ПУТИН КРИТИКОВАО ЈЕЉЦИНА ПРВИ ПУТ: У име Москве попустио амбицијама НАТО алијансе да се шири на исток

ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин први пут је јавно критиковао Бориса Јељцина за грешке које је правио за време своје владавине.

Foto: EPA/SERGEI CHIRIKOV

У интервјуу за ТВ емисију "Москва, Кремљ, Путин", после годишње конференције за новинаре руски лидер оптужио је бивше руске политичаре да су допустили да се разруши земља, јер су поверовали Западу да Русија тако може да постане део такозваног цивилизованог света. А "цивилизованом свету" је то рушење земље било једино и потребно. Кад је Русија ослабила, кренули су да је докрајче, а не да је учине пуноправним чланом цивилизације, заључио је Путин.

- Тако је и у садашњем свету, па је Русија спремна да гради односе са другим земљама само на основи властитих интереса - објаснио је Путин.

Мада Путин није помињао имена, јасно је да је мислио на Михаила Горбачова, последњег лидера СССР, али, пре свега, на Бориса Јељцина, јер се то види из контекста одговора дописнику Би-Би-Сија из Москве који је питао Путина да ли је испунио Јељцинов завет да сачува Русију. Путин је одговорио потврдно, додавши да је Русија била на рубу пропасти и да је спасена. Кад је схватио да више не може да обавља председничку функцију, Јељцин је самовољно напустио главну фотељу у Кремљу и 31. децембра 1999. и председнички устав РФ уручио Путину.

Од тада, Путин никада није говорио о Јељциновим слабостима и промашајима. О склоности Јељцина ка претеривању у алкохолу, први пут је, узгред, говорио на конференцији за новинаре, помињући дволичност западних политичара.

- Све је било добро док је Јељцин попуштао, тада су га тапшали по рамену и нису примећивали кад је био склон чашици. Био је пријатан у свим круговима на Западу. Али кад се успротивио бомбардовању Југославије, одмах су почели да га називају алкохоличаром - подсетио је Путин. - Јељцин се замерио Западу, јер их је прекорио за напад на Југославију без икакве сагласности Савета безбедности УН. Да је Путин потпуно у праву, доказ је то да су америчке дипломате, блиски сарадници некадашњег председника Била Клинтона, објавиле у мемоарима како је пијани Јељцин, током боравка у САД "бауљао по вили у којој је био смештен, тражећи да једе".

Наивни Јељцин није био дорастао да, у тако тешком периоду, буде на челу Русије. Он је, као и Михаил Горбачов, веровао да је баш он тај ко ће створити вечно добре односе са Западом. Јељцин је волео да често говори "мој пријатељ Бил" и да тиме уверава руску јавност да је у блиским односима са Клинтоном. Међутим, Клинтон и његова администрација нису направили ниједан уступак Јељциновој Русији. Уосталом, Јељцин је попуштао Америци да се НАТО шири на исток. Примера ради, у припитом стању га је тадашњи пољски председник Лех Валенса наговорио у Варшави да нема ништа против да "пријатељска Пољска" постане чланица НАТО.

Наравно да је и Путин све то знао, али није јавно хтео да говори. Први указ који је потписао био да се против бившег председника и његове породице не могу водити никакви кривични процеси. Дакле, заштитио је породицу Јељцин од озлојеђених комуниста који би радо видели Јељцина у затвору. Јељцинови блиски сарадници су, као анегдоту, причали како је он на једном ручку прилично пијан почео да "бубња" дрвеним кашикама по ћелавој глави тадашњег киргиског председника Аскара Акајева који од тога није направио драму, јер је "видео да човек није при себи". Осим тога, велики је број оних који сматрају да је Путин требало да груне са војском 2014. године кад су почели да дивљају украјински националисти јер тада украјинска војска није била још очишћена од Руса и других проруских официра.

Украјинска пропаганда тада није још имала јаку антируску димензију. Касније су побацани сви уџбеници историје о заједничкој прошлости и држави. Нови уџбеници са наглашеним украјинским национализмом, штампани су и у Канади, где постоји део украјинских емиграната који су ратовали за бендеровску Украјину. Новац за њих, обезбеђен је на Западу. У четвртак је Путин рекао да није на време схватио да су западне земље форсирале Минске договоре, да би Украјина могла да се наоружа, што је касније признала бивша немачка канцеларка Ангела Меркел. А у овом иинтервјуу Путин је казао: - Морали смо се својевремено раније оријентисати и одлучније деловати. - Требало је да одаберемо нужни моменат за бојева дејства, уместо да чекамо тренутак кад смо морали реаговати, а то је био 24. фебруар 2022. Да нисмо то урадили, наша неодлучност би била злочин према интересима Русије и њеном народу - био је јасан Путин.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације