ЕУ СТРАХУЈЕ ОД ОБЈАВА ВЕЗ ПРОВЕРЕ: Најава "Мете" да укида "фектчекинг" изазвала узнемиреност у европској администрацији

Цензура или одбрана истине? Ко има право на истину? И колико то истина у исто време може да буде? Сва ова питања постављају се у односу на драстичне промене које се најављују на друштвеним мрежама, којима администратори покушавају да укину ограничења постављена од стране ЕУ, док Брисел, како истиче, настоји да заштити своје кориснике од лажних информација и штетне пропаганде.

Фото: Горан Чворовић

Праву буру и узнемиреност у европској администрацији изазвала је најава власника мрежа као што су "Фејсбук", односно "Мета" и "Инстаграм" Марка Закенберга да ће укинути ограничења у објавама које ће тако бити лишене "фектчекинга" односно провера истинитости и оцена заједнице, инспиришући се оним што ради и власник "Икса" Илон Маск.

"Фектчекинг" је заправо новинарска активност провере тачности изнетих информација. Од 2016. године, "Фејсбук" сарађује с независним организацијама од којих добија ову врсту услуга на основу којих се сигнализирају садржаји који би могли да преваре кориснике. Закенберг сада то намерава да укине.

  Власник "Мете" је оценио да ЕУ има све више закона који "институционализују цензуру", тражећи начин како да избегне постављена ограничења.

- "Фектчекинг" је био превише политички пристрасан и умањио је поверење, више него што га је задобио. Оно што је започело као покрет за већу инклузивност, све је више користило за утишавање мишљења и искључивање људи с другачијим идејама, и то је отишло предалеко – рекао је Закенберг у видео-објави.

На мети је "Акт дигиталних услуга" који је ЕУ усвојила у октобру 2022, а који је ступио на снагу прошле године, ради борбе против ширења неприхватљивих садржаја на мрежи. Европско законодавство сада захтева од друштвених мрежа стриктно поштовање правила модерације садржаја, а непоштовање може да доведе до новчаних казни, оперативних рестрикција, па чак и забране унутар ЕУ.  

Занимљиво је да је управо Закенбергова изјава о "цензури у ЕУ" била предмет активирања система и покретања истраге за непоштовање поменутих мерила. У Бриселу се бране да је слобода изражавања "у срцу" поменутог Акта, и да нема говора о цензури. Покушавају и да спусте лопту порукама да ће нове мере важити само за територију Сједињених Америчких Држава, мада власници поменутих друштвених мрежа припремају терен и за истоветну политику на Старом континенту.

ЕУ је у небраном грожђу, а њено споро реаговање на спровођење мера против "Икса", "Мете" и "Епла" аналитичари у Европи карактеришу као намеру да не погоршавају превише односе с Доналдом Трампом који ускоро преузима функцију у Белој кући и чији је Илон Маск десна рука.

Колико је ЕУ у процепу, показују и идентичне изјаве председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен и председника Европског савета Антонија Коште, у којима се истиче да су ЕУ и САД јаче када су заједно и да су САД један од најближих европских партнера, као и да су посвец́ени јачању трансатлантских веза.

Истакли су и да је за ЕУ од суштинског значаја да заштити и ојача основне демократске вредности, учини економију конкурентнијом и одрживијом, прошири глобалну мрежу партнерстава и даље улаже у безбедност. На крају су ипак додали да ц́е ЕУ увек штитити своје грађане и интегритет европске демократије и слобода. Ироничним следом околности, ову поруку пустили су баш преко мреже "Икс".

С друге стране, француски министар спољних послова Жан Ноел Баро је затражио од Европске комисије да с одлучношћу спроводи уведена правила, или да, уколико то није у стању, ове прерогативе остави у надлежност земљама чланицама.

Истовремено, бивши европски комесар за унутаршње тржиште Француз Тјери Бретон је поручио да би ЕУ могла и да забрани мрежу "Икс" на својој територији, додајући да би за то требало пронаћи јасну правну основу. Као пример је узео забрану ове мреже у Бразилу, с тим што би идентична одлука на територији ЕУ могла да нанесе много више финансијске штете Масковој платформи. Штета би, наравно, била обострана, имајући у виду Трампов однос према Маску. Бретон је нагласио и да је поштовање европског закона о дигиталним услугама и правила о дигиталним тржиштима од суштинског значаја.

"Иксу" у Бриселу стављају на терет неконтролисано објављивање садржаја који задиру у политичку сферу, величање немачке десничарске странке АфД, нападе на европске политичаре, фаворизам, подршку подривању територијалног интегритета Данске око Гренланда, као и мешање у унутрашње ствари земља и изборне процесе. Неки лидери ЕУ и европосланици су од Брисела директно тражили јасне мере против Маскове подршке екстремној десници. Нарочито су на мети његови напади на владе у Немачкој и Великој Британији.

Све ово добија и значајну димензију у време рата у Украјини, али и многих других ситуација као што су пандемија вируса корона или тероризам, где бриселска администрација настоји да ограничи садржаје који, по мерилима и правилима ЕУ, задиру у домен другог угла гледања на улазак Русије у Украјину, али и у идеје антиваксера и завереничких теорија ширених без икакве контроле на мрежи која трпи све и свашта. Власници друштвених мрежа, с друге стране, желе да пруже својим корисницима право да сазнају и сагледају све, па да сами процене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације