РЕЖИМ САНДУ ШИРИ ХИСТЕРИЈУ, ХАПСИ ОПОЗИЦИЈУ И БИРАЧЕ: Интервју Константина Стариша

ЗВАНИЧНА пропаганда и "гласноговорници" владајуће партије Акција и солидарност (ПАС) даноноћно упозоравају на хибридне претње Кремља, наводне "агенте Путиновог утицаја" којима је, како тврде, преплављена мала Молдавија, као и на опасност од руске војне интервенције, окупације и прекида проевропског курса уколико опозиција дође на власт.

Фото: Принтскрин

Да су агитатори ПАС агресивни и да је већ забележено неколико случајева увреда па чак и физичког насиља према нелојалним бирачима, за "Новости" потврђује Константин Стариш, посланик молдавског парламента из редова Комунистичке партије, уочи парламентарних избора заказаних за 28. септембар. Како наводи, режим шири хистеричну атмосферу у друштву, а свакодневно се дешавају масовни претреси због наводне "изборне корупције", при чему жртве нису само активисти странака, већ и обични бирачи.

Колико су у таквим околностима применљиви механизми који могу гарантовати транспарентност изборног процеса? 

- На нашу велику жалост, сва најмрачнија предвиђања у вези са током предизборне кампање се остварују. Владајућа странка безочно и без трунке стида користи административне ресурсе, а након гашења независних и опозиционих гласила, доминира у лојалним медијима и злоупотребљава ауторитет председничке функције за агитацију, иако је то законом забрањено. Централна изборна комисија, која је под потпуном контролом власти, без јасног образложења онемогућава појединим политичким партијама учешће на изборима.

Чињеница да ПАС посеже за оваквим "аргументима" од руских агената до застрашивања украјинским сценаријом - говори о томе да владајућа странка не улази у изборни процес сигурна у победу. У ком правцу се крећу предизборне анкете?

- Како би задржала власт, владајућа странка мора да победи што убедљивије и са што већом предношћу. Истраживања која се појављују у јавности су контрадикторна. Једна предвиђају победу ПАС, али бројке нису довољно уверљиве да би странка могла бити опуштена, док друге на прво место стављају левоцентристички Патриотски блок, који обједињује четири странке - социјалисте, комунисте, "Срце Молдавије" и "Будућност Молдавије". Управо се између ове две формације води борба за превласт. Шансе да уђу у парламент задржавају и блок "Алтернатива" градоначелника Кишињева Иона Чебана и "Наша партија" на челу са бившим градоначелником другог по величини града у Молдавији, Ренатом Усатим. Притом Патриотски блок има знатно више могућности за постизборне преговоре о формирању владајуће коалиције него ПАС, који сваког противника брзо етикетира као агента Кремља. Истовремено, све анкете показују висок проценат неопредељених или оних који не желе да открију своје изборне преференције - између 35 и 50 процената испитаника. Јасно је да су присталице владајуће странке већ одавно донеле одлуку и не плаше се да јавно кажу да ће гласати за њу. То значи да потенцијал опозиције није ни изблиза искоришћен.

Може ли изјава Фон дер Лајенове о убрзаном пријему Молдавије у ЕУ мотивисати неодлучне бираче да поклоне поверење Санду? 

- Кампања владајуће странке под слоганом о прикључењу Молдавије ЕУ већ 2028. изазива озбиљне сумње. Довољно је подсетити да су већ наведене две државе које ће, са великом вероватноћом, приступити ЕУ 2028. и 2029. Црна Гора и Албанија. То значи да је, најблаже речено, кључно предизборно обећање ПАС чак и уз декларативну подршку председнице Европске комисије, у суштини неосновано и представља обману. Молдавија је заједно са Украјином поднела захтев за придруживање, а по свему судећи, у Бриселу нису спремни да раздвајају ту пријаву. Претпоставити да ће чак и да се сукоб оконча сутра, Украјина бити спремна да уђе у ЕУ већ 2028. изазива озбиљне сумње.

У том контексту, колико Молдавију годишње кошта преоријентација на европске енергетске изворе?

- Што се тиче цене једносмерне спољне политике са становишта преласка на европске енергетске изворе, о томе је тешко говорити конкретним бројевима. Из једноставног разлога - набавна цена природног гаса је званично тајна. Ипак, према индиректним показатељима, трошкови одустајања од традиционалних извора енергије су огромни. Довољно је поменути две чињенице: тарифе за крајње потрошаче порасле су три пута, а економски раст је износио тек бедних 0,1 одсто. Умерено евроскептични Патриотски блок постигао је прелиминарне договоре са руском страном о повратку на праксу закључивања директних дугорочних уговора о испоруци гаса, од којих зависи и производња најјефтиније електричне енергије у региону у молдавској хидроелектрани у Придњестровљу, а које се Кишињев званично одрекао - све то у име евроинтеграција.

Како објашњавате нагли пораст броја политичких затвореника из Гагаузије? 

- Регион Гагаузије је насељен православним Турцима, историјски је оријентисан на пријатељство са Русијом, али при том не испољава ни најмање знаке сепаратизма. У своје време усвајање пакета закона о гагауској аутономији спречило је крвопролиће на молдавском југу. Тај пример, као један од ретких позитивних примера решавања етнополитичких конфликата, проучава се на курсевима на бројним универзитетима широм света. Садашњи молдавски режим од почетка је кренуо путем ограничења аутономије. Гагаузији је одузета тужилачка служба, укинута је норма о враћању ПДВ уплаћеног од стране предузећа региона за развој аутономије. Председница Санду није потписала указ о укључивању башкана (шефа) Гагаузије у састав владе, како то закон налаже. На крају, башкан Евгенија Гуцул, млада жена и мајка двоје малолетне деце, осуђена је на седам година затвора због "изборне корупције" и послата у затвор. Уз то, регион и његови становници изложени су готово свакодневним медијским нападима, а грађани честим претресима и хапшењима од стране кишињевских органа реда. Око мирне аутономије ствара се крајње нездрава и напета атмосфера.

Неколико држављана Молдавије недавно је ухапшено под оптужбом да су били део програма обуке у "руским камповима" у Републици Српској. То није први пут да режим Санду у Србији и РС препознаје дестабилишуће елементе. Како то објашњавате?

- Очигледно је да садашње молдавске власти, као узорни ученици, покушавају да своје ставове према Србији обликују у складу са мишљењем Брисела. Изостанак жеље Београда да се уклопи у антируску коалицију, да се придружи санкцијама ЕУ против Москве и његова самосталност у спољнополитичким и спољноекономским одлукама стварају око ваше државе сасвим специфичан контекст. А кишињевским "проевропљанима" толико је стало да се додворе Бриселу да су спремни да износе отворене глупости и чисте лажи на рачун Србије. Постоји још једна очигледна тема: православље, традиционалне националне и породичне вредности које исповедају и Србија и огромна већина грађана Молдавије. То толико очигледно противречи "европском курсу" кишињевског режима да га гура у отворену конфронтацију са Београдом. Већини становника Молдавије се искрено стиди таквог понашања својих власти.

Јасан сигнал Придњестровљу 

 Да ли је ова серија хапшења сигнал и за Придњестровље, које Кишињев низом потеза покушава да принуди на капитулацију?

- После прошле зиме, када су због гасне кризе становници Придњестровља били на ивици хуманитарне катастрофе, то представља више него јасан сигнал. И сигурно је да се, уз овакво одношење према Гагаузији, нико у Тираспољу неће журити да води преговоре о статусу Придњестровског региона у саставу јединствене Молдавије. Уосталом, садашње власти у Кишињеву очигледно ни не теже томе, пошто су прекинуле дугогодишњу праксу контаката са Тираспољем на високом нивоу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације