СПРЕМА ЛИ РУСИЈА НАПАД НА НАТО? Алармантне процене обавештајаца, очекује се да ово буде наредна Путинова мета

БНД и Бундесвер јасније него икада упозоравају на опасност од руског напада на НАТО. То показују анализе више обавештајних агенција које су доспеле у руке немачких медија, пише DW.

Фото МО Русије

Тон Карстена Бројера звучи забринутије и алармантније него раније. Главни инспектор Бундесвера гостовао је пре две недеље у емисији познате водитељке Сандре Мајшбергер на јавном сервису АРД. Водитељка га је питала да ли Запад може да одахне у случају могућег примирја у Украјини. Бројер је одговорио опрезно, како и доликује његовој функцији, али ипак неуобичајено јасно:

-Не, не може се одахнути. За руског председника Владимира Путина, није реч само о Украјини. Русија, наставља да се наоружава. Завршетак рата у Украјини неће донети нови мир на европском континенту, рекао је Бројер.

На крају је Карло Масала, професор на Универзитету Бундесвера у Минхену, кратко закључио: "Русија се спрема за велики рат."

Фото Танјуг/АП/Klaus-Dietmar Gabbert

У последње време, нарочито представници немачке војске, отвореније и директније него икада раније упозоравају на трајну претњу миру у Европи која долази из Русије и на могућност напада на неку чланицу НАТО.

Према истраживању јавних сервиса WDR, NDR и дневног листа Süddeutsche Zeitung, основ за ову строжу процену јесте низ нових анализа европских обавештајних служби, укључујући Савезну обавештајну службу (БНД) и Бундесвер.

Према сазнањима, у њиховом извештају се наводи да ће Русија вероватно до краја деценије створити све услове потребне за вођење "конвенционалног рата великих размера". Ова процена је стара свега неколико недеља. У извештају се објашњава зашто су војни стручњаци и представници Бундесвера у последње време изражавали толику забринутост.

Аналитичари описују како претња изгледа из њихове перспективе. Ради се о сажетку и процени информација које су БНД и Бундесвер прикупили током претходних година.

Поред отворених извора, ту су и обавештајни налази, сателитска извиђања, као и анализе економске и војне ситуације. Прогнозе су више пута оцењене као "готово сигурне", што представља највиши ниво поузданости у проценама обавештајних служби.

Суштинска порука анализе гласи: сукоб са Москвом може ескалирати и трајати дуго. Русија себе види у системском сукобу са Западом и спремна је да своје империјалистичке циљеве оствари војном силом, чак и изван Украјине — иако тренутно нема доказа о "непосредној предстојећој конфронтацији Русије са НАТО".

Руске снаге, даље се наводи, већ неко време у Украјини делују из позиције надмоћи. Москва не показује озбиљне знаке спремности на компромис и може наставити рат и током ове године, сматрају обавештајни и војни аналитичари.

Упркос санкцијама, Русија је, према овим налазима, у позицији да се војно консолидује и ускоро буде спремна да нападне неку чланицу НАТО. Ова процена се слаже са поверљивом анализом литванске унутрашње обавештајне службе ВСД. У безбедносним круговима, ова служба важи за поуздан извор информација о стању у Русији.

У извештају ВСД-а аналитичари из Вилњуса оцењују да Русија средњорочно неће бити способна да води "конвенционални рат великих размера против НАТО". Међутим, постојеће руске снаге, чак и поред рата у Украјини, биле би довољне за "покретање ограничене војне акције против једне или више земаља НАТО".

Фото: Профимедиа/Илустрација

Русија још има довољно муниције, наводи се у документу ВСД-а. "Иако су западне санкције имале негативан утицај на руску индустрију наоружања, обим производње артиљеријских граната, ракета и друге кључне муниције расте из године у годину", навели су литвански аналитичари.

Русија, како даље наводе, и даље може финансирати рат. "Русија још није достигла границу својих финансијских капацитета", пише даље у документу. Трошкови Кремља за војску последњих година расту "запањујућом брзином", а процењује се да би 2025. могли достићи око 120 милијарди евра.

Русија не само да може надокнадити велике губитке у људству и опреми у Украјини, већ би могла и убрзати поновно наоружавање, сматра немачка обавештајна служба. Према процени, руска ратна индустрија производи више него што је потребно за сукоб у Украјини. Путин је такође наредио регрутацију до 1,5 милиона додатних војника до 2026. године.

То што БНД сада оштро и готово алармантно анализира ситуацију може бити и последица претходних грешака у проценама. Након хаотичне евакуације немачке амбасаде у Кабулу у августу 2021. године, служба је била оштро критикована јер није на време препознала ток догађаја.

Фото: Профимедиа

На почетку рата у Украјини, када је Русија распоређивала трупе на граници у зиму 2021/2022, ни у самом БНД није постојала сагласност да ће Путин заиста покренути инвазију — иако су знаци тада били очигледни. Америчке службе су, на пример, упозоравале да се већ транспортују залихе крви, а руски закон је измењен како би омогућио формирање масовних гробница. "То никоме не треба за војну вежбу", говорили су тада Американци.

Сада обавештајна служба вероватно не жели да буде оптужена да није на време препознала или погрешно протумачила сигнале. Због тога је шеф БНД Бруно Кал крајем новембра упозорио да руска војска сумња у спремност НАТО да се брани и да би Москва могла брзо доћи у искушење да тестира Атлантски савез.

Али где би се тај тест могао догодити? Балтичке државе, некада део Совјетског Савеза, важе за посебно угрожене и, према Путиновој доктрини, представљају "изгублене територије царства". Стручњаци БНД и Бундесвера анализирали су и ситуацију у тим државама и донели двосмислен закључак.

Отприлике три четвртине руских војника и опреме из пограничних области према балтичким државама тренутно су ангажовани у Украјини. Међутим, то се не односи на руско ваздухопловство и морнарицу, који остају потпуно оперативни у балтичком региону. Ипак, опасност од руске инвазије на балтичке државе тренутно се оцењује као ниска. Али, упозоравају службе, то се може брзо променити. Ако дође до прекида ватре или било каквог мировног договора у Украјини, постоји велика вероватноћа да би се руске јединице повукле из Украјине. Због интензивног наоружавања, изгубљена опрема би већ била надокнађена: војници би се вратили, касарне и магацини оружја били би пуни. Русија би тада, наводи се, могла да концентрише снаге директно на територији НАТО.

Ипак, немачки аналитичари указују и на охрабрујуће аспекте: утицај Русије у балтичким државама — политички, друштвени и економски — значајно је опао. Грађани који говоре руски све су боље интегрисани, а отпорност локалног становништва на дестабилизацију и руски утицај све је јача.

Све су то, наводи се, догађаји последњих година који руску експанзију чине знатно тежом.

(Телеграф.рс)

БОНУС ВИДЕО - ПОНУДА НА САЈМУ АУТОМОБИЛА: Погледајте како изгледају нови модели

Препоручујемо

Свет

0 7

ГЛАВНИ ГЕНЕРАЛ НАТО У ЕВРОПИ: Моћ Русије премашује очекивања, Ф-16 за Украјину можда стижу прекасно!

04. 04. 2025. у 18:11

Свет

0 3

САТ ОТКУЦАВА РУСИЈИ Рубио: САД желе да виде конкретне кораке да ли Москва жели или не жели мир

05. 04. 2025. у 00:48

Свет

0 1

ДОК ПЕНТАГОН НАДГЛЕДА РУСКУ ВОЈСКУ: Американци на једном острву уче руски - за сваки случај

04. 04. 2025. у 22:45 >> 02:33

Свет

0 0

АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛ ОТКРИВА: Зашто је Гренланд важан за заустављање Русије

04. 04. 2025. у 19:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације