НОЋНА МОРА ЗАПАДА ПОСТАЛА ЈОШ СТРАШНИЈА: Нова руска балистичка ракета „Искандер-1000“ има удвостручен домет и већу прецизност (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

31. 01. 2025. у 21:11

ВИШЕ извора јавило је да је Русија близу почетка серијске производње новог деривата балистичког ракетног система Искандер-М, чија званична ознака није потврђена.

НОЋНА МОРА ЗАПАДА ПОСТАЛА ЈОШ СТРАШНИЈА: Нова руска балистичка ракета „Искандер-1000“ има удвостручен домет и већу прецизност (ВИДЕО)

Фото: Профимедиа


Очекује се да ће нова ракета удвостручити домет од 500 километара у односу на првобитни систем, како коришћењем новог ефикаснијег мотора, тако и повећањем транспорта горива за 15 процената. Резултујући пројектовани домет од 1000 км довео је до тога да се систем колоквијално назове Искандер-1000. Прве значајне индикације да би нова класа ракета могла бити у фази развоја појавиле су се у мају 2024. у видео снимку поводом 78. годишњице полигона за ракете Капустин Јар.

Руски извори спекулишу да су ракете намењене за распоређивање на најзападнијој руској територији у Калињинграду, што би их поставило у домет циљева широм већег дела централне и западне Европе, као и Балтичког мора. Руске снаге се у великој мери ослањају на Искандер-М да би пружиле асиметрични одговор много већим конвенционалним снагама НАТО-а, са својом комбинацијом високе мобилности, високе прецизности, разноврсности типова бојевих глава и сложене путање коју је тешко пресрести, због чега је то је високо цењено наоружање. Његове балистичке ракете 9К720 биле су ограничене на домет од 500 км због Споразума о нуклеарним снагама средњег домета, који су Сједињене Државе повукле током прве администрације Доналда Трампа. Очекује се да ће нови Искандер систем већег домета имати користи од истих карактеристика као и оригинални.

Фото принтсркин Икс@distant_earth83

Стари и нови Искандер

Русија је почела да уводи тактичке ракете већег домета у употребу од краја 2023. године, са распоређивањем ракетних система Северне Кореје КН-23Б у земљи потврђено у јануару 2024. Корејска класа ракета има много истих карактеристика мобилности и летачких перформанси као и Искандер-М, али има већи домет од 900 км и носи неколико пута већу бојеву главу. Постојале су спекулације да КН-23Б никада није извезен у Русију, и да су уместо тога са ракетним системима распоређене јединице Корејске народне армије које су дошле да подрже руске ратне напоре у Украјини.

Русија је касније, у новембру 2024. године, представила своју прву аутохтону тактичку балистичку ракету дужег домета, Орешник, иако је ова много већа ракета била у потпуно другој категорији са дугим дометом од 4.000-5.000 километара, са више бојевих глава и профилом лета који је упоредив са онима балистичких ракета интерконтиненталног домета. Увођење нове варијанте Искандер-М са повећаним дометом ће тако попунити важно место у руском арсеналу између оригиналног Искандер-М и Орешника, а дугорочно би могло да смањи ослањање Русије на корејски КН-23Б. Шпекулише се да је одлука о развоју нове варијанте Искандера резултат позитивних процена руских оружаних снага о способностима севернокорејског система. Ток развоја се сматра упоредивим са оним КН-23Б, који је на сличан начин концептуализован као побољшана варијанта базног КН-23 која је имала упоредив домет и величину са оригиналним Искандер-М.


Системи Искандер-М су више пута коришћени за гађање циљева високог профила у руско-украјинском рату. Често су коришћени у операцијама сузбијања противваздушне одбране против украјинских система противваздушне одбране Патриот, између осталих средстава ракета земља-ваздух, омогућавајући им да служе као мултипликатори снага који значајно повећавају рањивост оближњих украјинских снага. У јулу 2024. ракетни систем је постигао вишеструке, посебно запажене, успехе на украјинском бојишту, а 25. јула је коришћен за напад на положаје западних плаћеника и 151. механизоване бригаде украјинске армије у Харкову, избацившши из строја око 100 припадника, укључујући око 40 западњака и 60 Украјинаца.

Два дана пре напада Искандер-М 23. јуна изазвао је око 50 смртних случајева међу западним страним борцима у истом региону. Раније овог месеца, "двоструки удар" је употребљен за уклањање кључне железничке инфраструктуре и изазивање значајних жртава. Успеси у значајном проширењу производње система од избијања непријатељстава пуног обима у фебруару 2022. године омогућили су много већу стопу удара коришћењем Искандер-М.

(militarywatchmagazine.com)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

ВИШЕ извора јавило је да је Русија близу почетка серијске производње новог деривата балистичког ракетног система Искандер-М, чија званична ознака није потврђена.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ЦЕО ШИД ТУГУЈЕ ЗА ЛЕПОМ МИЛАНОМ: Девојка (26) трагично преминула, данима се опраштају од ње на друштвеним мрежама

ДЕВОЈКА Милана Мишић (26) из Шида трагично је преминула 15. јула, а на вечни починак испраћена је два дана касније у пратњи неутешне породице, пријатеља, рођака и многобројних суграђани који се данима од ње опраштају на друштвеним мрежама.

27. 07. 2025. у 08:48

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)

ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.

22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво

НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.

25. 07. 2025. у 08:55

Коментари (0)

„УЖИВАЈ, РЕЦИКЛИРАЈ И ОДГОВОРНО КОНЗУМИРАЈ“ порука Апатинске пиваре са 31. Дринске регате