ЕВРОПСКИ ШТИТ ОД МАСКОВЕ ОФАНЗИВЕ: Брисел се бори од експанзије САД на пољу друштвених мрежа

Европа се нашла пред америчком експанзијом која удара са свих страна.

Фото Shutterstock

У Бриселу се жале на мешање с друге обале Атлантика у изборне процесе, боре се са упливом дезинформација, траже свој простор у домену вештачке интелигенције, страхују од царинског рата. Да би бар делимично покушала да смањи штету, ЕУ настоји да се одупре америчкој технолошкој офанзиви на свим фронтовима у ери нове Трампове владавине.

Од почетка ове седмице почело је да функционише тело при Европском парламенту под називом "Европски штит демократије", чији је задатак да се заштите европски демократски процеси. Треба да разоткрива страно мешање и манипулације информацијама, да подржава независно новинарство, као и да као алтернативе учини аткрактивним друштвене мреже "Мастодон" и "БиРил" (БеРеал, Буди реалан).

За прву председницу на годину дана изабрана је Францускиња Натали Лоазо, некадашња министарка европских послова, а сада европосланик из редова Макронових либерала.

- Рад овог специјалног одбора ће се фокусирати на мешање путем онлајн платформи и на њихов утицај на демократију, нападе на критичну инфраструктуру, сајбер нападе, садржаје генерисане вештачком интелигенцијом и "дубока лажирања" медија од стране вештачке интелигенције, циљајући страно мешање и манипулацију информацијама, хибридне претње домац́ег порекла, као и улогу државних или недржавних злонамерних актера – истиче се између осталог у саопштењу Европског парламента.

Посла ће бити пуно. ЕУ је у правом малом технолошком рату против САД од како је на чело ове земље поново дошао Доналд Трамп. Власници "Икса" и "Мете" су недавно умножили нападе на европско дигитално законодавство. Илон Маск и Марк Закенберг оптужују Брисел за цензуру док ЕУ истовремено ојачава акције да би спречила мешање у изборне процесе и начин на који "двадесетседморка" функционише.

Утицајни франкофонски сајт "Тутлероп" (Тоуте л'Еуропе) основан 1992. године за одбрану економских и других интереса ЕУ, истиче да су милијардери Маск и Закенберг директно протестовали против европског модела. На мети им је европско законодавство за заштиту дигиталног тржишта, које је осмишљено да би ЕУ штитило од нелојалне конкуренције и дезинформација. За власнике "Икса" и "Мете" то је, међутим, само – цензура.

Зукенберг је тако недавно најавио заустављање програма провере података, такозвани "фектчекинг", што би ускоро могло да се прошири и на Европу, противно европским правилима. Спрам овог налета, ЕУ намерава да се брани поменутим законодавством што може да резултира великим новчаним казнама до 10 одсто глобалног финансијског обрта, па чак привременом или трајном забраном. Европска комисија је већ отворила више истрага за непоштовање правила против "Икса", "Фејсбука" и "Инстаграма" због илегалних, насилних и дезинформационих садржаја.

Брисел такође мора да се бори и против најављених високих царина из САД на њену робу и услуге. "Тутлероп" истиче да европска администрација за сада игра на карту смиривања ситуације и да, пре евентуалне реципрочне мере, намерава да повећа куповину америчког гаса и оружја, као и да се сама позабави сопственом одбраном, нарочито у Украјини, у замену за повољне економске услове. Чак су, према "Фејнешел Тајмсу", у Бриселу наводно заузват спремни и да суспендују неке истраге за кршење европских правила од стране америчких друштвених мрежа.

Оно што Унији највише смета је политичко мешање. Ту се пре свега мисли на Маскову директну подршку немачкој суверенистичкој десници оличеној у странци "Алтернатива за Немачку". Брисел је покренуо више истрага које испитују фаворизовано коришћење алгоритама "у циљу преваре корисника". Али, истиче "Тутероп", Масково лично заузимање ставова не може да буде доведено у питање, у име слободе изражавања.

Служба која се у Европској комисији бави заштитом мреже, увећала је недавно ефективе на двеста запослених, а већ су одржали и састанак с немачким властима, уз обављени "стрес тест" последњег дана јануара да би се у реалном времену провериле расположиве мере за борбу против дезинформација. Подсећа се да је слична процедура била спроведена прошле године у Словачкој, Пољској, Финској и Холандији.

ЕУ много заостаје за САД и на пољу вештачке интелигенције. И док Доналд Трамп улаже чак 500 милијарди долара за даљи развој ове области, Европа планира да је прати са свега милијарду и по евра. ЕУ такође жели да развија сопствене програме у овом домену и да европске земље подстакне да их користе.

Америка је у предности и због тога што се Трамп залаже за слободну употребу вештачке интелигенције практично без лимита, док ЕУ настоји да одржи баријеру која чува основна људска права. Неки, чак, сматрају да такви прерогативи "коче" Европу у овом домену. У даљем развоју вештачке интелигенције ЕУ за САД заостаје и због високих цена енергије.

Такође, недавно су, крајем Бајденовог мандата, САД спровеле рестрикцију извоза микропроцесора неопходних за вештачку интелигенцију што је довело у проблем велики број чланица ЕУ у развоју ове технологије.

ДИГИТАЛНИ ЕВРО

Битка се, са Европом у инфериорном положају, води и на пољу криптомонета. "Тутероп" пише да је Трампова стратегија да их стимулише, јер могу да утичу на стабилност долара за кога су везане. Од последњег дана прошле године, дакле за мало више од месец дана, ЕУ такође креће у покушај регулације криптовалута, с циљем да у догледно време светло дана угледа и дигитални евро.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације