Националног окупљања поред неслагања са политиком Макрона и Барнијеа, као и буџета, постоји и одређено калкулисање везано за будућност саме Марин Лепен с обзиром на процес који се води против ње, додаје Митић.
Постоје разне калкулације да би у случају одласка Макрона са власти пре 2027. године могло доћи до нових избора на којима би Марин Лелен могла учествовати пре судског процеса који би је могао избацити из политичког живота на пет година, наводи Митић.

- Тако да вероватно постоји и то политичко-тактичко калкулисање од стране партије Марин ле Пен, али свакако да је прилично нова динамика то удруживање Меланшонове и партије Марин ле Пен што је несвакидашње за француску политичку сцену. То се до сада није догађало - закључио је Митић.

(Спутњик)

Препоручујемо

Свет

0 5

ПАЛА ФРАНЦУСКА ВЛАДА: Мишел Барније више није премијер, оборила га скупштина!

04. 12. 2024. у 20:30

Свет

0 1

ОЧЕКУЈЕ СЕ ДА СЕ МАКРОН ОБРАТИ ЈАВНОСТИ: Премијер Француске званично поднео оставку

05. 12. 2024. у 15:00

Свет

0 3

ТАЈНИ САСТАНАК ТРАМПОВОГ ТИМА И ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЗЕЛЕНСКОГ У ВАШИНГТОНУ

05. 12. 2024. у 08:54

Свет

0 0

СТИГЛА НАПЛАТА ЗБОГ ИГНОРИСАЊА РЕЗУЛТАТА ИЗБОРА: Како је пала француска Влада на начин који није виђен у овој земљи 62 године

05. 12. 2024. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације