НИШТА ОД ИНВАЗИЈЕ НА ВЕНЕЦУЕЛУ Трамп се задовољио блокадама? Нашао начин како да уништи економију земље

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

23. 12. 2025. у 22:11

ОБАЛСКА стража Сједињених Држава запленила је 10. децембра нафтни танкер код обале Венецуеле због наводне улоге у транспорту венецуеланске нафте супротно америчким економским санкцијама.

НИШТА ОД ИНВАЗИЈЕ НА ВЕНЕЦУЕЛУ Трамп се задовољио блокадама? Нашао начин како да уништи економију земље

Фото АИ


Шест дана касније, председник Доналд Трамп огласио се на платформи Truth Social, најавивши намеру да уведе „потпуну блокаду“ свих „санкционисаних нафтних танкера“ који покушају да уђу у Венецуелу или је напусте, што представља прву једнострану блокаду коју су Сједињене Државе спровеле још од Кубанске ракетне кризе.

У наредним данима, Обалска стража је запленила други танкер у тренутку његовог испловљавања из Венецуеле и објавила да је у активној потери за трећим бродом. Образлажући ове операције, Трамп је изјавио да „нелегитимни режим Мадура користи нафту са ових украдених нафтних поља да се финансира, као и да подржава нарко-тероризам, трговину људима, убиства и отмице“, захтевајући да се имовина коју је венецуелански режим наводно украо „ОДМАХ врати Сједињеним Државама“.

Ови догађаји представљају најновији корак у дугом низу ескалаторних војних потеза које је Трампова администрација предузела против Венецуеле последњих месеци. Они укључују више од 20 ваздушних удара усмерених на сумњиве бродове за које се тврди да превозе наркотике Карибима, као и распоређивање носача авиона USS Gerald R. Ford у Карибе у оквиру војног јачања у региону. Бела кућа је оптужила венецуеланског председника Николаса Мадура да подржава нарко-тероризам и ширење дроге у Сједињене Државе, док је Трамп позвао Мадура да се одрекне власти и напусти Венецуелу.

Foto: Printskrin X/@RT_com


Мета ове блокаде је такозвана „флота у сенци“ бродова који превозе нафту и друге терете који су иначе подложни санкцијама или заплени. Око 20 одсто свих светских нафтних танкера користи се за кријумчарење нафте из земаља под међународним санкцијама, при чему 10 одсто тих бродова искључиво превози венецуеланску нафту. Венецуела, која располаже највећим доказаним резервама сирове нафте на свету, доживела је увођење санкција на свој нафтни сектор током прве Трампове администрације 2019. године, што је до краја те године довело до смањења дневног извоза сирове нафте за више од 50 одсто. Ипак, коришћење „флоте у сенци“ за транспорт нафте на међународна тржишта омогућило је опоравак нафтне индустрије, па је Венецуела у новембру 2025. извозила око 952.000 барела дневно — у поређењу са 495.000 крајем 2019. године.

Блокада не би у потпуности зауставила извоз венецуеланске нафте, јер је само око 40 одсто бродова „флоте у сенци“ који опслужују Венецуелу тренутно под америчким санкцијама. Међутим, она би могла драстично да смањи способност Венецуеле да извози нафту и да примора државну нафтну компанију да значајно успори производњу како би се спречило превазилажење складишних капацитета. Прошле недеље било је више од 30 санкционисаних бродова у или близу венецуеланских вода, који би могли бити заплењени у оквиру блокаде, а неки бродови су већ променили курс и удаљили се од Венецуеле након заплене једног танкера од стране Обалске страже. Упркос томе, Мадуро је обећао да ће Венецуела наставити извоз нафте несметано упркос америчким претњама и осудио Трампов позив на блокаду као „хушкачки на рат“.

Трампова употреба израза „потпуна блокада“ за опис планираног деловања против нафтних танкера под америчким санкцијама донекле је обмањујућа и навела је неке аналитичаре и чланове Конгреса да упозоре да би такав потез представљао чин рата против Венецуеле. Ако се Трампова објава на Truth Social-у схвати дословно, овај план би пре требало посматрати као агресивно спровођење америчких санкција, а не као класичну „блокаду“ чији је циљ потпуно гушење трговине једне земље.

У случају танкера Skipper, заплењеног 10. децембра, као и танкера Bella 1, који је тренутно у потери (заплењен у међувремену), Обалска стража спроводи налоге за заплену које су издали амерички судови, што подсећа на заплену четири танкера са иранском нафтом намењеном Венецуели током прве Трампове администрације. Ако се примена блокаде ограничи на заплену „бродова без држављанства“, попут Skipper-а који је лажно пловио под заставом Гвајане, ове акције би углавном могле избећи део критика и негативних реакција које су пратиле бомбардовање сумњивих нарко-бродова.
Међутим, рани знаци указују да блокада није ограничена само на „санкционисане нафтне танкере“, како је председник Трамп у почетку навео. Други танкер који је запленила Обалска стража (Centuries) није под америчким санкцијама. Бела кућа је саопштила да је Centuries лажно пловио под панамском заставом, што би га учинило бродом без држављанства и тиме оправдало заплену. Ипак, Lloyd’s List је известио да је брод регистрован од 2021. године и да „не постоји званично обавештење о дерегистрацији из Панаме“, што доводи у питање да ли је правно образложење коришћено у случају Skipper-а применљиво и овде. У најмању руку, заплена Centuries-а отвара могућност да Сједињене Државе гађају и бродове који нису под санкцијама, што би могло значити да је Трампова ограничена блокада у пракси много шира него што се првобитно мислило.

Чак и ограничена блокада носи значајне ризике. Она неминовно повећава вероватноћу оружаног сукоба са Венецуелом, чија је морнарица већ почела да прати несанкционисане танкере при уласку и изласку из лука и могла би активно да се супротстави америчким покушајима да циља бродове у својим водама. Поред тога, Мадуро би могао да искористи блокаду за мобилизацију домаће подршке свом режиму на начин на који то нису успели амерички удари на нарко-бродове, пребацујући кривицу за економске проблеме Венецуеле на блокаду, а истовремено избегавајући одговорност за сопствено лоше управљање ресурсима и мреже корупције и клијентелизма. Лоше спроведена блокада могла би такође да угуши легалну трговину ако се трговачки бродови буду плашили узнемиравања или пресретања од стране америчке војске, посебно ако постоји ризик да бродови буду заплењени иако нису под санкцијама. Смањење протока робе могло би додатно погоршати тешку економску и хуманитарну кризу са којом се суочавају грађани Венецуеле.

Чак и ограничена блокада какву је Трамп првобитно најавио могла би да нанесе озбиљну штету венецуеланској економији. Нафтна индустрија је један од ретких преосталих покретача економског раста, чинећи скоро 80 одсто укупне извозне вредности земље и финансирајући око 60 одсто државног буџета. Амерички удар на главну економску артерију Венецуеле могао би нанети озбиљну штету већ осиромашеном становништву, чак и ако блокада на крају доведе до пада Мадурове власти.
Да ли ова блокада најављује рат између Сједињених Држава и Венецуеле — рат за који и сам Трамп каже да је могућ? Као што је аутор раније тврдио, тренутни амерички приступ Венецуели мање је усмерен на смену режима, а више на демонстрацију Трампове посвећености „заустављању трговине дрогом, заштити америчких граница и поновном успостављању америчке моћи у западној хемисфери“.

Ово тумачење додатно је поткрепљено истицањем западне хемисфере као најважнијег националног безбедносног приоритета у недавно објављеној Стратегији националне безбедности администрације. У документу је промовисан „Трампов королар“ Монроовој доктрини, којим се наводи да ће Америка деловати како би преокренула регионалне трендове које сматра супротним својим интересима, укључујући масовне миграције, транснационални криминал и свако „непријатељско страно уплитање или власништво над кључним стратешким ресурсима“ у Латинској Америци. У том контексту, Трампова блокада се можда боље може тумачити као демонстрација силе која наглашава амерички заокрет ка западној хемисфери, а не као увод у инвазију на Венецуелу.

Међутим, Венецуела није једина земља на мети ове блокаде. У складу са позивом Трамповог королара да се спречи страно власништво над кључним стратешким ресурсима у региону, блокада представља и јасан покушај да се поремети све тешња сарадња између Кине и Венецуеле. Кина купује око 80 одсто венецуеланског извоза нафте и значајно је инвестирала у овај сектор, при чему је Кинеска национална нафтна корпорација (CNPC) највећи страни инвеститор у венецуеланску нафту, а приватне кинеске компаније потписале су са Каракасом уговоре о подели производње на више деценија.

Стога није изненађујуће што се велики део реторике Беле куће о Венецуели у последње време фокусирао на нафту, при чему су и Трамп и његов саветник Стивен Милер поново покренули деценијама старе замерке у вези са одузимањем имовине америчких нафтних компанија током национализације венецуеланске нафтне индустрије.

Трампова администрација јасно је ставила до знања да жели да елиминише кинески утицај у Латинској Америци, што се види и кроз успешан притисак на Панаму да се повуче из кинеске иницијативе „Појас и пут“. Иако Кина има довољно нафте у резервама и транспорту да избегне краткорочне несташице услед прекида венецуеланског извоза, Трампова агресивна политика према једном од најважнијих кинеских регионалних партнера и директно гађање највећег извора кинеских инвестиција у тој земљи представља јасну поруку Пекингу да одустане од амбиција у западној хемисфери.

Председник Трамп замишља западну хемисферу у којој Америка може утицати на унутрашњу политику својих суседа ради остваривања сопствених интереса и држати стране силе попут Кине ван региона. Међутим, настојања Сједињених Држава да наметну доминацију у западној хемисфери могла би их додатно удаљити од суседа и подстаћи латиноамеричке земље да траже подршку и безбедност другде, услед перцепције агресивног или непредвидивог понашања Вашингтона.

„Трампов королар“ није први додатак Монроовој доктрини, већ следи „Рузвелтов королар“ из 1904. године, који је Теодор Рузвелт формулисао — иронично — као одговор на европску блокаду Венецуеле. Рузвелтов королар је учврстио улогу Сједињених Држава као међународног полицајца у западној хемисфери и потврдио њихову спремност да се мешају у унутрашња питања суседа ради заштите америчких интереса.

Иако је Рузвелтов королар успешно смањио европско мешање у послове хемисфере, он је такође подстакао деценије америчких интервенција у латиноамеричкој политици, што је допринело развоју антиамеричких осећања која су на крају пустила корене и у Венецуели.

Иако мере попут блокаде и заплене танкера Skipper могу краткорочно сигнализирати америчку решеност да доминира западном хемисфером и изнуде послушност латиноамеричких држава, оне на дуге стазе ризикују подривање америчког угледа у региону. Могу довести до тога да све више суседа Сједињених Држава тражи партнерства са њиховим геополитичким ривалима. Блокада може представљати краткорочну победу за Трампову администрацију, али би на крају могла ослабити њене напоре да промовише стабилну и проамерички оријентисану западну хемисферу.

(nationalinterest.org/Мет Рајзенер)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИ ЋЕ НАПАСТИ ЕУ МНОГО РАНИЈЕ: Велико упозорење из Украјине, позната година и главна мета

РУСИЈА је померила своје планове за директну агресију са 2030. на 2027. годину, а Европа је све гласнија о ризику од директног сукоба, у којем би се балтичке државе могле наћи под окупацијом.

20. 12. 2025. у 09:41

Коментари (0)

ПРВИ ПУТ ПОСЛЕ РАТА У МЕСТУ ГДЕ ЈЕ ОДРАСТАЛА: Видите ШТА је дочекало Лену у Хрватској и КАКО су мештани реаговали