ДЕЦЕНИЈА ЗА ЧИШЋЕЊЕ РУШЕВИНА: Обнова порушене Газе представљаће огроман подухват

Да би се Газа потпуно рашчистила од рушевина биће потребно и до петнаест година, сматају стручњаци.

Tanjug

Нормалан живот, очигледно, у овој палестинској енклави још дуго се неће вратити у нормалу, после потписивања мировног споразума.

- Газа је јединствен случај у историји, јер су материјалне и еколошке штете рата упоредиве са онима у земљотресима – преноси "Паризјен" речи Жакија Бонмена, портпарола познатог еколошког удружења "Робин Худ".

Генерални директор фирме за разминирање "Деминетек"  Француз Стефан Брија наглашава да никада није видео ништа слично, тамо где су до сада радиле његове екипе.

- Ниво разарања је такав да је то незапамћено још од Другог светског рата, када су читави градови сравњени са земљом америчким и британским "тепих бомбама“ – истиче Брија за овај француски дневни лист.

Додаје да ће, пре него што се буде разматрала било каква обнова, бити потребно да се започне с рушењем преосталих зграда које још стоје, али су оштећене, испуцале су и структурално ослабљене.

Према подацима Развојног програма УН, на основу сателитских снимака, у Гази је после израелских бомбардовања уништено чак 123.000 зграда и оштећено још око 75.000, што представља невероватних осамдесет одсто стамбеног фонда ове територије!

На основу истих извора, процењује се да количина шута осталог после бомбардовања износи вртоглавих 68 милиона тона. Рушевине су прекриле читав појас Газе, обухватајући домове, школе, болнице и целокупну инфраструктуру. То је количина неупоредива са било којим досадашњим сукобом у региону и представља један од највећих изазова за будућу обнову и безбедан живот на том подручју.

Овај грађевински отпад садржи бетонске блокове, металне конструкције и друге материјале који су се срушили кад је велика већина објеката оштећена или уништена. Те рушевине не само да физички блокирају приступ, већ су и еколошки и здравствени ризик, јер могу да садрже азбест, тешке метале, пластику, медицински отпад и друге токсичне материје које загађују ваздух, воду и земљиште. Сматра се зато да би само чишћење могло да кошта више од милијарду долара.

- Хиљаде објеката урушене су једни на друге и биће потребне године да се све рашчисти – каже Брија.

Развојни програм УН процењује да би већина рушевина могла да се уклони у року од око 7 година, под повољним условима, што подразумева да не буде препрека, уз непрекидан рад машина и стабилно окружење.  

Друга процена, заснована на стручним анализама, каже да би потпуно уклањање шута могло да потрајати од 8 до 12 година због сложености подухвата и логистичких изазова, укључујући и безбедно уклањање неексплодираних убојних средстава из рушевина.

- Газа је разорена са око 100.000 тона експлозива, а најмање 10 одсто бомби није експлодирало и закопано је неколико метара дубоко у земљи - наводи Жаки Бонмен.

Неексплодиране гранате и друге убојите направе, у великом делу рушевина, дубоко заробљене у земљишту и бетону, чине ситуацију изузетно опасном и успораваће значајно рад машина и радника.

Додатни проблем је потрага за људским телима. Према незваничним подацима, које истичу палестинске здравствене службе, под урушеним спратовима, у гомили бетона, могли би да се налазе и посмртни остаци чак десет хиљада страдалих људи, чија су тела и даље заробљена испод рушевина.

Када се саберу сви ови изазови, проблематични услови рада и отежан приступ, неки извори говоре о десет до 15 година, па чак и више, као реалном периоду за чишћење крша у Гази.

Истовремено се истиче да ће будући архитекти неке нове Газе морати да одговоре и на још једно кључно питање, а то је – где однети сав тај крш?

- Наш страх, имајући у виду искуства из земљотреса, на пример у Јапану, јесте да ће се велике количине шута користити за прављење насипа у мору, после минималног сортирања – истиче за "Паризјен" директорка "Робин Худа" Шарлот Нитар.

Она изражава забринутост да би то изазвало озбиљна додатна загађења источног Медитерана, док је риболов кључни извор хране како за Газу, тако и за суседне земље. Због тога ова невладина организација заговара да свака земља укључена у обнову, укључујући и Израел, преузме део рушевина и третира га као отпад који треба да се складишти у за то предвиђене центре.

Имајући у виду све ове перпиетије, и податак да ће чак и први корак, уклањање шута, бити огроман вишегодишњи задатак, поставља се питање шта тек онда рећи за перспективу потпуне обнове овог тешко страдалог подручја.

РЕЦИКЛАЖА И НА ЛИЦУ МЕСТА

Рад на чишћењу главних саобраћајница, отварање приступних путева и привремених коридора, представљају приоритет, како би хуманитарна помоћ могла да стигне до становништва и хитних служби. Део шута ће се рециклирати на лицу места, у циљу поновне употребе материјала. Дробиће се на тамо где се и налази, и користити углавном за равнање терена, али не и за поновну трајну градњу, јер она тек много касније долази на ред.

Препоручујемо

Свет

0 0

КАКВА СУДБИНА ЧЕКА КИЈЕВ? Карин Кнајсл: Украјина може драстично променити границе

16. 12. 2025. у 17:53

Свет

0 0

ЗЕЛЕНСКИ СЕ ОГЛАСИО О ПРЕГОВОРИМА: Нећемо признати Донбас као руски!

16. 12. 2025. у 17:44

Свет

0 0

ВЕТАР СРУШИО КИП СЛОБОДЕ: Видите снимак како је пала 24 метара висока реплика - и то насред паркинга (ВИДЕО)

16. 12. 2025. у 17:43

Свет

0 0

ОЈАЧАНА РАТНА МОРНАРИЦА РУСИЈЕ: У 2025. добила појачање од 19 бродова и 3 подморнице

16. 12. 2025. у 17:42

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације