ИДЕ ЛИ ФРАНЦУСКА КА ШЕСТОЈ РЕПУБЛИЦИ: Све је више оних који у Паризу заговарају промену политичких правила

Премијер Француске Франсоа Бајру ће, после нешто мање од девет месеци, у понедељак готово извесно остати без фотеље у Матињону, јер му се спрема изгласавање неповерења у скупштини.

Foto: Profimedia

Слична судбина задесила је, пре њега, Мишела Барнијеа, после тек нешто дуже од три месеца на месту председника владе. Безизлаз у који је запала француска политичка сцена навео је многе актере да предложе промену система, имајући у виду да би овакво стање могло да се продужи у недоглед.

Француска је дубоко поларизована, између, с једне стране, центристичког блока око председника Макрона коме гравитира и класична десница, левице с друге, и суверенистичке деснице с треће стране, што практично онемогућује стварање било какве већине, а понајмање стабилне. Посматрајући развој политичке сцене, може да се закључи да је земља на дуже стазе осуђена на ћорсокак.

Како онда владати? Распуштањем парламента налето прошле године, председник Емануел Макрон је изазвао политичку кризу која не јењава. Његов демократски потез је уследио после изузетно високог резултата националне деснице на европским изборима, па је било нормално да провери вољу бирача услед поремећене дотадашње политичке равнотеже. Суверенисти су поново постигли висок скор, левичари су такође добили значајан део колача, а власт се ухватила за преосталу трећину с којом не зна шта ће.

Многи у оваквој ситуацији заговарају ново распуштање парламента и још један излазак пред гласачке кутије. Али, шта би то донело? Тешко да би с промешаним бирачким картама неки од поменутих блокова успео да издејствује већину, па би зачарани троугао мање-више наставио да кочи даљи политички живот земље.

Због тога се јављају различите идеје за превазилажење актуелне кризе. Једна од њих је увођење пропорционалног система. Неки у томе виде боље предстаљање политичке разноликости, фаворизовање стварања коалиција и смањивање подела. Више јавних личности у Француској заложиле су се за модернизовање бирачког система на овај начин. С друге стране, критичари упозоравају да би то, напротив, могло да повећа нестабилност Влада, још више уситни политички пејзаж и да ослаби везе између бирачког тела и бирача.  

 Има и оних који се залажу за систем у коме ће бити обавезни конструктивни захтеви за смену владе, односно захтеви који ће истовремено садржати име онога ко би могао да наследи премијера, без чега не би ни могао да буде поднет. Такав систем већ постоји у Немачкој и Шпанији, а циљ је да се избегну аутоматске блокаде у недостатку већине, јер се тиме улази у већу парламентарну дебату која треба да изроди компромис. Противници овакве методе кажу да тако лош премијер има веће шансе да "преживи".

Постоје такође и политичке личности које се у Француској залажу за прелазак на тзв. "премијерски систем" који влада у највећем броју демократских земаља на свету, где је улога председника сведена само на протоколарну. Француска, као и САД, имају изражени председнички систем. Изменом би се, кажу, избегло арбитрарно мешање председника, а странке биле приморане да траже договор уз уступке.

Пуно је оних који показују и на пример с друге стране Рајне, где Немци умеју да се договоре и чак стварају "неприродне" коалиције, с различитих политичких полова, све у циљу заједничког интереса и даљег напретка земље.

Једна струја заговара и давање веће снаге скупштини, али и грађанима, кроз такозвани Ререфендум за грађанску иницијативу, где би се директним испитивањем много чешће решавала важна питања. У таквом систему би се чак лутријом извлачили грађани који би учствовали у писању закона и уставним реформама. Мешовите комисије, у којима би учествовали грађани "извучени из шешира", посланици, представници цивилног друштва и локални одборници, решавали би и друга важна питања. То подразумева и увођење избора на половини мандата којима би се оцењивао учинак у првом делу времена проведеног на власти, а ко падне на том испиту изгубио би и функцију.

Крајња левица тражи да се оде и корак даље, па да се уведе тзв. Шеста република. Француска је, увек када би пролазила кроз велику институционалну кризу, мењала режим, зависно од блокада на које би до тада наилазила. У једном систему је, на пример, председник биран већинским гласовима посланика, а у другом општим изборима. Тренутно је на снази Пета република. Шеста би требало да садржи све оно што је горе наведено, у вези с већом партиципацијом грађана у одлучивању.

Недавно истраживање јавног мњења показало је да чак 82 одсто Француза сматра да је актуелна политичка ситуација у земљи "за жаљење". Тек 17 одсто мисли да је све то нормано у парламентарној демократији у којој не постоји већина. Подељени политичари, који не могу да пронађу заједнички језик ни око елементарних ствари неопходних за нормално фуниционисање земље, над тим би требало добро да зе замисле.

ЉУТЊА ЈАЧА ОД НАДЕ

Упитани којим речима би најбоље описали тренутно политичко стање у земљи, 64 одсто испитаника у недавној анкети истакло је "забринутост", 44 "раздраженост", а 42 одсто "љутњу". Само 5 одсто поменуло је "наду", "оптимизам" или "незаинтересованост", а 3 одсто "поверење".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације