ДОНАЛД ТРАМП У БОРБИ ПРОТИВ НАРКО-КАРТЕЛА: Амерички председник потписао је тајну уредбу

АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп потписао је тајну уредбу Пентагону да се спреми за војне операције против нарко картела у Латинској Америци.

Фото Танјуг/АП/Alex Brandon

У сенци покушаја америчког председника Доналда Трампада посредује око мира у Украјини и царинских надметања са готово свим светским државама прошла је вест да је по први пут у своја оба мандата објавио рат.

Према дописницима водећих америчких медија из Беле куће, Трамп је потписао тајну уредбу Пентагону да припреми војне опције - укључујући дронове, поморску и могућу ракетну интервенцију против нарко-картела у Латинској Америци.

У уредби није наведена ниједна конкретна држава осим што је искључено било какво интервенисање у Мексику, иако тамо делује злогласни картел Синалоа.

Правну основу за такву одлуку Трампова администрација створила је означивши нарко-карте­ле терористичким групама које својим деловањем угрожавају функционисање Сједињених Америчких Држава. Таква ознака омогућава војсци да изводи операције на мору и потенцијално на страном тлу, што укључује убијање или хапшење осумњичених чланова картела.

Употреба војне силе на овај начин отвара низ питања, укључујући могуће кршење међународног права и самих америчких закона, но како уредба још није јавна – нема ни преиспитивања законитости.

Агенда 47 и проглашење терористичких организација

Сједињене Државе већ су појачале надзор над картелима, укључујући летове дронова изнад Мексика за лоцирање лабораторија за фентанил, што је започето још за време администрације Џоа Бајдена.

Сада се то проширује на санкције и блокаду имовине, сајбер операције и међународну сарадњу за пресецање финансијских токова.

Све је то део "Агенде 47" коју је Трамп најављивао пре избора и потврдио на својој инаугурацији.

У марту је Стејт департмент објавио листу картела и укупно их је осам проглашено терористичким организацијама - шест мексичких и по један из Венецуеле и Салвадора.

Након медијске објаве о уредби 12. августа, Мексико је изручио САД-у 26 високо позиционираних чланова картела, уз услов да им се не досуди смртна казна. Овај потез тумачи се као уступак Вашингтону и знак појачане сарадње у страху од војне акције.

Мексичка председница Клаудија Шејнбаум рекла је како такву сарадњу подржава, али да сувереност државе није на продају.

- Председниче Трамп, наша територија је недодирљива, наш суверенитет је недодирљив - рекла је и додала: "Можемо сарађивати, али свако на својој територији."

Реакције латиноамеричких држава

И друге државе обухваћене уредбом одбациле су идеју америчке војне интервенције на њиховом тлу.

Колумбијски председник Густаво Петро слаже се са борбом против нарко-картела, али само уз поштовање националног суверенитета и без америчке интервенције. Он заговара регионални савез земаља Латинске Америке, али сматра да "рат против дроге" не може успети и жели да се оријентише на јавноздравствене политике и бољи животни стандард.

Бразилска влада одбила је амерички захтев да домаће банде прогласи терористичким организацијама јер бразилски правни систем у дефиницију тероризма не укључује групе организованог криминала.

У Еквадору се власт није јасно оглашавала, али спомиње се могућност референдума о допуштању Америци да војно реагује. Медији подсећају на штетне последице претходних америчких интервенција у региону, а три четвртине анкетираних противи се америчким војним акцијама на тлу њихове земље.

Из Венецуеле су порекли постојање организованих криминалних група у земљи, називајући америчке оптужбе пропагандом која треба да оправда интервенцију са циљем промене власти.

У остатку региона, укључујући Гватемалу и Хондурас, аналитичари упозоравају на ризик од јачања антиамеричких осећања и дестабилизације.

Хорхе Рестрепо, директор Центра за анализе сукоба у Колумбији, изразио је забринутост због најаве коришћења војне силе против нарко-картела. Каже да "таква стратегија ризикује јачање аутократских режима у земљама попут Венецуеле и Никарагве а никакав успех не може постићи".

Рестрепо сматра да ће било каква америчка војна интервенција појачати антиамеричка осећања у региону и пружити режимима изговор за репресију користећи наратив о спољној претњи.

Аналитичари упозоравају на ризике

Амерички аналитичари имају подељене ставове о Трамповој директиви за коришћење војне силе против нарко-картела у Латинској Америци, изражавајући забринутост због правних, дипломатских и стратешких последица.

Брајан Финукејн, бивши правни саветник Стејт департмента, упозорава да војне акције, овако како су најављене, нису могуће по америчким законима.

Сматра да означавање картела као терористичких организација не даје овлашћења за употребу силе те да је за то потребно додатно одобрење Конгреса или извршна овлашћења темељена на самоодбрани.

Ванда Фелбаб-Браун из Брукингс института упозорава да војни напади на картеле могу донети краткорочне успехе, али неће срушити дубоко укорењене мреже.

Без паралелног решавања корупције, сиромаштва и потражње за дрогом у САД-у, војне акције могле би довести до фрагментације картела у мање, али насилније групе, повећавајући регионалну нестабилност.

Један од водећих америчких стручњака за Латинску Америку, Метесон Елис, сматра да ова уредба представља логичан корак у Трамповој кампањи против картела, посебно с обзиром на нагласак на фентанил и транснационални криминал. Истиче да је циљ "тотална елиминација" картела, иако признаје да је остварење тог циља тешко.

Већина аналитичара верује да ће могуће акције бити изведене искључиво против високорангираних чланова картела, укључујући нападе дроновима или хватање осумњичених, односно операције попут оних вођених против Ал-Каиде.

Фокус на синтетичке дроге

Вредност дроге која из Латинске Америке доспе у САД мери се у милијардама долара, али тачни бројеви не постоје јер се евиденција води само о запленама.

Јасан је пораст употребе синтетичких дрога - фентанила и метамфетамина. Због њихове јефтине производње и високог профита, све више замењују традиционалне дроге попут кокаина и хероина. Картели зарађују више на фентанилу него на свим другим дрогама.

Председник Трамп није јавно потврдио да је донео уредбу, али је рекао да ће о свему говорити врло брзо.

- Латинска Америка има пуно картела и пуно дрога које теку. Морамо заштитити нашу земљу. Нисмо то радили четири године - рекао је.

Амерички медији пишу како ће уредба вероватно бити представљена на посебан начин, поготово због фентанила - дроге која је Трампу била повод за повећање царина Мексику и Канади.

У кампањи је најављивао како ће фентанил бити означен као "оружје за масовно уништење" и да би у складу с тим они који га производе и продају сносили последице.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације