НИЈЕ САМО УКРАЈИНА: Ево о чему су тајно разговарали Путин и Трамп на Аљасци

АМЕРИЧКИ и руски званичници разговарали су о више енергетских договора на маргинама преговора овог месеца, чији је циљ био постизање мира у Украјини, открива пет извора упознатих са током разговора.

AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Како тврде, ови договори су предложени као подстицај Москви да пристане на мир и како би Вашингтон ублажио санкције Русији, преноси Ројтерс.

Три извора наводе да се разговарало о могућности да Exxon Mobil поново уђе у руски пројекат нафте и гаса Sakhalin-1. Четири извора додају да је покренута и тема продаје америчке опреме за руске ЛНГ пројекте, попут Arctic LNG 2, који је под западним санкцијама.

Још једна идеја, према наводима  Ројтерс-а, била је да САД купе нуклеарне ледоломце од Русије.

Разговори су вођени током посете специјалног изасланика САД Стива Виткофа Москви, када се састао са председником Владимиром Путином и његовим изаслаником за инвестиције Кирилом Дмитријевим.

Фото Танјуг/АП/Julia Demaree Nikhinson

Две особе тврде да је о овим договорима расправљано и у Белој кући са председником САД Доналдом Трампом, а један извор додаје да су поменути и на самиту на Аљасци 15. августа.

- Бела кућа је заиста желела да после самита на Аљасци изађе са насловом о великом инвестиционом договору. То је начин на који Трамп осећа да је нешто постигао - рекао је један од извора.

Белој кући није у интересу јавна расправа

Амерички званичници истичу да је циљ наставак дипломатских напора како би се зауставила убиства и окончао рат, али су нагласили да није у националном интересу да се о овим темама даље преговара у јавности. Представници Дмитријева, Exxon Mobila, као и руских енергетских компанија Росњефт и Новатек, одбили су да коментаришу.

Трампова претња новим санкцијама

Разговори о енергетским пројектима поклопили су се са Трамповим претњама новим санкцијама Русији ако мировни преговори не напредују, као и увођењем високих тарифа Индији – великом купцу руске нафте. Ове мере могле би додатно отежати Москви одржавање садашњег нивоа извоза енергената.

Фото: Танјуг/АП пхото

Овакав стил „договорне политике“ Трамп је већ показао раније ове године у вези са идејама да се оживи извоз руског гаса у Европу, али су ове иницијативе блокиране у Бриселу, који планира потпуно укидање увоза руског гаса до 2027. године. Нови разговори усмерени су искључиво на билатералне договоре САД и Русије, заобилазећи Европску унију.

Путинов декрет и услови за инвеститоре

На исти дан када је одржан самит на Аљасци, Путин је потписао декрет којим би страним инвеститорима, укључујући Exxon Mobil, било омогућено да поврате уделе у пројекту Sakhalin-1. Међутим, услов за то је да инвеститори предузму кораке за укидање западних санкција Русији.

Exxon је 2022. године изашао из Русије након почетка инвазије, што га је коштало 4,6 милијарди долара. Кремљ је исте године преузео његов 30% власнички удео у Sakhalin-1.

Трка са Кином

Америчке санкције против пројекта Arctic LNG 2 започете су 2022. године и обухватају и забрану приступа специјализованим ледоломцима, неопходним за рад у арктичким условима. Иако је пројекат наставио ограничену производњу у априлу ове године, пет танкера је упркос санкцијама ипак извезло гас.

Фото: Профимедиа

Пројекат је првобитно замишљен са три постројења за прераду ЛНГ-а, од којих је треће у фази планирања, а технологија за њега треба да стигне из Кине. Према једном од извора, Вашингтон жели да Русија купује америчку технологију уместо кинеске, у оквиру шире стратегије слабљења руско-кинеског савезништва.

Русија и Кина су непосредно пред инвазију на Украјину објавиле „партнерство без граница“. Путин и Си Ђинпинг састали су се више од 40 пута у последњој деценији, а Путин је у последњим месецима Кину више пута називао савезником.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације