КАКО ЈЕ ЕВРОПА ИСПАЛА ИЗ ИГРЕ: Стари континент на маргинама процеса одлучивања у свету

Европа је на путу да изађе из историје. Ова констатација некадашњег француског премијера Жан-Пјера Рафарена из десничарског доба Жака Ширака, у ова данашња смутна времена и у епохи великих светских претумбација сажима суштину и опомињуће одзванја као гласна резонанца из злокобно празне звучне кутије.

Foto: Tanjug/AP/Aurelien Morissard

И врапцима на грани је јасно да ЕУ каска у политичком позиционирању у односу на Вашингтон, Москву или Пекинг. Труде се бирократе у Бриселу да ухвате воз, али гломазни административни апарат, боцкање рогова у врећи међу различитим чланицама и вишедеценијско удобно ослањање на САД у одбрамбеној стратегији НАТО, учинили су да Стари континент буде скрајнут из историјских одлука које се доносе чак и око њеног тла, као што је то тренутно случај с Украјином.

Рафарен говори оно што би свима требало да буде јасно, а то је да ЕУ под хитно мора да промени стратегију и покуша да учини да њене вредности тријумфују. Поделама и неприлагођавањем новим планетарним приликама, каска се за светом и отварају врата за најразличитије екстреме. И, што је најважније, губи се битка за решавање сопствене судбине.

Ако у потпуности не промени регистар, Европа ризикује да остави друге да исписују њену сопствену историју уместо ње. У последње време, од поновног уласка Доналда Трампа у Белу кућу, сведочимо својеврсном презиру с друге обале Атлантика. Потпредседник САД Џејмс Дејвис Венс је усред Европе, на недавној Безбедносној конференцији у Минхену, Европљанима без рукавица поделио лекцију да нити имају чиме да се бране, нити то знају.

Да би ургирао за донекле прихватљивији положај европских савезника, француски председник Емануел Макрон ће сутра (понедељак) бити емисар у Вашингтону.

- Познајем Доналда Трампа, имали смо одговорност током четири године, поштујем га, и он мене – казао је Макрон у најави пута.

Саопштио је јавности и шта ће му рећи. Играће на карту да "не може да буде слаб спрам Путина, јер то није његов заштитни знак".    

Док гута горке пилуле америчке еманципације, уједињена Европа пати од вишеструке главобоље. Пред њом је више циљева, које је швајцарски "Блик" сврстао у пет катогеорија. Прва је да се нађе модус како да се напредује у договорима, иако нема сагласности међу двадесетседморком. Истиче се да је то суштински приоритет. Чланице ЕУ имају право вета или блокирања, а подсећа се да је до сада Русији уведено петнаест кругова санкција, за које се дуго противила Мађарска, а касније и Словачка.

Али, евентуално слање трупа није ни приближно исто што и ембарго, па би преговори лако могли да заврше у ћорсокаку, осим ако не буде чврстих гаранција из Вашингтона, Москве и Кијева да су плави шлемови са жутим звездицама свима потпуно прихватљиви. А Русија их је већ одбила. И да није тако, морали би да имају одговарајућу војну снагу коју тренутно немају.

Други циљ је да се уједињени Европљани додатно наоружају, да би надокнадили повлачење САД. То ће тешко ићи, због финансијских ограничења. Говори се о потребних петсто милијарди евра. Такође, "Блик" истиче да се размишља о конфискацији 300 милијарди залеђених евра Руске централне банке у Европи, којима би могла да се финасира Украјина.

Намера водећих чланица ЕУ потпомогнутих Великом Британијом у трећем "шеширу" је и да се пронађу решења за три горућа питања у пакету, а то су, уз Украјину, Арктик и Балтик. Оцењује се да ће Европа морати значајно да се задужи да би даље помагала Кијеву. Такође, тренутно јој по овом питању недостаје и стратегија. Друга хитност је да се пронађе одговор за подршку Данској којој САД прети да узме Гренланд. Трећа – како да се зауставе руски танкери који, како се истиче, заобилазе санкције балтичким водама.

Европљани, у оквиру четвртог тома циљева, ломе копља и око тога који је најбољи начин да се наоружају, сада када их Вашингтон оставља на цедилу. Поставља се и питање компатибилности. Неке земље желе америчко наоружање да би се одобровољио Трамп и не би избугила подударност с НАТО технологијом, друге заступају опцију "купујмо домаће".

Коначно, као пето, поставља се и дилема сарадње с НАТО, у тренутку када амерички председник не жели слепо да се држи чувеног члана 5 у случају евентуалне потребе да све чланице бране нападнуту. Иако је НАТО и даље стуб западноевропске одбране, ЕУ мора због свега да има и свој командни принцип.

- Али, све функционалне војне структуре на европском нивоу су оне које припадају НАТО и којима командује амерички шеф генералштаба генерал Кристофер Каволи – закључује "Блик".

С тако тешким багажом, Макрон, а затим и британски премијер Кир Стрампер, путују предстојеће седмице код Трампа. Олакшавајућа им је околност то што ће Европа ипак морати да се пита, логиком географске близине, јер се Украјина граничи са Пољском, Румунијом, Мађарском и балтичким земљама, а не са Мексиком или Гватемалом. А то, ипак, живот значи.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА И НАОРУЖАЊЕ

Прагматичари који прижељкују лансирање Европе у врх светске политике сматрају да Стари континент треба масовно да инвестира у вештачку интелигенцију, индустријску аутономију и наоружање.

- Налазимо се на прекретници – упозорава француски делегирани министар за Европу Банжамен Адад, који је недавно био и гост у резиденцији амбасадорке Србије на пријему за Сретење.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације