АМЕРИКУ БРИНУ БАЈАТЕ АТОМСКЕ БОМБЕ: Најављена нуклеарна проба оправдава се као тест старости плутонијума

РУСИЈА пажљиво прати како Сједињене Државе припремају своју јавност за нову светску трку у наоружавању, јер се Пентагон брине да ли се плутонијум из бојевих глава америчких нуклеарних бомби убајатио од старости, због чега мора да га тестира у пробним експлозијама.

vikipedija

Да није реч о шали указује анализа руске агенције РИА Новости под насловом: "САД се спремају за спровођење забрањених тестова: Пентагон припрема детонацију плутонијума у пустињи Неваде".  У њој се подсећа да је амерички председник Доналд Трамп као један од својих главних циљева навео модернизацију "нуклеарне тријаде САД". Овај термин се односи на три начина извођења нуклеарних удара: балистичким ракетама с копна, подморницама из мора и из ваздуха стратешким бомбардерима.

- Извештај НПР-а не каже који ће се конкретни тестови одржати на пролеће. Није познато да ли ће нуклеарна реакција бити поткритична, односно, у суштини, симулација. Или ће Американци "ударити" као прави "одрасли људи". У сваком случају, тест експлозије ће дефинитивно бити демонстрација силе. У свету где Русија користи "орешник" против непријатељских војних циљева, Северна Кореја редовно лансира балистичке ракете, а Кина усваја хиперсоничне ударне системе, САД почињу да личе на "сиромашног рођака". Њихова нуклеарна тријада настала је током Хладног рата и на много начина је застарела - наводи Андреј Коц у прилогу РИА Новости.

NNSA

Нуклеарну пробу први је најавио амерички јавни сервис НПР (NPR Национални јавни радио) у репортажи новинара Џефа Брумела који је боравио у супертајном објекту Главна подземна лабораторија за субкритичко експериментисање (PULSE). Реч је о комплексу изграђеном за извођење нуклеарних проба дубоко испод тла пустиње Неваде шездесетих година 20. века. Наиме, када је 10. октобра 1963. ступио на снагу споразум СССР и САД о забрани нуклеарних тестова у атмосфери, свемиру и под водом, образложен бригом за животну средину, хладноратовске силе су наставиле пробе у подземљу. Технички посматрано њихове тврдње о еколошким мотивима су тачне: последице нуклеарних експлозија дубоко у тлу неупоредиво су слабије од оних на површини, јер се ударни талас шири на малом простору ограниченом шупљином дубоког окна за тестирање. Мотиви су, ипак, били другачији. Хладноратовски стратези су схватили да међусобно масовно убијање становништва и уништавање добара не доноси аутоматски победу и почео је да се тражи начин да се нуклеарним пројектилима униште дубоко укопани објекти и штабови противника претварањем ударног таласа атомске експлозије у разорни сеизмички талас - земљотрес.

vikipedija

Последње такве пробе СССР је извео 1990. а САД 1992. од када није примећено копање јама за тестове, а НПР је у репортажи објављеној првих дана фебруара открио да се у пустињи Неваде управо копа окно за нуклеарну пробу у коме ће на пролеће бити изведена "мала експлозија плутонијума" у циљу изучавања процеса његовог "старења", а најавио је и изградњу још два подземна полигона. Ове информације дала је Национална администрација за нуклеарну безбедност САД (NNSA) чији је задатак да "одржава америчке нуклеарне залихе".

Она управља постројењем у Невади до кога се стиже дугом вожњом рударским лифтом дубоко испод исушеног корита језера са мноштвом кратера насталих током хладноратовских подземних нуклеарних проба. Лифт вози до огромних тунела на чијим зидовима стоје енергетски и комуникациони каблови уз цевоводе за воду и ваздух. Ти ходници повезују лабораторије за испитивање нуклеарног оружја у којима је у току монтирање нових уређаја.

- Плутонијум чини срж америчког нуклеарног оружја. Велики део је направљен пре много деценија и стари. "Тренутно су најстарији узорци плутонијума стари око 80 година", каже Иван Отеро, научник за нуклеарно оружје у Националној лабораторији Лоренс Ливермор. Како плутонијум стари, он се радиоактивно распада, ослобађајући атоме хелијума. Ти атоми могу формирати мехуриће и оштетити структуру метала плутонијума. "Морамо да знамо да ли мехурићи хелијума или оштећење решетке имају значајан утицај на реакцију материјала", каже он. Скорпиус, уређај вредан две милијарде долара, показаће како веома мале количине таквог плутонијума реагују када експлодирају... Поред решавања питања старења, тестови ће помоћи у новим надоградњама и модификацијама постојећег нуклеарног оружја - наводи се у репортажи Џефа Брумфила из НПЦ.

NNSA

Причу о детонирању плутонијума да би се утврдило да ли се убајатио због балончића хелијума он је повезао са задатком који је за агенцију ННСА пројектовала агенда за америчку владу "Пројекат 2025: Мандат за вођство" утицајне Херитиџ фондације.

У одељку "Нове политике: ННСА" пише: "Нуклеарни арсенал САД треба да се ажурира и оживи ако желимо да се ефикасно носимо са претњама Кине, Русије и других противника. Као полуаутономна агенција, ННСА има примарну одговорност за истраживање и пројектовање нових нуклеарних бојевих глава и за осигурање да постојећи нуклеарни арсенал и даље буде моћан".

vikipedija

Исте идеје пласирао је у јулу 2024. Трампов бивши саветник за националну безбедност, Роберт О'Брајен у часопису "Форин аферс", који се често назива "гласилом дубоке државе".

- Нуклеарна тријада је постала важнија последњих година откако су Кина и Русија модернизовали своје нуклеарне арсенале. Кина је удвостручила величину свог арсенала од 2020. године: масовно, необјашњиво и неоправдано проширење. САД морају да задрже техничку и бројчану супериорност над комбинованим кинеским и руским нуклеарним залихама. Да би то урадио, Вашингтон мора да тестира ново нуклеарно оружје на поузданост и безбедност у стварном свету по први пут од 1992. а не само коришћењем компјутерских модела. Ако Кина и Русија наставе да одбијају да учествују у преговорима о контроли наоружања у доброј вери, САД би такође требало да обнове производњу уранијума-235 и плутонијума-239, примарних фисионих изотопа нуклеарног оружја - сугерисао је О'Брајен.

Тешко је остати равнодушан пред најавом нових нуклеарних проба баш у време када су климатолози открили да у Европу ветрови доносе песак из алжирске Сахаре загађен плутонијумом из атомских проба педесетих и шездесетих година 20. века.

vikipedija

РИЗИК РАСТЕ

ДИРЕКТОР пројекта нуклеарних информација у Федерацији америчких научника Ханс Кристенсен упозорава да прича о нуклеарној проби у Невади носи значајан ризик у времену када "Русија дизајнира нуклеарно оружје за напад на сателите и уништавање морских лука, Кина драматично проширује нуклеарни арсенал, а САД пролазе кроз велику модернизацију својих нуклеарних бојевих глава. Након година опадања нуклеарних залиха, изгледа да је свет спреман да почне да повећава број и врсте овог оружја".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације