ШТЕТА ОД 320 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Природне катастрофе лане изазавале највеће губитке у последњих десет година
ПРИРОДНЕ катастрофе, које су погодиле свет у прошлој години, проузроковале су штету од 320 милијарди долара и однеле 11.000 живота, проценила је позната немачка реосигуравајућа кућа.

Фото Танјуг/АП
Анализа је показала да је тај износ знатно већи од просека у последњих десет година, због чега је 2024. је сврстана међу године с највећом штетом од природних катастрофа од 1980. године.
Највећу штета, у износу од 190 милијарди долара, је лане забележена у Северној Америци. Разлог су урагани и сезона олуја, а само штета од урагана Хелене и Милтон износила је 94 милијарде долара. Тренд повећања износа штете од природних катастрофа бележи се и у Европи. Прошле године је износила 31 милијарду долара, од којих је око четири милијарде од поплава у Валенсији. Екстремне временске прилике сада бележе и регије које су их донедавно биле поштеђене, као што су поплаве у Дубаију.
Осигурани износ штете у 2024. години био је само око 140 милијарди долара, док је протеклих тридесет година полиса у просеку "коштала" 181 милијарду долара годишње, када се искључи инфлација. У протеклих десет година просек је био знатно виши - 236 милијарди долара.

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (0)