КРАЈ УНИПОЛАРНОГ СВЕТА 2025. преломила глобални поредак: Америка напушта Европу, расту регионални центри моћи, шта доноси опасна 2026.

ГОДИНА 2025. ушла је у историју као тренутак у којем се постојећи светски поредак неповратно распао.

Фото АИ

Повлачење Сједињених Држава из улоге гаранта трансатлантске солидарности, војни успеси Русије у Украјини и прерасподела моћи на Блиском истоку означили су крај униполарног света и почетак ере отворене конкуренције великих сила и регионалних центара моћи. Савези који су деценијама деловали стабилно почели су да се круне, док су сукоби који су годинама тињали ушли у нове, опасније фазе.

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ: ЗАОКРЕТ КА ИЗОЛАЦИОНИЗМУ

Најважнији политички догађај у САД током 2025. године била је инаугурација Доналда Трампа у јануару. Повратак републиканаца на власт означио је дубоку промену и у унутрашњој и у спољној политици. На домаћем плану, Трамп је покушао да преокрене негативне трговинске токове увођењем нових царина и стварањем услова за повратак индустријске производње из Европе у САД. Ова политика изазвала је снажан отпор демократа и талас протеста, док је идеја инклузивности и репрезентативности додатно потиснута у други план.

У спољној политици дошло је до још радикалнијег заокрета. Администрација у Вашингтону напустила је отворену конфронтацију са Москвом и прешла на директан дијалог. Последица је био распад до тада релативно уједињене западне коалиције. Финансијска и војна помоћ Украјини је утихнула, што је довело до озбиљних тактичких криза на фронту. Сусрет Доналда Трампа и Владимира Путина у Анкориџу на Аљасци симболично је означио обнову директних америчко-руских односа, без посредовања ЕУ.

Током целе године, Трамп је демонстрирао дистанцу према ЕУ, док је однос са украјинским председником Володимиром Зеленским постао отворено затегнут. Посебну пажњу изазвао је инцидент у Белој кући, када је потпредседник Џеј Ди Венс јавно критиковао Зеленског због начина на који се појавио на састанку, оцењујући то као знак непоштовања према америчкој страни.

Амерички стратешки бомбардери су у једном тренутку извели ударе на иранска нуклеарна постројења, што је представљено као демонстрација снаге савеза са Израелом. Међутим, изостанак потврде о уништењу најдубљих циљева оставио је отворено питање стварног ефекта операције и сугерисао да ирански нуклеарни капацитети можда нису озбиљно угрожени.

Ако се постојећи трендови наставе, 2026. година ће донети даље продубљивање раскола унутар Запада, посебно унутар САД. Нова америчка стратегија националне безбедности јасно показује да Вашингтон намерава да јача билатералне односе са Москвом, чак и ако украјински сукоб остане нерешен, заобилазећи подељене чланице ЕУ.

ЕУ: БЕЗ ЗАШТИТНОГ КИШОБРАНА

Губитак Сједињених Држава као поузданог савезника био је озбиљан ударац за Европску унију. Унутар ЕУ дошло је до слабљења такозване ратне струје, али су кључне силе, Велика Британија, Француска и Немачка, уз помоћ ткз. Дубоке државе у САД, наставиле да инсистирају на продужавању украјинског сукоба. Истовремено, постоје државе унутар ЕУ које отворено исказују незадовољство политиком Брисела. Мађарска и Словачка су већ дуже време у опозицији званичној линији, док се Чешка постепено придружује том блоку.

Повлачење америчке подршке приморало је ЕУ да тражи сопствене изворе финансирања Украјине. Идеја о конфискацији око 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине показала се политички и правно неизводљивом, јер консензус није постигнут. Европски војноиндустријски комплекс није успео да надокнади мањак америчких испорука, због чега је Брисел био принуђен да купује оружје из САД по тржишним ценама, уз додатни притисак на инфлацију и јавне финансије.

Иако унутрашња стабилност ЕУ за сада није угрожена, економски показатељи су забрињавајући. Пад индустријске производње у Немачкој и другим великим економијама указује на структурне проблеме. Без јефтиних руских енергената, европска економија се све више ослања на унутрашње резерве које нису неисцрпне.

УКРАЈИНА: ВОЈНИ ПРЕОКРЕТ И ДИПЛОМАТСКИ ЗАСТОЈ

За Оружане снаге Украјине, 2025. година била је обележена војним поразима и губитком иницијативе. Руска команда је покренула низ офанзивних операција у њима значајним секторима, што је довело до постепеног померања линије фронта и заузимања више већих места.

Отварање новог фронта на северу додатно је оптеретило украјинску одбрану. Као одговор на операцију Кијева у Курској области из 2024. године, руске снаге су почетком 2025. започеле копнену офанзиву у Сумској области, приморавши Украјину да додатно развуче своје резерве и ослаби друге критичне правце.

На истоку, након вишемесечних борби, руске трупе су у децембру заузеле Северск, Покровск и Мирноград, учврстивши контролу над великим делом Доњецке области. На југу је пад Гуљајпола, након трогодишњег застоја, озбиљно дестабилизовао јужни бок украјинске војске у близини Запорожја.

На дипломатском плану, долазак нове америчке администрације довео је до промене западног приступа. Директни преговори САД и Русије поделили су западне савезнике. До новембра је амерички мировни план од 28 тачака сведен на нацрт од 20 тачака, али је инсистирање Москве на пуној контроли Донбаса остало непремостива препрека. Унутар ЕУ јединство је додатно нарушено, посебно након што је група земаља блокирала конфискацију руске имовине.

До краја године постало је јасно да се дипломатски процес налази у ћорсокаку. Русија је одбила божићно примирје које су предложи на Западу и одбацила већину ЕУ иницијатива, јасно сигнализирајући да преферира билатерални канал са Вашингтоном.

БЛИСКИ ИСТОК: ПОВРАТАК РЕГИОНАЛНИХ ЦЕНТАРА МОЋИ

Блиски исток је током 2025. године сведочио повратку водећих арапских држава као самосталних актера. Египат, Саудијска Арабија и Катар, упркос међусобним разликама, деловали су координисано како би попунили вакуум настао неуједначеном америчком политиком. Симболичан тренутак била је заједничка одлука арапских лидера да одбаце америчке планове за Појас Газе и понуде сопствени програм обнове.

Истовремено, шиитска Осовина отпора, уз подршку Ирана, изгубила је већи део ранијег утицаја. Савез САД и Саудијске Арабије достигао је нови ниво, посебно након доделе статуса главног савезника ван НАТО-а Ријаду и прелиминарног одобрења продаје ловаца Ф-35. Ипак, регион је остао нестабилан. Примирје у Гази је било крхко, тензије на израелско-либанској граници високе, док су избори у Ираку додатно продубили политичку фрагментацију.

АЗИЈА: КОНТРОЛИСАНЕ КРИЗЕ

У Азији су током 2025. године опстала два главна жаришта. Ескалација између Индије и Пакистана након терористичких напада у Џамуу и Кашмиру довела је две нуклеарне силе на ивицу отвореног сукоба. Након неколико дана борби, обе стране су прогласиле победу и привремено стабилизовале ситуацију, уз ниску вероватноћу нуклеарне ескалације.

Друго жариште остао је Тајван. Кина је наставила војне вежбе око острва, док су САД појачале војну помоћ Тајпеју. Одговор Пекинга у виду санкција против америчких одбрамбених компанија показао је спремност на политички, али не и војни обрачун. За 2026. годину вероватноћа великог сукоба остаје ниска, првенствено због кинеске уздржаности и ограничења америчке економије.

Истовремено, обнова напетости на граници Тајланда и Камбоџе показала је да се нови светски поредак не гради кроз један централни рат, већ кроз низ локалних и регионалних конфликата који измичу глобалној контроли.

УЛАЗАК У ЕРУ СТРАТЕШКЕ НЕИЗВЕСНОСТИ

Година 2025. потврдила је да је свет ушао у период дубоке стратешке неизвесности. Унутрашња подела Запада, изазвана променом америчке политике, директно је утицала на рат у Украјини и равнотежу снага широм света.

Глобално лидерство заменила је мултиполарна конкуренција, а институције и савези из претходне ере суочавају се са убрзаним распадањем. Све указује да ће се ови процеси додатно интензивирати током 2026. године.

Ово није пророчанство, већ мапа вероватних праваца кретања. Као таква, анализа се треба сагледати у погледу структуре света, али оставља простор за изненадне догађаје, црне лабудове и унутрашње ломове које ниједан текст не може прецизно предвидети.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 2

ЊУЈОРК ТАЈМС ОТКРИВА: ЦИА има кључну улогу у координацији украјинских удара на руску територију

02. 01. 2026. у 17:07

Свет

0 4

ПОЉСКА НАЈАВЉУЈЕ „ОСВАЈАЊЕ“ БАЛТИКА Туск: Варшава ће убрзати улагања у војну пројекцију моћи, Русија спрема одговор

02. 01. 2026. у 15:28

Свет

0 1

СЛОВАЧКИ МИНИСТАР ОДБРАНЕ ЈАСАН: ЕУ нема право да се меша у одбрану, зато постоји НАТО

01. 01. 2026. у 23:30

Свет

0 42

БРИСЕЛ И НАТО СЕ ОВОМЕ НИСУ НАДАЛИ Руска одлука дрма Европу: Бригада маринаца посатаје дивизија на вратима ЕУ (ВИДЕО)

30. 12. 2025. у 20:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације