БЕЗ СТРАНЕ РАДНЕ СНАГЕ НЕМАЧКА ИДЕ У СУНОВРАТ: У протеклој деценији број стручњака из иностранства за 146 одсто већи

НЕМАЧКА се, с једне стране, најоштрије обрачунава са азилантима и максимално заоштрава имигрантску политику, а са друге, у небо диже проценте раста "увоза" висококвалификоване радне снаге.

Фото: Профимедиа

Тако је, кад су инжењерска занимања у питању, број страних радника у овој земљи, током протекле деценије, повећан за 146 одсто! И поред тога, међутим, потребно је све више инжењера из иностранства, па ће раскорак у ове две опречне гране немачке мигрантске стратегије, у будућности бивати све већи.

Подаци Немачког економског института и Удружења немачких инжењера, показују да је укупан број слободних радних места у инжењерским и рачунарским струкама, у првом кварталу 2024, пао за 15,6 одсто у односу на претходну годину. Ово је последица укупне економске ситуације у Немачкој, али и значајно повећаног удела страних инжењера, каже је Аксел Плунеке из Немачког економског института за Франкфуртер рундшау.

У међувремену, број студената машинства нагло опада. Због лоших ПИСА резултата немачких ученика из математике, Плунеке очекује "додатне оптерећујуће ефекте на немачке универзитете" у наредним годинама.

- Имиграција, зато, постаје све важнија у инжењерским и ИТ професијама - оцењује овај експерт. - Данас је удео страних квалификованих радника у тим областима око 11 одсто, док ће за деценију, удео инжењера из иностранства морати да се приближи 20. проценту, да би се одржао узлазни привредни тренд. Проблем увећава то што је велики број немачких инжењера отишао у пензију, а мањак који данас постоји у Берлину, Франкфурту, или Минхену, убрзано постаје национални просек.

Плунеке је оптимиста да ће квалификовани радници у будућности наставити да долазе у Немачку. Он оцењује да је нови Закон о квалификованој имиграцији добар сам по себи, али су процедуре веома неповољне, јер заинтересовани из иностранства морају предуго да чекају на продужење визе и боравишне дозволе.

- У Немачкој смо невероватно спори кад је ово у питању - каже он за Базфид њуз Џермани. - Још немамо став да имигранте видимо као предност каква они јесу. Бојим се да би та грешка, ако се под хитно не исправи у главама политичара, могла скупо да нас кошта.

Поред смањења бирократских баријера, "Немачкој је потребан "став оријентисан на конкретне прилике, а не бескрајне дебате, које нису привлачне страним стручњацима", додаје Адријан Вилиг, директор Удружења немачких инжењера и стручњак за миграције. - Морамо да желимо да будемо на челу, морамо да будемо кул и да дамо ново значење синтагми "Мејд ин Џермани".

Још лане, стручњаци за тржиште рада Фондације Бертелсман, дигли су узбуну, јер је њихова студија показала да је немачка привреда упућена на масовни увоз радне снаге и имиграцију. До 2040, овој земљи биће, сваке године, потребно око 290.000 радника из иностранства, пише Шпигл. Експерт ове фондације, Сузане Шулц упозорава да се морају отклонити препреке и побољшати услови за мигранте. Економисти, независно од тога, упозоравају да се излазак немачке привреде из кризе још не назире.

Једна друга, још алармантнија пројекција, показује да је Немачкој до 2040, потребно чак 368.000 људи из иностранства да би потребе њене привреде биле задовољене. Без тога би се, због негативног демографског тренда, радна снага смањила за око десет одсто, односно, са 46,4 на 41,9 милиона људи. Та несташица, негативно би се одразила на привреду свих немачких покрајина, пише Дојче веле.

Један важан индекс коњуктурног развоја који се пажљиво прати на финансијским тржиштима, опао је на најнижи ниво у протеклих годину дана. Реч је индексу који одсликава расположење пре свега у прерађивачком сектору, односно, у индустријским предузећима. Не изненађују, зато, песимистички коментари немачких економиста и није чудо што је ифо-индекс, после краткотрајног опоравка у октобру, сада поново у паду. С доласком Доналда Трампа, могли би да почну да дувају неугодни ветрови за, ионако уздрману, извозно оријентисану индустрију Немачке.

- Осим тога, улазимо у паузу до формирања нове владе, током које немачка политика готово уопште неће моћи да реагује, а камоли да даје нове импулсе - оцењује Филип Шојермајер, економиста Савезне развојне банке. - У овој години, може, ипак, да се очекује мало раста, под условом да се појача приватна потрошња грађана и да порасте обим инвестиција, захваљујући очекиваном паду каматних стопа.

Јенс-Оливер Никлаш, економиста главне покрајинске банке у Баден-Виртенбергу, износи резултат студије, по коме "тренутно расположење тешко да може бити горе". Он додаје да се морамо запитати и зашто би ситуација сад уопште и требало да буде боља?

- На домаћем тржишту влада застој, а у остатку света, ризици се појачавају - напомиње Никлаш. - Зато ћемо остати у зони песимизма, јер догодине очекујемо додатни пад бруто домаћег производа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације