ПАРАМА ЗА КОВИД ФИНАНСИРАЈУ ВОЈСКУ: Како се ЕУ довија да ухвати корак у трци у наоружавању

Притиснути америчким затварањем у своје двориште, Европљани крећу у врло компликовану и амбициозну мисију обезбеђивања сопствене сигурности у турбулентном свету у коме данас живимо.

Foto: Profimedia

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је план за наоружавање Европе и помоћ Украјини у висини од близу 800 милијарди евра.

Део овог новца у висини од 150 милијарди евра могао би да се обезбеди кроз нови фонд за позајмице чланицама ЕУ. Прва дама ЕК није излазила с детаљима како мисли да се оформи ова кредитна маса.

"Јуроњуз" открива да би у ту сврху можда могло да буде употребљено 90 милијарди неискоришћених евра из фонда за обнову после пандемије ковида. Помиње се и могуће посебно издавање евро обвезница у те сврхе, али се и истиче да је та идеја наишла на противљење "економичних" земаља чланица.

Нова мера је и олакшавање буџетских правила из Пакта стабилности и раста која би омогућила земљама да војна издавања не сврставају у прокламовани лимит од максимум 3 одсто дефицита и задуженост до 60 одсто БДП.

Издвајања за одбрану данас се драстично разликују од земље до земље. Пољска, која се осећа нарочито угроженом, улаже чак 4,1 одсто свог БДП у војску, а Ирска само 0,2. Неке од великих земаља, попут Шпаније са 1,3 одсто финансијски очигледно не доприносе доста европској безбедности, што је наљутило и Доналда Трампа који промовише протекционизам.

Чак и када би државе чланице ЕУ више издвајале, јасно је да је потребно много времена да се различити војни системи ускладе и достигне каква-таква компетитивност у односу на највеће светске силе.

Председница ЕК је предложила пет мера, а уз нови фонд и ослобађање обавеза из Пакта стабилности за трошкове наоружања, ту су још и лакше коришћење програма из кохезионе политике, ширење мандата Европске централне банке у циљу инвестирања одбрамбених пројеката и јаче укључивање приватних банака у улагања у овој области.

Своје мере Фон дер Лајенова је срочила у писму које је доставила шефовима држава или влада за ванредни самит у четвртак у Бриселу. Овај скуп посвећен је даљем слању помоћи Украјини и наоружавању ЕУ, после завртања америчке славине.

Разговори ће бити тешки, јер су неке земље попут Мађарске и Словачке већ ставиле до знања да се оштро противе било каквом повећању војне помоћи Украјини која је већ жестоко страдала у рату. Због тога се не очекују конкретне одлуке које би могле да буду одложене за редовни мартовски самит крајем овог месеца.

– Налазимо се у ери пренаоружавања и Европа је спремна да масовно повец́а своје издатке за одбрану, како да би одговорила на краткорочну хитност да делује и подржи Украјину, тако и да одговори на дугорочну потребу да преузмемо вец́у одговорност за сопствену европску безбедност – закључила је Фон дер Лајен.

Горан ЧВОРОВИЋ

Антрфиле: КОЛИКО ПРОЦЕНАТА БДП ЧЛАНИЦЕ ЕУ ИЗДВАЈАЈУ ЗА НАОРУЖАЊЕ

Аустрија 1

Белгија 1.3

Бугарска 2.2

Грчка 3.1

Данска 2.4

Естонија 3.4

Ирска 0.2

Италија 1.5

Кипар 1.8

Летонија 3.2

Литванија 2.9

Луксембург 1.3

Мађарска 2.1

Малта 0.8

Немачка  2.1

Пољска 4.1

Португалија 1.6

Румунија 2.3

Словачка 2

Словенија  1.3

Финска 2.4

Француска 2.1

Хрватска 1.8

Холандија 2.1

Чешка 2.1

Шпанија 1.3

Шведска 2.1

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације