ТРАМПОВА ДОКТРИНА: Професор Срђа Трифковић о правом тесту за председника САД и назнакама за заокрет Вашингтона

ПРОФЕСОР др Срђа Трифковић написао је за часопис Chronicles Magazine ауторски текст о .

Фото: Принтскрин Youtube Балкан инфо

Текст професора Трифковића преносимо у целости: 

"Какво божанствено изненађење!" узвикнуо је Шарл Морас, сазнавши за долазак маршала Петена на власт у Француској у јулу 1940. године. Ветеран и вођа L’Action française очекивао је да ће нови режим поништити наслеђе републиканске, секуларне, масонске „анти-Француске“ коју је страсно мрзео.

У тој нади, Морас је био разочаран: Петена су надмудрили отворени нацистички колаборационисти. Његова формулација, међутим, савршено описује Националну безбедносну стратегију (НСС) председника Доналда Трампа из децембра 2025. године за оне који се надају да Америка поново може бити нормална држава у својој спољној политици: моћна, безбедна и усредсређена на своје прагматичне интересе, у реалистичкој традицији.

Председник је документ од 33 странице представио као "путоказ који ће осигурати да Америка остане највећа и најуспешнија нација у људској историји и дом слободе на Земљи". Те узвишене речи миришу на изузетничку мегаломанију, могле су потећи из пера било ког стандардног неоконзервативног или неолибералног писца, али оно што следи јесте здрава и кохерентна стратешка платформа заснована на флексибилном реализму.

НСС почиње са ставом који у суштини представља прекид вишедеценијске потраге за америчком глобалном хегемонијом. Након завршетка Хладног рата, наводи се у документу, "америчке спољнополитичке елите су убедиле себе да је трајна америчка доминација над целим светом у најбољем интересу наше земље. Ипак, послови других држава тичу нас се само уколико њихове активности директно угрожавају наше интересе".

Трампова администрација је коначно развила концептуални оквир за стратегије које обезбеђују разуман баланс између америчких циљева и ресурса, између жељених исхода и средстава за њихово остварење. Наравно, Сједињене Државе могу и треба да одрже снажну, проактивно одбрамбену глобалну позицију, али не као хегемон. Треба да делују као велика сила међу другим силама.

У истом духу, НСС наводи да ће се САД уздржати од промовисања у другим земљама "демократских или других друштвених промена које се драстично разликују од њихових традиција и историје“. Ово је прави дах свежег ваздуха након Бајденовог такозваног поретка заснованог на правилима, у којем су САД на силу наметале радикалне „woke“ идеје страним земљама. Амерички дипломати били су приморани да постану носиоци идеолошких норми оличених у дугиним заставама које су се вијориле над америчким амбасадама.

- Дани у којима су Сједињене Државе подупирале цео светски поредак попут Атласа су завршени - наводи НСС.

Ово је одавно закаснело признање да су данашњи међународни односи условљени геополитичким, а не идеолошким разматрањима. Документ прихвата да не постоји вредносни систем који може надјачати тежњу великих, па чак и регионалних сила да повећају своју безбедност ширењем контроле над просторима, ресурсима и приступним путевима.

Фото: Принтскрин Хепи ТВ

НСС даље констатује да је "масовна миграција оптеретила домаће ресурсе, повећала насиље и други криминал, ослабила друштвену кохезију, изобличила тржишта рада и подрила националну безбедност. Ера масовне миграције мора да се оконча.“ Ово је још једна здраворазумска тврдња која је, међутим анатема за либералне глобалисте који у одбрани демографског опстанка представљају пету колону миграционог цунамија, непријатеља унутар зидина. Та "ера“ није била спонтана појава. Она је била, и још увек јесте, кључни елемент глобалистичке стратегије подривања и коначног укидања националних идентитета и државних суверенитета путем замене становништва. Њене погубне последице, шест деценија након Закона о имиграцији из 1965, сигурно ће трајно ометати америчку "друштвену кохезију“ и потенцијални будући опоравак. Ипак, ако Трамп успе да заустави даље масовне приливе, биће упамћен као велики председник.

У свом најдужем делу, НСС позива на поновно успостављање америчког утицаја у западној хемисфери, где САД морају бити преовлађујућа сила како би "контролисале миграцију, зауставиле токове дроге и ојачале стабилност и безбедност на копну и мору“. Документ ово назива "Трамповим додатком“ Монроове доктрине и наводи да му је циљ јачање политичке, економске и војне преваге САД у хемисфери, као и спречавање актера ван западне хемисфере да распоређују снаге или контролишу стратешки битне ресурсе у том подручју.

Примарни циљ овог додатка јесте да се Кина избаци из америчке хемисфере и да се заустави и преокрене њено економско продирање. Пошто се растуће кинеско присуство у хемисфери сматра "структурном претњом“, у наредним годинама може се очекивати свеобухватан амерички напор да се Кина искључи из лука Централне и Јужне Америке, поморских рута, телекомуникација, енергетике, минерала, инфраструктуре и пратећег политичког утицаја.

Међутим, "искључивање Кине“ није ограничено само на Западну хемисферу. Значајно је да је НСС требало да буде објављен у септембру, али је одложен, наводно зато што је секретар финансија Скот Бесент желео да ублажи језик о Кини како би олакшао трговинске преговоре. Документ сходно томе избегава конфронтациону реторику. За разлику од Бајденове НСС из 2022. године, не издваја Кину као највећи глобални изазов Америке. Ипак, он одражава хладну, неидеолошку одлучност да се ограничи кинески глобални утицај у име америчких интереса. Једноставно речено, обуздавање није лично.

Foto: AP Photo/Alex Brandon

Уоквирујући однос две силе превасходно у економским терминима, НСС настоји да „ребалансира амерички економски однос са Кином, дајући приоритет реципроцитету и правичности ради обнављања америчке економске независности“. Трговина „треба да буде уравнотежена и усмерена на неосетљиве факторе… уз одржавање истински узајамно корисног економског односа са Пекингом“.

До тада, ништа необично. Али онда долази геополитички део. Да би се спречио рат у Индо-Пацифику, америчке снаге ће бити способне да „онемогуће агресију било где унутар Првог острвског ланца“. Ова баријера кинеској пројекцији моћи протеже се од Курилских острва на северозападу, преко јапанског архипелага, Окинаве и Тајвана, до северних Филипина и Борнеа.

Јапан и Јужна Кореја биће позвани да повећају поделу терета „неопходну за одвраћање противника“. Одвраћање сукоба око Тајвана, „идеално очувањем војне надмоћи“, представља приоритет, а САД „не подржавају никакву једнострану промену статуса кво у Тајванском мореузу“. Контрола Јужног кинеског мора од стране било ког конкурента сматра се безбедносним изазовом коме ће се пружити отпор.

Јужно кинеско море је једини регион у којем Трампова администрација намерава да одржи снажно, отворено војно присуство ван Западне хемисфере. Теснаци дуж острвског ланца и даље представљају тешко пролазну баријеру за улазак или излазак из Јужног кинеског, Источног кинеског и Жутог мора. САД фактички проширују безбедносну гаранцију Тајвану, чврсто га укључујући у своју архитектуру одбране и одвраћања. Ово је једнако обавезујући став колико и било који формални споразум о међусобној одбрани.

НСС тако показује да се суштина просторне конкуренције не мења, мењају се само кључне тачке притиска. То више нису Европа, нити Блиски исток. То је „азијски Медитеран“. Срећом, ова посвећеност није заснована на одбрани тајванске демократије или промовисању тежњи њеног народа, стварних или жељених. Она је заснована на америчком државном интересу. Прорачун може бити исправан или погрешан, али је образложење легитимно.

Захтев за поделом терета посебно је добродошао: америчке трупе више нису потребне ни у Јужној Кореји ни у Јапану. Обе земље су економске суперсиле, савршено способне да се саме бране. Оне припадају америчком острвском ланцу обуздавања као аутономни актери и тако треба да буду третиране. Јапан, посебно, може, и треба да буде приморан, да одбаци своја вештачка и застарела уставна ограничења (нарочито Члан 9) која спречавају распоређивање војних снага ван своје територије.

За разлику од претходних НСС докумената, најновији уопште не помиње Северну Кореју. То је у складу са реалистичким приступом документа свим потенцијалним кризним жариштима, укључујући и Далеки исток. Династија Ким је одувек била споредна представа, ма колико повремено театрална, а њено поседовање неколико непоузданих ракетних система и крхких носача је ирелевантно за шири безбедносни прорачун.

НСС наводи да САД више не морају да дају приоритет Блиском истоку јер су диверсификовале своје енергетске изворе, „историјски разлог“ америчког ангажмана. Ово је одлична вест. Тренутни блискоисточни пејзаж нуди Сједињеним Државама прилику да се ослободе далеког терета који никада није био суштински за америчку безбедност и благостање. То може подразумевати и одавно закаснелу демитологизацију односа са Израелом, старог албатроса око врата америчког спољнополитичког одлучивања.

Овај заокрет биће изложен жестоком нападу Лобија чије се име не изговара, али и различитих саудијских и заливских интереса који не желе да престану да буду у фокусу америчке политике. Држање Америке трајно заглављене на Блиском истоку јесте једини интерес који Израелци и Арапи деле. Пожелети обема странама све најбоље, уз истовремено дистанцирање, и морално је и рационално.

Запањујуће је да, за разлику од својих претходника, НСС из 2025. не издваја Русију као потенцијалну претњу Сједињеним Државама. То је исправно и примерено, јер је Русија регионална, а не глобална сила, која се мучи да оствари чак и ограничене војне циљеве у свом непосредном „блиском иностранству“. Идеја да ће руске армије, након што сломе Украјину, прегазити Пољску и балтичке републике и стићи до централне Европе, потпуно је апсурдна, имајући у виду њихов жалосни учинак од почетка рата пре скоро четири године.

Иако јеретичко за хронично русофобни двопартијски естаблишмент у Вашингтону и европске ратне хушкачe, ово изостављање је један од најзначајнијих елемената документа. За искусног геополитичког оперативаца, оно имплицира наду Трамповог тима да би Руска Федерација, с временом, могла постати западни партнер у обуздавању Кине.

То је тежак задатак, имајући у виду све што се догодило у последњој деценији, али има геостратешког смисла. Године 1970–1971, Никсон и Кисинџер су успешно вратили Кину из изолације како би триангулисали биполарни свет Хладног рата. Тада је Кина била бескрајно слабија од Русије у њеном совјетском облику. Данас је, међутим, Русија много слабија од Кине. Она је све више забринута због своје економске и технолошке зависности од хладнокрвног змаја на истоку. Покушај да се она врати у окриље европских нација има стратешког смисла.

У истом духу, НСС сматра да је „хитно окончање непријатељстава у Украјини“ у кључном интересу Америке. Наводи се да се САД „налазе у сукобу са европским званичницима који имају нереална очекивања од рата, ослоњени на нестабилне мањинске владе, од којих многе газе основне принципе демократије како би сузбиле опозицију“.

Простим језиком речено, то значи: рат је завршен, Русија је победила, и САД неће подржавати европске режиме који одбијају да признају стварност, док истовремено демонизују и криминализују домаће критичаре.

НСС закључује да Америка треба да обузда осећај у Европи да је Русија претња и упозорава да НАТО не може бити „савез који се непрекидно шири“. Ово је важна и добродошла изјава, с обзиром на чињеницу да је рат у Украјини у огромној мери последица ширења НАТО-а ка истоку. Изван америчке неоконзервативне клике, заговорници „НАТО-а заувек“ и његовог неуморног ширења углавном су источноевропски националисти, чије русофобне опсесије и неурозе не смеју да утичу на америчку велику стратегију.

Застарели северноатлантски савез требало би распустити. Иако демонтажа НАТО не предстоји у непосредној будућности, НСС  с правом обећава да ће НАТО бити препуштен да полако тоне у све дубљу ирелевантност.

Стари свет, наводи НСС, пролази кроз дубоку кризу, која није толико питање економског пада или војне слабости, колико губитка националног идентитета, што води ка „суморној перспективи цивилизацијског брисања“. Ово се посебно односи на Европу, како документ истиче:

"Већи проблеми са којима се Европа суочава укључују активности Европске уније и других транснационалних тела која подривају политичку слободу и суверенитет, миграционе политике које трансформишу континент и стварају сукобе, цензуру слободе говора и сузбијање политичке опозиције, урушавање наталитета и губитак националних идентитета и самопоуздања".

Упозоравајући да је „више него вероватно да ће у року од неколико деценија, најкасније, неке чланице НАТО-а постати већински неевропске“, НСС поставља питање „да ли ће оне свој положај у свету, или савез са Сједињеним Државама, посматрати на исти начин као они који су потписали Повељу НАТО-а“. Другим речима, масовна имиграција корумпира вредности европских нација.

Европске елите су биле згрануте, и треба да буду. Истакнути орган глобалног либералног естаблишмента, лондонски The Economist, назвао је НСС „шокантном тврдњом из земље која је сама изграђена на имиграцији“. То је лажна тврдња. Америка је изграђена на имиграцији из Европе, из Британских острва, Ниских земаља и западне Немачке у почетку, а од раних 1880-их из свих делова Старог континента. То је светлосним годинама далеко од данашње ситуације. Рани имигранти у Америку долазили су да раде, а њихови потомци су у року од две генерације постајали потпуно „амерички“. Данашњи муслимански имигранти у Европи третирају Стари континент као продавницу слаткиша са разваљеном бравом, народ који се може пљачкати, силовати и бодити по вољи, и нације које ће се временом трансформисати у дисфункционалну слику њихових земаља порекла.

Следећи сегмент НСС-а о Европи је кратак, али је вероватно најважнији део документа. Он позива на „неизвињавајуће слављење индивидуалног карактера и историје европских нација“ и заговара подстицање обнове коју промовишу „патриотске европске странке“.

Те странке, конкретно Национално окупљање у Француској, Reform UK у Британији и Алтернатива за Немачку, годинама су изложене не само полицијском надзору, већ и отвореној судској интервенцији и убацивању режимских провокатора у њихове редове како би биле дискредитоване, ућуткане и делегитимизоване. Ова нео-бољшевичка подвала је текући скандал и једна од најбоље чуваних тајни западних медија.

Не постоји противречност између изјављеног одбијања документа да се меша у унутрашње послове страних земаља где не постоји амерички интерес, и његове имплицитне посвећености помоћи патриотским, антиглобалистичким европским странкама и политичким снагама да поново потврде националне идентитете. Од сада, према НСС-у, САД ће помагати те странке и покрете баш као што су током Хладног рата помагале антикомунистичке дисиденте. Пошто Европска унија отворено интервенише у изборима у Румунији или Молдавији, треба да прихвати и сличне напоре Сједињених Држава.

Алтернатива за Немачку (АфД) посебно заслужује америчку подршку. Далеко од тога да је „неонацистичка“, како је злонамерно приказују медији, она заступа имиграционе политике које су се сматрале потпуно мејнстримом пре само две деценије. Њена способност да привуче скоро трећину немачког бирачког тела, упркос злонамерној демонизацији режима, доказује да Европа још увек није поклекла пред елитним нихилизмом. Помоћ Немачкој да се врати разуму, напуштањем неуротичне, кривицом оптерећене карикатуре саме себе, представља суштински предуслов за морални и културни опоравак Европе, без којег не може бити наставка америчког савезништва са Старим континентом.

Национална безбедносна стратегија из 2025. године је чврст документ заснован на солидним претпоставкама. Концептуално је надмоћнија у односу на све претходне документе те врсте. Сигурно ће бити нападнута са различитих страна, све су оне лоше. Способност Доналда Трампа да их игнорише и да НСС преточи у стварне политике биће прави тест његове службе Америци.

БОНУС ВИДЕО:

СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ: Новогодишњи спот "Новости"

Препоручујемо

Свет

0 0

ПРЕДСЕДНИК КОЛУМБИЈЕ ПРЕТИ ОРУЖЈЕМ САД: Ради отаџбине ћу поново узети пушку

05. 01. 2026. у 15:48

Свет

0 1

ПОМИРИЛИ СЕ? Маск објавио на Иксу да је био на дивној вечери са Трампом на имању Мар-а-Лаго

05. 01. 2026. у 14:05

Свет

0 3

"СВАКИ ВОЈНИК У КОЛУМБИЈИ ОД САДА ИМА НАРЕЂЕЊЕ" Петро одмах реаговао након Трампових претњи

05. 01. 2026. у 10:10

Свет

0 8

ПРЕМИЈЕР ГРЕНЛАНДА НИКАД ОШТРИЈЕ ТРАМПУ: Сада је доста! Реторика је потпуно неприхватљива, то је непоштовање

05. 01. 2026. у 11:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације