БИНЏОВАЊЕ НАЈНОВИЈА ДРОГА: Пасионирано "везано" гледање више епизода једне серије прави хаос у лучењу већег броја хормона

БИНЏОВАЊЕ, како се у сленгу назива гледање више епизода, или чак целе сезоне једне серије без прекида, постало је нова дрога. И како са опијатима обично бива, уводе човека у вртлог. У овом зачараном кругу, хормон стреса, кортизол, подстиче на бесконачно дружење са екраном, а обратно, дуго гледање у виртуелне садржаје, наново подиже ниво кортизола. Оно што је једнима мобилни телефон - бег од стреса, брига и безизлаза, али и разбибрига и време посвећено себи - другима је дуг боравак у садржају који у реалности не постоји. Мање времена и воље остаје за стварност, пријатеље све ређе пожелимо да видимо, а неупоредиво примамљивија верзија пуњења батерија, постаје нам фотеља и излазак у свет "иза огледала".

Фото Shutterstock

Амерички клинички психолог др Џон Мајер, тврди да ангажовање у ТВ серији дефинитивно ослобађа од стреса, јер пружа привремени бег од свакодневних брига, а без имало напора. Тај благотворни ефекат резервисан је, међутим, за ограничену конзумацију виртуелних садржаја, која спушта ниво кортизола, али кад се претера, хормон опет расте. Тако се овај алат за ублажавање стреса, лако претвара у нездраву навику. Бинџовање често иде под руку са грицкалицама, па ето и прекомерног гојења.

Механизам на коме све функционише је такозвано активирање награђивања мозга, одговорног за производњу допамина, хормона доброг осећаја. Али, кад дође до зависности, мозгу је потребно више сати пред екраном да произведе потребан ниво допамина. Жудња за допамином, међутим, није ограничена, те подизањем лествице у вис, доводи до "псеудо-зависности" од бинџовања па човек себе заварава обећањем "само још једна епизода и гасим ТВ". При томе више не региструје умор, често ни глад, баш као и код пасионираних власника мобилних телефона. Ови други, одавно се већ лече у установама за одвикавање, а како упозоравају стручњаци, и људима преданим бинџовању, то би ускоро могао да буде једини излаз.

У међувремену, код њих се јавља недостатак поспаности, што је, кажу научници, логична последица неприродне плаве светлости која се одбија од ТВ, лаптоп, или екран мобилног телефона. Осим тога, будући да је дан резервисан за бројне обавезе, већина људи бинџује ноћу, у време кад тело производи нјвише мелатотина, хормона који диктира и сан и будност. Плава светлост, стимулише нервни пут од ока до делова мозга, одговорних за контолу мелатонина, зато они који бинџују често пате од несанице и умора током дана.

Осим кортизола, прекомерно се лучи и андреналин, махом услед неизвесности која постоји у туђим животима, оним, у које се улази бинџовањем. Та два хормона, остају повишена у организму гледаоца и по завршетку гледања, што човека чини анксиозним, а да ни сам не зна зашто. Идентификација са ликовима је посебна прича. Психолози, наиме, упозоравају да бинџовање које траје годинама може да доведе до тога да човек више не жели пријатеље у реалности, него другује само са измишљеним бићима.

Поједини провајдери су, имајући увид у најновије научне студије, почели да емитују само по једну епизоду нове серије недељно, али је то одмах изазвало љутњу и протесте гледалаца. Они тврде да плаћају услугу стримовања, те стога желе и да је добију, али, суштина њихових протеста не лежи у новцу, него у "навучености" на бинџовање, истичу експерти.

У стручним часописима, научни тимови који су окупили психологе, неурологе и ендокринологе, наводе као свој закључак још једну тмурну чињеницу, а то је да су студије доказале да је страх заразан не само у животу, него и да се транспонује са екрана у гледаоце. Другим речима, кад се ликови из серија суочавају са стресним ситуацијама и људи испред екрана осећају тај стрес. Ово се, без сумње, мултипликује бинџовањем, нарочито оним, лишеним било какве контроле и ограничења. То понајвише погађа гледаоце чији избор углавном пада на психолошке драме, као и оне који увек бинџују трилере, акционе и крими радње, па у једном тренутку више не могу да живе без адреналина, иако се у њиховом организму он не лучи због реалног, физичког изазова.

Истраживачи са немачког Института Макс Планк за когнитивне и науке о мозгу и Техничког универзитета у Дрездену, регрутовали су 211 људи за тестирање да ли посматрање других у стресним ситуацијама изазива такозвани емпатични стрес и раст нивоа кортизола. Сваки четрвти испитаник, показао је огроман скок овог хормона. Закључак гласи да у људском организму апсолутно исти ефекат може да има кад неко познат, у реалном животу, пролази кроз стресне ситуације и кад се исте муке догађају лику из серије. На дуже стазе, то обара имунитет и доводи до различитих, пре свих, метаболичких проблема.

На срећу, није сваки организам подједнако подложан томе, а има и много људи који бинџују комедије и романсе у којима је, додуше после малих перипетија, обавезан хепи енд.

Амерички црни рекорди

СВЕОБУХВАТНА анкета Форбса којом је, лане, испитивана стриминг култура у Америци, спроведена на демографски шароликој групи од 1.000 људи, показала је да Американци у просеку свакодневно стримују садржаје дигиталних медија у трајању од три сата и девет минута, односно, више од 21 сат недељно. То је еквивалентно обављању посла са скраћеним радним временом. На једну или више услугу стриминга (у просеку три), претплаћено је чак 99 одсто америчких домаћинстава. Ово показује и да гледаоци све више напуштају традиционалне моделе, попут кабловске телевизије и потврђује да стриминг више није изузетак, него нова норма.

Претплатници

ВОДЕЋА стриминг компанија, од својих укупно 247 милиона корисника, у САД и Канади има готово трећину, више од 80 милиона. У Европи, Африци и на Блиском истоку, има 34 одсто, или безмало 89 милиона претплатника. У Латинској Америци и Азијско-пацифичком региону упола мање, око 46 милиона. Ово потврђује не само разноликост и привлачност садржаја Нетфликс мреже у различитим регионима и културама, него управо и чињеницу да се зависност не креће у државним, или етничким границама, те да су јој подложне све расе, на свим континентима. Број претплатника, међутим, с времена на време, привремено смањи поскупљење стриминг услуга, а тренутно је с те стране најугроженија стриминг компанија која је трећа по броју претплатника, са  150 милиона. На другом месту је компанија која има  200 милиона гледалаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације