ДВОСТРУКИ АДУТИ ФРАНЦУСКИХ СУВЕРЕНИСТА: Ко је млади политичар Жордан Бардела који успешно с Марин Ле Пен води странку Национално окупљање

Мало која политичка формација може да се похвали луксузом да има спремну резерву која је, можда, у изборној утакмици вредна колико и оригинал.

Фото: Горан Чворовић

Управо то се догађа са најјачом француском странком суверенистичке деснице Национално окупљање. Ако за председника државе не буде могла да се кандидује наследница историјске гране и шефица посланичке групе Марин Ле Пен, моћи ће председник странке Жордан Бардела. По некима, можда и успешније.

Ко је Жордан Бардела? Млад човек, у својој тек 29. години живота, већ одавно се етаблирао на политичкој сцени као рођени лидер. Сталожен, одлучан, усправан, без треме и задршке, одаје утисак личности с вишедеценијским искуством у узбурканим водама политике. А тек је закорачио на сцену.

Бардела је рођен 1995. године у Дрансију, у узбурканом североисточном предграђу Париза, у области Сена Сен Дени. Родитељи су му италијанског порекла. Шездесетих, велики број Италијана доселио се у Француску из економских разлога. Отац Оливије, рођен у Монтреју у париском предграђу, има фирму са аутоматима за дистрибуцију пића, док му је мајка Луиза, родом из Торина, асистент у предшколским установама. Родитељи су му се развели када је имао свега годину и по, а мали Жордан је остао да живи с мајком, повремено виђајући оца.

Троје од четворо баба и деда су му Италијани, док му је баба по очевој страни Кабилка из Алжира. Жордан је с поносом истицао своје порекло, што је био још један адут у рукама странке да нису ксенофобна формација и да су странци, који су интегрисани у француско друштво, у потпуности прихваћени.  

Растући у немирном предграђу, Жордан Бардела је лично могао да сведочи о порасту криминала и небезбедности. Тако су се и формирали његово политичко мишљење и ангажман. Као мали, маштао је да постане полицајац, а био је и на школској пракси у једној париској полицијској станици. Већ са 16 година постао је члан тадашњег Националног фронта. Пошто је био малолетан, морао је да убеди мајку да му то дозволи.

Експресно је напредовао у страначкој хијерархији. Са 19 година постао је регионални секретар. Са 20, изборио се за место регионалног одборника, док је две године касније постао портпарол партије. Од 2019. до 2024. био је европски посланик. За потпредседника странке изабран је са само 24 године.

Две година касније, 2021. именован је и за председника уместо Марин Ле Пен, која је преузела вођство посланичке групе у народној скупштини и сву преосталу енергију сконцентрисала на припремање председничке кампање. Препуштајући челну функцију Бардели, Ле Пенова је рачунала и на то да ће својом младошћу и продорношћу још више побољшати имиџ странке. И, била је у праву.

Занимљиво је да Бардела има само завршену средњу школу. Добио је диплому гимназије, на одсеку за економију. Студирао је касније географију, али не с пуно успеха. Врло брзо се прешалтовао искључиво на политику. У њој је практично стекао једино професионално искуство, осим кратког стажирања, преко лета, још 2014. године у фирми свога оца.

Од ране младости Бардела је био опчињен политиком коју је водила Марин Ле Пен.

- Постоји нешто код ње што други немају. Храбра је, гласно говори оно што се остали не усуђују. Има карактер, енергију, отвореност и искреност који ми се допадају – истакао је својевремено.

Њих двоје данас чине савршен политички пар. Одавно је било зацртано да, ако Марин Ле Пен буде председница, он обавља функцију премијера. Неки сада, после судске афере, виде могућност да ситуација буде обрнута – Мартин у Матињону, а Жордан у Јелисеју.

Сондаже, чак, показују да одређени слојеви друштва већу предност дају младом председнику странке. Адути су му то што је ослобођен "баласта" презимена Ле Пен и што боље познаје начин на који "дишу" данашње младе генерације. Анкете наводе да чак 67 одсто страначког тела Националног окупљања мисли да Бардела има исте, а можда чак и веће изгледе од Марин Ле Пен, да победи на изборима 2027. године, када би се кандидовао.

Али, он то категорички одбија. Наглашава да је стопроцентно лојалан историјској лидерки француске националне деснице, уз поруку да ће то тако и остати. Странка, и он сам, не желе да Бардела буде план "Б", иако је то почетно слово његовог презимена. Све карте стављене су, из принципа, на Марин Ле Пен. У Националном окупљању смтрају да, ако се сада стављају клипови у точкове Ле Пеновој, онда би тако могли и њему, када за то дође време. И, тако редом.

У сваком случају, Национално окупљање има тај луксуз да може, због великог незадовољства Француза актуелним естаблишментом, да рачуна на огромну предност, без обзира на то ко ће другима изаћи на црту – Ле Пенова или Бардела. Обоје тренутно имају око 36 одсто подршке, док им први такмац, из редова десничарских републиканаца, гледа у леђа с највише 25 одсто. Како сада ствари стоје, изгледа да долази време да Француска, на следећим председничким изборима, направи тај последњи корак у заокрету ка суверенистичком крилу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације