НА СТОЛУ ЋЕ БИТИ РАЗМЕНА ТЕРИТОРИЈА: Сви детаљи предстојећег састанка Путина и Трампа

Биће подметања

Низ земаља заинтересованих за наставак сукоба уложиће титанске напоре, који подразумевају провокације и дезинформације, како би пореметиле планирани састанак председника Путина и Трампа, оценио је Кирил Дмитријев, шеф Руског фонда за директне инвестиције и специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством.

Димитријев је то написао и на свом телеграм-каналу.

Први руски лидер на Аљасци

Руски председник Владимир Путин биће први лидер Русије који ће посетити Аљаску. У САД су током совјетске ере боравили Никита Хрушчов, Алексеј Косигин, Леонид Брежњев, Михаил Горбачов је у Америци био три пута, а Борис Јељцин пет пута. У САД су такође боравили бивши премијери Виктор Черномирдин, Сергеј Степашин и Михаил Касјанов.

Дмитриј Медведев је, као председник Русије, посетио Хаваје, Њујорк и Питсбург, док је Путин посетио Њујорк, Тексас, Мериленд, Џорџију и Мејн. Последња посета руског председника догодила се пре десет година, у септембру 2015. године.

Две миље деле Русију од Аљаске

Гувернер Аљаске Мајк Данливи изјавио је да је та држава спремна да буде домаћин састанка, уз оцену да је логично да се разговори о питањима од глобалног значаја воде на тој, како је навео, најважнијој стратешкој локацији на свету, на раскрсници Северне Америке и Азије, са Арктиком на северу и Тихим океаном на југу.

- Само две миље деле Русију од Аљаске, тако да ниједно друго место не игра важнију улогу у нашој националној одбрани, енергетској безбедности и лидерству на Арктику.

Вековима је Аљаска била мост између народа, а данас остајемо капија за дипломатију, трговину и безбедност у једном од најважнијих региона на свету. - додао је Данливи.

Безбедност није проблем

Састанак између Трампа и Путина највероватније ће се одржати у граду Анкориџу на Аљасци, и не очекују се безбедносни проблеми, рекао је за РИА Новости Трој Буфард, директор Центра за арктичку безбедност и отпорност на Универзитету Аљаске у Фербанксу.

- Састанак ће се вероватно одржати у Анкориџу или његовој околини. Логистичка инфраструктура за пријем летова и делегација високог нивоа је тамо добро развијена. Најновији пример је састанак бившег америчког државног секретара Ентонија Блинкена са кинеском делегацијом - рекао је Буфард.

Експерт је напоменуо да се за председникове посете увек ангажују додатни ресурси, а обезбеђује се и пратеће обезбеђење, обично од стране снага из јединица престонице.

- Неће бити проблема са безбедношћу - закључио је Буфард.

Власти Аљаске су руској агенцији рекле да не знају где ће се састанак одржати.

Зар да се награде?

Украјински министар спољних послова Андриј Сибха нагласио је спремност Украјине да сарађује са САД и другим међународним партнерима како би се постигао праведан и трајан мир. Министар је, у објави на мрежи "Икс", подсетио да Украјина већ четврту годину пружа отпор рату великих размера са Русијом на копну, мору и у ваздуху.

Дугујемо нашу независност храбрости наших бранилаца и отпорности нашег народа. Украјинци заслужују праведан мир заснован на међународном праву и поштовању нашег територијалног интегритета и граница дефинисаних нашим Уставом, написао је Сибиха. Он је нагласио да Русија не би требало да буде награђена за започињање овог рата.

Зеленски: Не може без нас

Зеленски је напоменуо да је Трамп најавио да ће се састати са Путином на Аљасци, "веома далеко од овог рата који се води на нашој земљи, против нашег народа и који се још увек не може окончати без нас, без Украјине", саопштила је служба за медије украјинског председника.

"Путин није веровао у наш народ и зато је донео ову своју безнадежну одлуку да покуша да освоји Украјину. То је била његова главна грешка, игнорисао је Украјинце", рекао је Зеленски.

"Руска Америка" као шест СФРЈ

Аљаска је званично пребачена Сједињеним Државама 18. октобра 1867. године, споразумом који је ратификовао Сенат Сједињених Држава. Русија је успоставила присуство у Северној Америци током прве половине 18. века, али се мали број Руса икада настанио на Аљасци. После Кримског рата, руски цар Александар II почео је да истражује могућност продаје Аљаске, коју би било тешко одбранити у било ком будућем рату од освајања руског главног ривала, Велике Британије. Након завршетка Америчког грађанског рата, амерички државни секретар Вилијам Сјуард је почео са преговорима са руским министром Едуардом де Стеклом за куповину Аљаске. Сјуард и Стекл су остварили договор 30. марта 1867. године, а Сенат Сједињених Држава је споразум ратификовао великом већином.

Куповина је додала 1.518.800 км2 (приближно око шест површина некадашње СФРЈ) нове територије Сједињеним Државама за цену од 7,2 милиона долара. Узимајући у обзир инфлацију, цена у 2024. години би била 162 милиона долара или 1,12 долара по хектару. Реакције на куповину у Сједињеним Државама биле су углавном позитивне, јер су многи веровали да ће поседовање Аљаске послужити као база за проширење америчке трговине у Азији. Неки противници су ту куповину означили као "Сјуардова глупост" јер су тврдили да су Сједињене Државе стекле бескорисно земљиште. Скоро сви руски досељеници напустили су Аљаску након куповине. Аљаска је остала слабо насељена све док није почела златна грозница у Клондајку 1896. године.