КОРЕКТНОСТ ПОКВАРИЛА ДУХ БОЖИЋА: Француска између секуларности и традиције

Свеприсутност житеља различитих вероисповести на француском тлу довела је и до неких озбиљних промена у поштовању традиције дуге вековима.

Фото: Горан Чворовић

Оно што је донедавно изгледало сасвим уобичајено, као што је називање срећних божићних празника, тако све више уступа простор уопштеном поздравном месту, да се не би повредили сензибилитети грађана који не верују у истог Бога, или су, једноставно, атеисти.

Ништа нормалније није било до пре само коју годину комшији у згради у пролазу честитати Срећан Божић. Данас, међутим, има све више подозрења из жеље да се испоштује политички коректан дискурс.

То се највише огледа у корпоративном окружењу. Велике фирме последњих година прешле су са честитања Божића на лепе жеље поводом "празника на крају године". Тиме се, одједном, обухвати и Нова година. Тако се, на пример, својим запосленима обраћају у европским институцијама. Честитке су пале, а да се ни издалека није дирнуло у туђа осећања.

И док некима то делује сасвим нормално, помирљиво и инклузивно, јер нису сви хришћани, дотле има оних који баш због хришћанских корена Француске инсистирају на наставку старе традиције. Исторвремено позивају оне којима се то не свиђа да поштују земљу у којој живе и њену баштину, или да се врате тамо одакле су дошли. И док левичари и политичари мејнстрим оријентације наздрављају уз честитање краја године, лидерка националне деснице Марин Ле Пен и даље слави рођење Христово.

 - Божић није само обичан празник краја године, повод за једно вече или додатни нерадни дан, како би неки желели да га на помало осиромашујући начин сведу. То је празник јединствене природе, тренутак који има неупоредиву димензију, јер ови благословени дани у себи носе поруку мира и љубави, наде и живота. Божић нас позива на оно најбоље у нама, на братство и заједништво, на несебичност и великодушност. Божић нас упућује да се поново повежемо са оним што је суштинско. За неке је овај празник духовне природе. За многе ће он бити породични и пријатељски. За све, он је дубоко људски, јер позива све људе добре воље да наш свет издвоје из ситних и крупних људских размирица. Зато је важно наставити, увек изнова, да славимо Божић и да се усудимо да једни другима пожелимо срећан Божић – поручила је Ле Пенова.

Ако је то од ње било очекивано, многе је, међутим, изненадио  потез "дисидентског" генералног секретара Марконове странке "Обнова" и бившег премијера Габријела Атала, који је на свом овогодишњем плакату истакао натпис с упадљивимим честитањем Божића, а уз то је и руку ставио на срце, па је то некима деловало као да копира "лепеновце", због чега је, чак, странка поручила да ће присталицама пригодиније честитати празнике.

Ова расправа превазилази оквир самог честитања и сели се на ширу раван. На пример, код постављања божићних јаслица. У последње време, пред завршетак године, у Француској се поново отвара ово питање у јавном простору, чиме се оживљава стална расправа између традиције, секуларности и друштвених промена.

Иако је присуство божићних јаслица у општинским зградама правно регулисано, оно није аутоматски забрањено. Државни савет је прецизирао да такви прикази могу да буду дозвољени уколико се уклапају у културни, уметнички или празнични контекст, а не представљају израз верске пристрасности.

Административни судови су, међутим, у појединим случајевима прогласили незаконитим јаслице постављене у општинама, јер нису испуњавале услове верске неутралности. На пример, у варошици Бокер с петнаестак хиљада душа на југу Француске, општинске власти су биле обавезне да уклоне јаслице и плате новчану казну након што су одбиле да поступе по судској одлуци. Упркос тим пресудама, поједини градоначелници су наставили са њиховим постављањем, представљајући их као искључиво декоративне инсталације.

Примена ове судске праксе разликује се од општине до општине. У граду Безијеу градоначелник Робер Менар, познат по својим чврстим националним ставовима, задржао је божићне јаслице у градској кући, упркос полемикама и правним споровима. За његове присталице, реч је о културном симболу дубоко укорењеном у локалној историји, док противници у томе виде кршење принципа верске неутралности државе.

Ситуација је, међутим, јаснија када је реч о спољном јавном простору. Јаслице постављене на главним трговима углавном се толеришу, јер се сматрају делом празничног амбијента. Ова пракса се ослања на дугу традицију. Божићне јаслице, које су се појавиле у Европи још у 13. веку на иницијативу светог Фрање Асишког, постепено су се прошириле из домова у шири јавни простор као део фолклора на крају године.

Данас се ова традиција ипак доводи у питање услед демографских и културних промена у друштву. У све мешовитијем окружењу, у ком заједно живе припадници различитих религија и грађани без верске припадности, неки сматрају да хришћански симболи више немају место у јавним институцијама. Насупрот томе, други подсећају да је историја Француске дубоко означена хришћанством и да ти симболи представљају део националног културног наслеђа. У том процепу, обележавају се празници.

ПРИЗОР ХРИСТОВОГ РОЂЕЊА

Божићне јаслице представљају призор Христовог рођења, са дететом Исусом, Маријом и Јосифом, као и ликовима попут пастира и три краља, често уз присуство животиња. Иако су по свом пореклу религијског карактера, јаслице су у Француској временом постале традиционални и културни елемент прослава с краја године, присутан како у кућама, тако и у јавном простору.

Препоручујемо

Свет

0 0

ТЕШКА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА: Аутомобил ударио у аутобус

11. 01. 2026. у 23:50

Свет

0 0

КЛИЧКО СЕ ЖАЛИ: Наша ПВО нема потребне ресурсе да заиста одбије нападе

11. 01. 2026. у 23:35

Свет

0 0

ТЕШКА САОБРАЋАЈНА НЕСРЕЋА: Погинула четворогодишња девојчица

11. 01. 2026. у 23:05

Свет

0 0

ЗЕЛЕНСКИ КИПТИ ОД БЕСА: "Руско лудило" може да се заустави само заједничким снагама

11. 01. 2026. у 22:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације