НЕЗАДОВОЉНИ И РАДНИЦИ И ВЛАСНИЦИ: Шта је то Зикманова такса и да ли може да се примени у Француској

Мандатар за састав француске владе Себастијан Лекорни притешњен је између чекића и наковња.

Фото: Горан Чворовић

Лекорни је сам признао да се налази у најслабијој позицији од свих премијера у Петој републици. А кад заинтересовани то сам истакне, онда је свима са стране јасно колико је сати.

Тек што је номинован, Лекрони се нашао у небраном грожђу. Има свега нешто више од две седмице да изнесе предлог буџета за следећу годину, иако још није саставио владу. Рок је 15. октобар, да би се испоштовала процедура од 70 дана скупштинске расправе, и био усвојен 31. децембра за следећу годину. У противном, важиће привремено буџет из ове године, што би многе довело у тежак положај, имајући у виду да неће бити повећана давања.

Лекорни због тога умножава састанке са политичким групацијама, а из левице и суверенистичке деснице засипају га дрвљем и камењем. Кажу да нису добили ама баш никакве гаранције да ће најугроженији слојеви грађана бити испоштовани, и питају се зашто их је уопште звао на канабе у палати Матињон.

Синдикати и левица су већ заказали нови штрајк и уличне манифестације за четвртак. Али, Лекорни је на разговоре примио и представнике послодаваца, који такође, у супротном смеру од поменутог дела опозиције, нису задовољни. Хоће да им се скину прекомерне таксе с грбаче да би били солвентни и могли да раде и исплаћују плате. И они су најавили митинг незадовољних газда, за 13. октобар. Дакле, два дана пре лимита за подношење нацрта буџета. Синдикати и послодавци су чекић и наковањ између којих се у овом тренутку сместио Лекорни.

Да би се пронашла неопходна средства за штедњу у буџету суверенистичка десница одлучно се противи повећању пореза и тражи да се паре нађу у расипништву администрације, злоупотреби социјалне помоћи, улагањима у европске фондове и давањима за мигранте. Левица спас види у такозваној Зикмановој такси.

О чему се, заправо, ради? Ову таксу осмислио је француски економиста, универзитетски професор, специјалиста за фискалну неједнакост и богатства Габријел Зикман. План је да се утврди минимални порез за најбогатије. Ако оно што већ плаћају држави на зараду и имовину не достиже минималну замишљену суму, аутоматски би морали да додају до тог нивоа.

Конкретно, Зикманова такса би се у Француској односила на све који имају баштину већу од сто милиона евра. Минимални намет за њих би износио два одсто. Израчунато је да би се ова мера односила на око 1.800 најбогатијих пореских обвезника у земљи. Претпоставља се да би то донело огромних 10 до 25 милијарди евра годишње у државну касу.

Текст закона је прошао скупштинску расправу још у фебруару прошле године, али је одбијен у Сенату. Левица одлучно захтева да буде коначно усвојен, док се влада и странке деснице томе оштро противе.

Мотиви левице су да би на овај начин најбогатији требало да допринесу тешкој финансијској ситуацији у којој се нашла земља, тим пре уколико имају олакшице и не плаћају довољно, уместо да терет падне на радничка плећа. С друге стране, десница и представници послодаваца сматрају да би се на тај начин још више оптеретили они који већ дају много, као и да би дошло до фискалног бега у иностранство, што би још више ослабило економску ситуацију у земљи.

Француска је међу државама с највишим пореским стопама. Порез, зависно од примања, за појединце иде и до 49 одсто! Максимална стопа је 45, али је у кризна времена уведена (и опстала) додатна мера од три одсто за оне који зарађују између 250.000 и 500.000 евра годишње, а преко тога од 4 одсто.

И, то није све. Такса од 17 одсто плаћа се на дивиденде, зараду од изнајмљивања станова и друге интересе. Затим, плаћа се и порез на имовину, на шта се надовезује порез на имовинско богатство за све који имају некретнине у вредности већој од 1,3 милиона евра, у висини од 0,5 до 1,5 одсто од вредности стана. Ако се зна да у Паризу квадратни метар кошта и више од десет хиљада евра, добар део Парижана спада у ову категорију.

Кад се све сабере, утврђен је плафон од вртоглавих и збирних 75 одсто где држава престаје да дубље завлачи руку у џеп најимућнијим пореским обвезницима. Тешко је замислити да би могло да се узима више.

Што се фирми тиче, порез износи 25 одсто, али се за највеће често преговара и спушта на 20, колико рецимо плаћа компанија ЛВМХ најбогатијег Француза Бернара Арноа, па и на 15. Управо ту левичари хоће да уведу Зикманову таксу, да би подмирили рупу у буџету. Али, Арно и његове богате колеге лако могу у таквој ситуацији да спакују кофере, чега се власт највише прибојава.

У том кругу тренутно се врти Себастијан Лекорни, покушавајући да, бар, не потуче рекорд премијера с најкраћим стажом у Матињону.

ЗИКМАН ЗА ЦЕО СВЕТ

Средином прошле године, Габријел Зикман је предложио Групи 20 најразвијених земаља на свету да утврде на светском нивоу минимални порез у висини од 2 одсто богатства доларских милијардера. Према његовим прорачунима, таква такса би могла сваке године да донесе од 200 до 250 милијарди долара пореске зараде од око три хиљаде светских милијардера, колико се процењује да их званично има. Да би мера имала смисла, морале би да је уведу све земље, јер би у противном дошло до фискалних пребега.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације