НУКЛЕАРНЕ СИЛЕ БИЛЕ НА ИВИЦИ РАТА, А ОНДА ЈЕ УСЛЕДИО ОБРТ: "Кључан је био позив једног човека"

У ДРАМИ која је привукла пажњу светске јавности, амерички председник Доналд Трамп јуче је на друштвеним мрежама објавио да су Индија и Пакистан, након четири дана жестоких сукоба дуж границе, пристали на „потпуни и тренутни прекид ватре“.

Фото: Профимедиа

Међутим, иза кулиса кључну улогу одиграле су америчке дипломате, тајни канали комуникације и регионални посредници који су помогли да се спречи да ситуација између две нуклеарно наоружане земље прерасте у отворени рат, пише Би-Би-Си.

Ипак, само неколико сати након објаве договора, обе стране су се поново међусобно оптуживале за нова кршења, показујући колико је примирје заправо нестабилно.

Американци као кључни фактор у смиривању кризе

Индија је оптужила Пакистан за „вишеструка кршења“, док је Исламабад тврдио да остаје посвећен прекиду ватре и да њихове снаге „показују одговорност и уздржаност“.

Ово није први пут да Вашингтон посредује у тензијама између Индије и Пакистана. Бивши амерички државни секретар Мајк Помпео у својим мемоарима тврди да је 2019. био пробуђен ради хитног разговора са индијским званичником због сумње да Пакистан припрема нуклеарно оружје.

Фото: Профимедиа

Иако је бивши индијски амбасадор у Пакистану Ајај Бисарија оценио да је Помпео вероватно преувеличао улогу САД, и овога пута многи верују да је Вашингтон имао кључни дипломатски утицај.

САД у почетку само посматрач

У почетку се чинило да САД неће директно интервенисати. Потпредседник Џеј Ди Ванс је изјавио да се Вашингтон неће мешати у сукоб који „није њихова ствар“. Трамп је, с друге стране, био нешто оптимистичнији: „Познајем вође обе земље и желим да нађу решење... Надам се да ће сада стати.“

Када је ситуација достигла тачку усијања, САД су се ипак укључиле. Према наводима из Carnegie фондације, кључни тренутак била је интервенција државног секретара Марка Рубија.

- САД су биле пресудне. Без Рубијевих напора не би дошло до овог исхода - изјавио је аналитичар Ешли Џ. Телис.

Примирје договарано у сенци нуклеарне претње

Док су у Пакистану стизале поруке о војној одмазди, истовремено су активиране институције задужене за контролу нуклеарног арсенала, што је био снажан сигнал. Тада је дошло до интензивирања дипломатских напора.

Примирје је, како се наводи, постигнуто захваљујући три паралелна дипломатска канала: америчко-британском притиску, посредовању Саудијске Арабије и директној комуникацији између индијских и пакистанских саветника за националну безбедност.

Иако је договор о прекиду ватре добио међународну подршку, остаје питање колико ће потрајати. Поједини индијски медији тврде да је договор склопљен директно између високих војних званичника, без посредовања САД.

- Ово је веома крхко примирје. Договорено је у журби, у тренутку екстремних тензија. Индија га очигледно тумачи другачије него САД и Пакистан - оценио је аналитичар Мајкл Кугелман.  - Због тога што је све склопљено на брзину, вероватно недостају чврсте гаранције и механизми контроле.

Напетости на ивици рата

Пре Трампове објаве, сукоб је претио ескалацијом у рат. Након што је 26 туриста убијено у нападу милитаната у индијском делу Кашмира, индијска војска извела је ваздушне ударе на територију Пакистана. Уследили су дани ваздушних борби, артиљеријских напада и оптужби за ракетне нападе на војне базе.

Фото: Профимедиа

Како наводи Танви Мадан из института Brookings, један од кључних момената био је телефонски позив државног секретара Рубија пакистанском војном команданту 9. маја.

- Још увек не знамо све улоге међународних актера, али је јасно да су најмање три земље – САД, Велика Британија и Саудијска Арабија – последњих дана радиле на смиривању ситуације - рекла је она.

Према речима пакистанског министра спољних послова Ишака Дара, у дипломатски процес било је укључено чак „тридесетак земаља“, укључујући Турску, Саудијску Арабију и САД.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације