СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ НА НАЈГОРЕ: Опљачкано благо из Лувра вероватно никада неће бити пронађено

МУЗЕЈ Лувр у Паризу и даље је затоврен док се наставља истрага о недељној спектакуларној крађи историјског накита, а стручњаци упозоравају да су шансе за повраћај украдених драгоцености веома мале и да он можда никада неће бити пронађен.

AP Photo/Thibault Camus

У објави на платформи X, музеј је изразио жаљење због затварања, док Француска покушава да схвати размере дрске пљачке у којој су лопови однели артефакте из француског краљевског накита, који датирају из Наполеонове ере, пренео је ЦНН.

Како је изведена пљачка?

Лопови су користили камионску дизалицу са мердевинама да кроз прозор уђу у Аполонову галерију, једну од најраскошнијих просторија у Лувру. Наоружани алатима, укључујући угаону брусилицу и бренер, циљали су две изузетно обезбеђене витрине.

Париско тужилаштво саопштило је да је пљачкашима било потребно свега четири минута да провале у галерију, зграбе накит и напусте зграду.

"У 9,34 ујутро, пола сата након отварања музеја, двојица мушкараца у жутим прслуцима разбила су прозор", наводи се у саопштењу тужилаштва. Пљачкаши су "отишли у 9:38" и побегли на два скутера "дуж обала Сене". Цела операција трајала је свега седам минута, наводе власти.

Шта је украдено?

Међу предметима украденим из Лувра налази се дијамантски и сафирски сет накита, који укључује тијару и огрлицу које су носиле краљица Мари-Амели и краљица Ортанс.

Дијадема, украшени краљевски венац, садржи 24 цејлонска сафира и 1.083 дијаманта, који се могу одвојити и носити као брошеви. Такође је украден и сет смарагдне огрлице и минђуша, који је Наполеон поклонио својој другој супрузи, Марији Лујзи Аустријској, као венчани дар у марту 1810. Сет садржи 32 прецизно исечена смарагда и 1.138 дијаманата.

Шире импликације по Француску

Француски министар правде Жералд Дарманен признао је да је пљачка Лувра открила безбедносне пропусте у музеју.

"Може се запитати о чињеници да, на пример, прозори нису били осигурани, о чињеници да се лифт за корпе налазио на јавном путу“, рекао је за радио Франс Интер и додао:

"Оно што је сигурно јесте да смо заказали. Сви Французи се осећају као да су опљачкани".

Елен Скиолино, ауторка књиге "Авантуре у Лувру: Како се заљубити у највећи музеј на свету", нагласила је значај пљачке у музеју, који је првобитно изграђен као тврђава пре него што је постао палата за француску краљевску породицу.

"Овај напад је заиста бодеж у срце Француске и француске историје", рекла је она.

Хоће ли накит икада бити враћен?

Натали Гуле, посланица француског сената, изјавила је да верује да је накит вероватно већ изнет из земље.

"Мислим да су комади већ у иностранству. Мислим да је заувек изгубљен", рекла је она.

Гуле се такође осврнула и на могућност да накит буде враћен:

"Шансе за то су никакве. Накит ће бити исечен и продат и коришћен као систем за прање новца. То је најлакши начин да се опере прљави новац".

Посланица је навела и да је пљачка вероватно повезана са организованим криминалом:

"Они немају апсолутно никакав морал. Не цене накит као део историје, већ начин да оперу свој прљави новац".

Гуле је додала да је "веома, веома песимистична" у погледу изгледа за враћање накита.

ауторка Елен Скиолино, такође је врло скептичнапо питању проналаска накита:

"Накит е може раставити. Може се исећи,може се продати на црном тржишту. Мало је вероватно да ће сви предмети бити пронађени у оригиналном стању".

Кристофер Маринело, оснивач Арт Рецоверy Интернатионал, рекао је да ако лопови само желе да што пре извуку новац, могли би да истопе племените метале или поново избрусе камење без обзира на интегритет дела.

"Морамо да разбијемо ове банде и пронађемо други приступ, или ћемо изгубити ствари које више никада нећемо видети", рекао је Маринело.

Раније сличне пљачке

Најпознатија пљачка у Лувру догодила се у августу 1911. године, када је Мона Лиза Леонарда да Винчија украдена са зидова музеја од стране мајстора Винченца Перуђе.

Прошло је 24 сата пре него што је ико уопште приметио да Мона Лиза недостаје, а уметничка дела су често уклањана да би се фотографисала или очистила.

Неспретна полицијска истрага се потом отегла две године пре него што је слика пронађена у децембру 1913. године, чинећи је најпознатијим уметничким делом на свету.

Недавно је дело француског сликара Камија Короа украдено из рама 1998. године и никада није пронађено. Скорије пљачке у другим европским музејима укључују крађу четири древна златна артефакта из музеја у Холандији у јануару.

Пљачкаши су користили експлозив да би провалили у музеј Дренц у Асену, одакле су покрали три златне наруквице које датирају из око 50. године пре нове ере, као и златну кацигу из Котофенештија из 5. века пре нове ере, историјски важан артефакт позајмљен из Националног историјског музеја Румуније у Букурешту.

(Телеграф)

БОНУС ВИДЕО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације