РУСКА „ПОДВОДНА РАКЕТА“: Дугачка је 8 метара и путује брзином од 400 km/h - Шквал је поново посато актуелан (ВИДЕО)

РУСИЈА још увек држи значајан број реликвија из ере Хладног рата — од којих су неки доживели даљи развој, док су други одложени или потпуно отказани.

"Омск" изазвао страхопоштовање / Фото МО

Међутим, у данашњој ери поморских дронова и беспилотних подводних возила [УУВ], ракетно торпедо ВА-111 Шквал поново се појавило као потенцијални кандидат за васкрсење из дубина лабораторија за оружје у Кремљу.

Средина 1970-их, упркос почетку онога што је постало познато као Ера стагнације, била је невероватно продуктиван период за совјетски војно-индустријски комплекс. Совјетски инжењери су били најкреативнији, понекад су стварали концепте који су изгледали као да су стигли право из научне фантастике.

Да ли би торпедо могло да „лети” кроз воду брзином која је упоредива са борбеним авионима из раног Другог светског рата? Како се испоставило, да – ако примените не само фундаментално знање и принципе линеарног инжењеринга, већ и приличну дозу генијалности и неконвенционалног размишљања.

До јануара 1975. године, совјетско торпедо 53-65 на водоник-пероксид се сматрало најбржим подводним оружјем у употреби. И данас је у инвентару руске морнарице и способан је да достигне брзину до 70 чворова [скоро 130 км/х или 80 мпх].

Али још раних 1960-их, предлог професора Георгија Владимировича Логвиновича више је звучао као научна фантастика. Логвинович, пионир хидродинамике великих брзина, развио је теорију суперкавитације и предложио стварање потпуно нове категорије брзог подводног оружја на основу овог принципа.

Суперкавитација је хидродинамички феномен у коме се мехурићи гаса формирају око објекта који се креће кроз течност великом брзином, значајно смањујући отпор. Обично је кавитација ноћна мора инжењера - изједа металне бродске пропелере и изазива пустош на потопљеним механичким системима.

Користећи кавитатор и хидромлазни мотор, ново торпедо би могло да генерише мехур гаса око себе, ефикасно омогућавајући му да „лети“ под водом са минималним отпором. Изградња оваквог суперкавитирајућег торпеда захтевала је врхунску стручност и изузетну инжењерску дисциплину.

Пројекту је требало исцрпљујућих 15 година да сазре, да би се коначно обликовао раних 1970-их. Пробој је настао када су инжењери осмислили методу за испуштање врућих издувних гасова ракетног мотора кроз нос торпеда. У комбинацији са кавитатором, ово је омогућило ВА-111 Шквал да се креће кроз воду у гасном омотачу који се сам генерише.

Тестирање је почело 1964. на језеру Исик-Кул у Киргистану пре него што је две године касније прешло на Црно море. Током следеће деценије, инжењери су се борили са безброј техничких препрека система без историјског преседана у поморском рату. Било је честих неуспеха и падова.

До 1972. пројекат — тада под кодним именом М4 — био је на ивици отказивања због кварова који су се понављали. Торпедо је прошао неуспешна државна испитивања и многи су у оквиру програма тражили његово укидање. Међутим, у фебруару 1975. коначно је представљена модификована варијанта, отварајући пут ономе што је постало претпроизводни ВА-111 Шквал.

Са дужином од осам метара, Шквал је могао да достигне огромну брзину до 400 км/х [преко 200 чворова] под водом и да погоди циљеве удаљене до 13 километара [осам миља] конвенционалном или нуклеарном бојевом главом. Међутим, оружје је имало значајне недостатке, укључујући ограничен домет, лошу способност маневрисања и екстремне нивое буке, што га чини веома уочљивим и самим тим представља одговорност за подморницу која га лансира.

Фото принтскрин Јутјуб/Megaprojects

Сви ови фактори учинили су распоређивање Шквала маневром високог ризика — посебно у његовој конвенционалној варијанти бојеве главе, уведеној почетком 1990-их.

Али у данашњем свету поморског ратовања, са пловилима без посаде, који се брзо развија и сукоба у Украјини који је у току, ВА-111 Шквал би могао да се врати – не као претња сопственој платформи за лансирање, већ као смртоносно средство против непријатељских снага. 

Русија је увек изнова демонстрирала да може да скине прашину са дизајна из совјетске ере, да их модификује и примени како би испунила савремене оперативне захтеве.

Међу аналитичарима одбране из Москве већ се спекулише да је ВА-111 Шквал „поново на столу“. Да ли је то истина остаје да се види. Хоће ли Русија васкрснути ову подводну ракету? Време ће показати. Оно што знамо јесте да Русија не само да има залихе старих планова, већ је и доказала своју способност да их оживи — ако околности то захтевају. Или ако једноставно нема довољно средстава за потпуно нове дизајне.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Препоручујемо

Свет

0 3

АМЕРИЧКИ СТРУЧЊАК: Запад губи техничку доминацију у сфери одбране

11. 02. 2025. у 21:45

Свет

0 2

РУСИЈА ПОНУДИЛА ИНДИЈИ Су-57: Делхи би решио свој недостатак авиона 5 генерације и учествовао у производњи ловца (ВИДЕО)

11. 02. 2025. у 18:11

Свет

1 6

ПОГЛЕДАЈТЕ - РУСКИ ЛОВАЦ ПРЕДСТАВЉЕН У ИНДИЈИ: Су-57 и у најтежим условима супериорнији од свих (ВИДЕО)

11. 02. 2025. у 07:00

Свет

0 9

ИНДИЈСКИ ВАЗДУШНИ МАРШАЛ: Због овога Делхи треба да купи Су-57 (ВИДЕО)

10. 02. 2025. у 21:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације