КАКО НАСТАЈУ И ТРЕБА ЛИ ДА ИХ СЕ ПЛАШИМО: Астероиди и друга небеска тела

АСТЕРОИДИ се све чешће појављују у медијима - наводно ће неки проћи близу Земље, неки ће се сударити са њом, неки ће бити неприметни или нас потенцијално угрозити, неки се "премишљају" и често мењају путање...

Фото: Профимедиа/Илустрација

Али шта су заправо астероиди, како се разликују од других небеских тела и могу ли бити опасност за човечанство, као што се верује да су "збрисали" диносаурусе?

Астероиди су чврста, стеновита тела која кружe око Сунца, слично планетама, али знатно мањих димензија. Класификовани су као мала тела Сунчевог система, a иако их има у милионима, њихова укупна маса не достиже ни масу нашег Месеца.

Формирани су пре око 4,6 милијарди година, у најранијој етапи настанка Сунчевог система. Тада су будуће планете пролазиле кроз фазу током које су се честице прашине и гаса постепено груписале, загревање је доводило до топљења унутрашњости и на крају - до настанка протопланета.

Астероиди су заправо остаци тог процеса и многи научници сматрају да су неки сателити данашњих планета заправо некада били астероиди које је "ухватила" гравитација већих небеских тела.

Откриће астероида догодило се случајно 1801. године, када је италијански астроном уочио први и највећи објекат овог типа - Цереру, која је данас сврстана у патуљасте планете. Од тада, број познатих астероида расте: Средином 19. века било их је више од 100, а до 1981. године је више од 10.000. Данас је откривено преко 800.000 ових небеских тела.

Једна од најзначајнијих теорија повезана с астероидима тиче се њихове улоге у изумирању диносауруса. Верује се да је пре око 66 милиона година један огроман астероид ударио у данашње подручје Мексика, изазвавши талас догађаја који су довели до масовног изумирања. Температура је нагло скочила, дошло је до климатских потреса, повећане киселости атмосфере и промена у океанима.

Већина астероида кружи у тзв. главном појасу, који се налази између орбита Марса и Јупитера. Ту се налази више од 200 астероида већих од 100 километара у пречнику, између 1,1 и 1,9 милиона објеката преко 1 километар, као и милиони мањих.

Ова зона се сматра релативно безбедном, јер је утицај гравитације великих планета минималан. У ствари, због моћног гравитационог поља Јупитера, управо на том месту никада није могла да се формира још једна планета - честице су остале расуте, без могућности да се споје у веће тело.

ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ АСТЕРОИДИ

Астероиди нису ограничени само на главни појас између Марса и Јупитера. Налазе се и у другим регијама Сунчевог система. Посебно су занимљиви такозвани "Тројанци" и "Грци", који се крећу у такозваним Лагранжовим тачкама - зонама стабилне гравитације између планете и Сунца. Јупитер их има највише - преко десет хиљада, док Нептун има 30, Марс девет, а Земља и Уран по једног, а постоје и друге велике групе.

КОМЕТЕ, МЕТЕОРИТИ И АСТЕРОИДИ - КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА

Комете су сличне астероидима, али садрже лед и прашину, па стварају "реп" када се приближе Сунцу. Метеорити су фрагменти астероида који успеју да стигну до Земљине површине. Сваког дана нашу планету погоди око 20 метеорита, али су углавном мали и безопасни. Већи метеорити, способни да униште читав град, падају једном у 1.000 до 10.000 година, а глобално опасни падају на отприлике сваких 100.000 година.

НАЈВЕЋИ ПОЗНАТИ АСТЕРОИДИ

Научници тешко прецизно мере величину астероида, али према приближним проценама, највећи су:

*Церера - 946 километара пречника

*Веста - 525 километара пречника

*Палада - 512 километара пречника

*Хигеја - 431 километара пречника

Интерамнија - 326 километара пречника

Од почетка деведесетих, бројне свемирске мисије су проучавале астероиде изблиза, а међу њима су:

*Галилео (1991), када су настале прве блиске фотографије.

*NEAR Shoemaker (2001), прво успешно слетање на астероид.

*Хајабуса 1 и 2 (2006-2020) су донели узорке са астероида Итокава и Рјугу.

*Луси (2021) тренутно истражује Јупитерове "Тројанце".

ДА ЛИ СМО У ОПАСНОСТИ

Амерички Конгрес је 1998. године наредио евидентирање свих великих објеката који би могли угрозити Земљу. Данас је познато 95 одсто потенцијално опасних астероида већих од 1 километар пречника. Од 2005, фокус је проширен на мање (око 140 метара) који се називају "убице градова". До сада је откривено 40 одсто њих, а потрага за преосталима трајаће деценијама.

Један од последњих догађаја догодио се у децембру 2024, када је астероид прошао кроз атмосферу изнад Јакутије, без икаквих последица - само је настао спектакуларан светлосни ефекат.

Научници верују да је најбољи начин одбране од астероида промена његове путање. НАСА је 2021. године покренула мисију DART, која је 2022. године успешно скренула месец астероида Диморф ударом свемирске летелице, преноси "РБК Тренд". Тај експеримент је показао да се орбите заиста могу променити, што отвара врата заштити Земље у будућности.

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - Потрага за деловима тела код Лазаревца

Препоручујемо

Панорама

0 0

АСТЕРОИД ВЕЛИЧИНЕ МОСТА ГОЛДЕН ГЕЈТ За два дана приближиће се Земљи: НАСА прати кретање

03. 06. 2025. у 23:00

Панорама

0 0

НАЈНОВИЈЕ ИСТРАЖИВАЊЕ: Ово је најбољи град за живот деце у Европи

02. 07. 2025. у 00:45

Свет

0 0

МРТАВ САТЕЛИТ "ОЖИВЕО" ПОСЛЕ 40 ГОДИНА: Одао га мистериозни сигнал који је послао на Земљу

01. 07. 2025. у 23:33

Панорама

0 0

НОВО ИСТРАЖИВАЊЕ: Мајмунске богиње могу да инфицирају и људски мозак

02. 07. 2025. у 00:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације