НАПАД НА ГРЕНЛАНД – КРАЈ НАТО: Европски савезници дају пуну подршку Данској суоченој с војним претњама САД

Претње из Вашингтона да би САД могле војно да заузму Гренланд, доводи истовремено у питање и опстанак НАТО.

NATO media

Европско крило Северноатлантске Алијансе нашло би се у том случају у процепу у односу на америчког савезника, имајући у виду да ЕУ здушно подржава своју чланицу Данску чији је Гренланд аутономни део.

Оснивачки споразум НАТО предвиђа узајанмно прискакање у помоћ у случају напада на једну од чланица, чувеним чланом 5, али ништа не сугерише у случају међусобног сукоба. Када би амерички војници ступили на тло Гренланда то би аутоматски значило губитак међусобног поверења међу чланицама.

Поставља се и питање како би државе реаговале, имајући у виду члан 5, ако би евенутлано заратиле Данска и САД. А да ситуација није нимало наивна, показује и чињеница да су дански војници већ упозорени да треба да поштују одредбу из 1952. године која наводи да морају одмах да започну борбу, без чекања наредби, или објаве рата, уколико буду нападнути.

То слово закона уведено је својевремено да не би били изненађени као током нацистичке окупације. Такође, дански војници не треба да се обазиру на наредбе заповедника уколико сматрају да су ови заробљени или под утицајем противника. То све говори колико је ситуација озбиљна.

Ситуација је утолико озбиљнија, што члан 42, став 7 Уговора о Европској унији, предвиђа да су, у случају да нека држава чланица буде предмет оружане агресије на својој територији, остале државе чланице дужне да јој пруже помоћ и подршку свим средствима која су им на располагању, у складу са чланом 51 Повеље УН. Додаје се и да ова одредба не утиче на посебан карактер безбедносне и одбрамбене политике појединих држава чланица.

Другим речима, овим чланом успоставља се клаузула узајамне помоћи између држава чланица ЕУ у случају оружане агресије. Она је делимично инспирисана одредбама сличним члану 5 Уговора НАТО, али је прилагођена правном оквиру ЕУ.

Све се додатно компликује податком да су 23 од 27 држава ЕУ чланице НАТО који окупља 32 земље. У Алијанси нису Аустрија, Ирска, Малта и Кипар. 

Амерички председник Доналд Трамп је поседњих дана поновио да је за САД Гренланд апослутно потребан због националне безбедности, док су данска премијерка Мете Фредериксен и гренландски премијер Јенс-Фредерик Нилсен оштро одбацили те наводе, истичући да Гренланд "није на продају" и да би амерички напад на НАТО територију означио крај овог савеза.

- Ако би САД одлучиле да војно нападну неку другу државу чланицу НАТО, то би значило крај свега. Укључујући и сам НАТО, а самим тим и безбедносну архитектуру успостављену од краја Другог светског рата - упозорила је Фредериксен.

Европски савезници дају пуну подршку Копенхагену.Извор из немачке владе пренео је да Берлин блиско сарађује са Данском и другим европским земљама на даљим корацима везанима за Гренланд. Реаговао је шеф дипломатије једине европске нуклеарне силе.

- Било би потпуно бесмислено да нека чланица НАТО нападне другу државу чланицу. Не само да то не би имало никаквог смисла, већ би било и у потпуној супротности са интересима САД - изјавио је француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро.

Такође је истакао да Гренланд није на продају и поручио да он припада Гренланђанима, те да ће се његова будућност одређивати у договору између власти Гренланда и Данске.

- То је европска територија и таквом ће и остати - поручио је Баро и позвао на очување „хладне главе” у суочавању са поновљеним Трамповим претњама.

Баро је упозорио да би припадност САД унутар НАТО могла преко ноћи да буде доведена у питање у случају било каквог облика агресије према другој чланици Алијансе.

- Ово је савез, а његови чланови дужни су да се међусобно поштују - нагласио је француски министар.

Обраћајући се јуче амбасадорима поводом новогодишњих честитики, у тренутку јаких међународних тензија, француски председник Емануел Макрон је поручио да се САД постепено удаљавају од међународних правила.

- САД су етаблирана сила, али се постепено удаљавају од појединих својих савезника и међународних правила која су донедавно саме промовисале, било да је реч о трговини или о одређеним аспектима безбедности – казао је Макрон.

Француски шеф државе је нагласио да институције мултилатерализма све слабије функционишу и да живимо у свету који све више губи правила. 

- Налазимо се у свету великих сила, уз њихову тежњу ка подели света. Оно што се догодило током последњих месеци и дана ни на који начин не доводи у питање ову констатацију. Све то представља велики ризик за међународни поредак у коме живимо – казао је станар Јелисеја.

Макрон је нагласио слабљење свих институција у оквиру који могу да се решавају заједничка питања и механизми сарадње.

- То представља ризик од слабљења Европе, која би, суочена са овом бруталношћу и са законом јачег, могла да остане последњи простор у коме се још подсећа на правила игре која други више не поштују. Управо тај ризик постепеног нестајања или потискивања Европе неки већ наслућују или отворено упозоравају на њега – био је алармантан француски председник.

Препоручујемо

Свет

0 0

СПРЕМНИ ЗА УДАР НА КИНУ База на острву Mагешима: Нова главобоља за Пекинг (МАПА)

10. 01. 2026. у 00:55

Свет

0 0

ИНВАЗИЈА ИЗ ТУНИСА МАСЛИНОВИМ УЉЕМ: Европска унија помаже пољопривредницима са севера Африке, изазивајући гнев ратара на Старом континенту

10. 01. 2026. у 00:14

Свет

0 0

ПРОВОКАЦИЈЕ СА ЈУГА Дрон упао у ваздушни простор: Оволико му је Ким дозволио да лети

09. 01. 2026. у 23:45

Свет

0 1

ТРАМП ПОРУЧИО: Нафтне компаније које улажу у Венецуелу добиће безбедносне гаранције

09. 01. 2026. у 23:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације