Свет

ПОЗДРАВ ЗАПАДУ ОД ПУТИНА: Биће довољно ракета „Орешник“ за свакога – производиће се десет месечно (ВИДЕО)

Предраг Стојковић

24. 01. 2025. у 16:11

КАДА Москва говори о застрашујућем арсеналу балистичких ракета без нуклеарних бојевих глава типа „Орешник“, индиректно открива разлоге зашто не жури са решавањем ситуације у Украјини, док истовремено одговара на претње Трампа.

ПОЗДРАВ ЗАПАДУ ОД ПУТИНА: Биће довољно ракета „Орешник“ за свакога – производиће се десет месечно (ВИДЕО)

Главни одговор Москве на недавне НАТО вежбе, као и на америчке захтеве за завршетак рата, даје руски стручњак за наоружање Виталиј Орлов. Он истиче да руски „Орешник“ представља праву олују хиперсоничних ракета које шире забринутост у Европи, која би вероватно постала главна сцена у било ком сукобу између САД и Русије поводом Украјине.

Према Орлову: „И поред арогантних изјава западних политичара и њихових војних представника, који тврде да немају никакав страх од потенцијалне нове употребе ракете ‘Орешник’, њихови каснији потези јасно показују супротно.

Иначе, како другачије објаснити интензивне напоре западних војних стручњака да утврде руске резерве, техничке капацитете и производне могућности Руске војне индустрије за прављење ових хиперсоничних ракета?“

ПРЕТЊА ЕВРОПИ

Једноставно речено, и САД и Европска унија, нарочито њене источне чланице, разумеју да би време лета ових ракета до европских престоница, уколико би биле постављене у западне делове Белорусије, износило између два и пет минута.

Осим тога, Европска унија покушава да умањи шок изазван руским ракетама „Орешник“, које су Руске оружане снаге демонстрирале крајем новембра прошле године.

Те ракете изазивају непријатна осећања не само код просечних грађана Запада већ и код аналитичара НАТО-а, који сада сумњају у способност Алијансе да се супротстави Русији.

НАТО у неизвесности

Због ових ракета многи НАТО званичници, упркос својим ранијим одважним изјавама, осећају крајњу неизвесност.

Стручњаци НАТО-а су убрзо након руског напада почели да прикупљају податке о производним капацитетима руске одбрамбене индустрије, што је довело до закључка да Русија може годишње произвести око 300 ових ракета, односно 30 месечно.

Међутим, руски званичници из Ростека процењују да ће се производити најмање 10 ракета месечно, што је и даље озбиљна претња. Свака ракета може носити до шест бојевих глава с дометом преко 4.000 миља и могућношћу поновног циљања у лету.

ПУТИНОВО ОБЈАШЊЕЊЕ

Руски председник Владимир Путин изјавио је: „Само неколико десетина ракета ‘Орешник’, чак и са конвенционалним бојевим главама, може променити правила игре у очувању неповредивог и стабилног мира, до те мере да би нуклеарна тријада могла постати секундарна.“

Путинова изјава подсећа на ефикасност некадашњих ракета РСД-10 „Пионир“, које су САД довеле за преговарачки сто током Хладног рата и потписивање Споразума о ракетама средњег домета.

Нови хиперсонични „Орешник“, који лети брзином од 11 Маха (око 3.000 м/с), технолошки је наследник РС-26 „Рубеж“ и РСД-10 „Пионир“.

УТИЦАЈ НА ЗАПАД

Западни аналитичари признају да „Орешник“ има високу борбену вредност, посебно у асиметричним операцијама против НАТО снага. Иако је процена од 300 ракета годишње можда претерана, и 10 ракета месечно изазива озбиљну забринутост.

Ова реалност објашњава зашто се Путин не жури са тражењем мира у Украјини, упркос притиску Запада и Трампа, јер верује да нови ракетни систем „Орешник“ значајно мења стратешку ситуацију у корист Русије.

Поједини медији, попут Шпрингеровог Бизнис Инсајдера, покушавају да релаксирају своје читаоце тезом да Орешник заправо маскира неуспех интерконтиненталне ракете РС-28 Сармат.

-Неуспешно лансирање у септембру 2024. године је било катастрофално, рекао је Фабијан Хофман, стручњак за дизајн пројектила у Нуклеарном пројекту у Ослу. Лансирање на које се господин Хофман позива одиграло се 21.09.2024. године.

Он је у изјави за Инсајдер рекао да Сармат не само да није успео да погоди мету, што се још може десити, већ је цела ракета експлодирала при лансирању, што указује на фундаменталне проблеме са погонским системом.

Међутим, према његовом мишљењу а на разочарење аутора, отказивање пројекта РС-28 Сармат је мало вероватно, с обзиром на огромна улагања и пропаганду Русије око своје нове интерконтиненталне ракете.

Председник Путин је више пута хвалио Сармат као непобедив, тврдећи да су сви „противракетни одбрамбени системи бескорисни против њега“, закључују из Инсајдера заборавивши да је ИЦБМ успешно погодио мету 20. априла 2022. године.

НАТИОНАЛ ИНТЕРЕСТ: НОСАЧИ АВИОНА ГУБЕ СМИСАО

Руске хиперсоничне ракете „Орешник“, опремљене вишеструким бојевим главама, способне су да с високим степеном прецизности уништавају циљеве, укључујући носаче авиона, пише амерички часопис The National Interest. У тексту се истиче да су бродови овог типа лака мета за руске балистичке ракете средњег домета.

Аутор чланка наводи да је, након што је ракета „Орешник“ погодила фабрику „Јужмаш“ у Дњепропетровску, чувари носача авиона широм света симболично „пролили сузе“, истичући рањивост ових бродова.

Према речима аутора, руска балистичка ракета средњег доме „Орешник“ функционише као својеврсна хиперсонична сачмарица. Због способности ових ракета да лако неутрализују носаче авиона, The National Interest поставља питање о даљој сврсисходности производње ових скупих бродова.

Часопис истиче огромну разлику у трошковима између носача авиона и руских ракета. Према америчким проценама, производња једне ракете „Оресхник“ Русију кошта нешто више од 40 милиона долара, док изградња једног носача авиона класе „Нимитз“ кошта амерички буџет између 6,2 и 11,2 милијарде долара.

Чак и ако би Русија искористила 50 ракета за уништење једног носача авиона, укупна цена тих ракета била би далеко мања од цене изградње једног брода, пише у тексту.

Ипак, The National Interest признаје да би за уништење америчког носача авиона била довољна само једна ракета „Оресхник“. Ова чињеница додатно потврђује рањивост носача авиона у савременим војним сукобима и наглашава стратешку предност нових хиперсоничних ракета.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - РУСИЈА ЛАНСИРАЛА РАКЕТУ: Погледајте тренутак лансирања