КРАЉЕВСКИ ВОЈНИЦИ ПУЦАЈУ ПРАЗНОМ ПУШКОМ: Поразни резултати анализе о стању војске Велике Британије и њеној способности за изазове

У тренутку док свет страхује од могућих ширих, глобалних сукоба, и док Лондон и Париз заговарају јачање европских одбрамбених снага, уз инсистирање на безбедносној улози у Украјини, дуго чекани стратешки преглед одбране Велике Британије за предстојећи десетогодишњи период, показао је да ова земља није довољно спремна за евентуални рат већих размера који би могао да јој запрети.

Фото: Принтсцреен

Као директне претње у Великој Британији посматрају се Русија и Кина, док би проблеме могли да изазову и Иран и Северна Кореја. Лабуристичка влада премијера Кира Стармера је доласком на власт пре годину дана наручила истраживање да би се размотриле претње с којима се Британија суочава и сагледају способности за одбрану и расположиви ресурси. Закључак је био болан.

Некадашњи (1999-2003) генерални секретар НАТО лорд Џорџ Робертсон предводио је тим стручњака који су сачинили Стратешки преглед одбране (СДР) на 140 страница, представљен почетком лета у коме се критикује трнутно стање војске Велике Британије. Према овом документу, она пати од неадекватних оруђа и залиха, уз мали број и недвољно добро распоређене војнике. Ни медицинске службе не могу да се носе са сукобом у коме би било масовних жртава. Упозорава се да брзина промена у одбрани није ишла у корак са претњом и обимом изазова у свету.

Наводи се и да се по први пут од краја Хладног рата Велика Британија суочила са вишеструким и директним претњама безбедности, просперитету и демократским вредностима, у свету оптерећеном нестабилношћу и дубоком неизвесношћу. Налгашено је да "генерацијски изазов захтева генерацијски одговор". СДР упозорава да земља мора да се припреми за сценарије који су се донедавно сматрали незамисливим, а то је да са савезницима може да се суочи с потребом одвраћања и спречавања рата пуног обима "тако што ће бити спремна да се бори и победи."

Истиче се да се све то догађа у тренутку када се нарушава дугогодишња војна предност Запада и док се друге земље брзо модернизују и проширују своје оружане снаге, а док се безбедносни приоритети САД мењају. С друге стране, наглашено је да се Велика Британија суочава са новом врстом претњи и да мора хитно да развија способност да се од њих брани.

Влада се обавезала да ће спровести све 62 препоруке које садржи документ, на основу којих би Велика Британија могла да се боље суочи с актуелним и предстојећим претњама. План се заснива на обавези да се на одбрану троши три одсто БДП. Тренутно, Британија издваја недовољних 2,3 одсто, док је влада у Лоднону обећала да ће се то до пролећа 2027. године попети на 2,5.

Али, критичари се питају где ће се пронаћи десетине милијарди фунти потребних за те подухвате. Повећање издвајања за војску аналитичари сматрају могућим само ако се изврше значајни резови у другим секторима. Ниско поверење у владу и ограничено разумевање претњи с којима се земља суочава, могли би да угрозе напоре власти да повећа војни буџет. Као пример за ту тврдњу може да послужи недавно истраживање јавног мњења које показује да близу половине Британаца, тачније 49 одсто, сматра да би потрошња за одбрану требало да се повећа, али се 57 одсто противи подизању пореза.

У таквој ситуацији, већ је најављено издвајање 1,5 милијарди фунти за отварање шест фабрика за производњу муниције и милијарду за командни кибернетички центар. Планом је предвиђена и набавка 7.000 комада оружја дугог домета, као и развијање заједничког програма с Немачком за производњу ракета дугог домета до две хиљаде километара.

Амбициозно се планира и ширење одбрамбене нуклеарне моћи с убризгавањем 15 милијарди фунти, набавка авиона Ф-35А, куповина 25 фрегата првог ранга. У Лондону намеравају и да повећају број нуклеарних подмнорница са 7, од којих су фактички само 5 оперативне, на 12. То је оно што је на папиру. Али, реалност је другачија.

Током шездесетих, када је издвајање за војску износило чак 7 одсто, Велика Британија је имала осам носача авиона и 54 подморнице, а данас само два носача који кубуре с техничким проблемима и недостатком особља и укупно 10 подморница, ако се урачунају различити погони и исправност. На располагању је укупно 70 бродова, од којих су, уз два ноасача, и шест разарача и 11 фрегата. Британска краљевска војска данас има нешто преко 180.000 војника, од којих потпуно обучених око 130.000, што је значајно мање од преко 300.000 колико је имала током Хладног рата.

Аналитичари истичу слабу спремност за високо интензивне конфликте, уз процену да би војска могла бити исцрпљена за 6 месеци до годину дана у случају рата сличног интензитету украјинском. Ограничења и изазови су и проблеми с малим бројем људства, недостатак система противракетне одбране, односно непостојљње адекватне способности за пресретање крстарећих и хиперсоничних ракета, ограничена логистика, технолошка дотрајалост.

Без обзира на висок ниво професионализма, супериорну интероперабилност с НАТО партнерима, нуклеарни и поморски капацитет, Велика Британија би после свега наведеног могла да води рат уз велика ограничења и у сарадњи с НАТО савезом. Аналитичари су једногласни да би у интензивним сукобима без спољне подршке, њена способност била тестирана до максимума.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације