„РАКЕТА УВЕК ИДЕ ЗА ТОБОМ“: Украјински пилот МиГ-29 о непрекидном лову који трпи од руских система С-400 (ВИДЕО)

ЗА украјинске пилоте ловаца МиГ-29, који делују од првих дана руских војних операција дуж источне линије фронта, свака мисија представља комбинацију прецизног прорачуна и инстинкта за преживљавање.

Фото телеграм

У окружењу у којем се ослањају на совјетску технологију стару више деценија, границе теоријски могућег одавно су померене.

Један од пилота украјинског ратног ваздухопловства, у интервјуу за Радио Слободна Европа/РадиоСвобода/РФЕ, описује реалност у којој руски системи противваздушне одбране С-400 представљају сталну и непосредну претњу. Према његовим речима, оперативна логика руских система је једноставна: након извршења задатка, ракета дугог домета готово увек „креће за авионом“.

Оваква динамика, у којој се борбени авиони претварају у мете, не илуструје само екстремне ризике мисија ваздушне подршке, већ и дубоки технолошки јаз који, према поменутом гласилу, може бити превазиђен једино потпуним преласком на савремене западне платформе.

FOTO: AP/Tanjug

РУСКА ТАКТИКА: СУ-35 КАО ПРОДУЖЕНА РУКА СИСТЕМА С-400

Према сведочењу пилота, руска тактика забране ваздушних дејстава током протекле године еволуирала је из основног одвраћања у слојевити систем пресретања и уништења. Прва фаза украјинских мисија готово увек подразумева сусрет са патролама ловаца Су-30 и Су-35, чији је задатак да разбију формације и приморају украјинске авионе да маневришу у правцу домета батерија С-400 распоређених дубоко иза линије фронта.

Пилот наводи да се у готово свакој борбеној мисији, непосредно након испуштања борбеног терета, било да је реч о антирадарским ракетама ХАРМ или вођеним бомбама ЈДАМ, региструје лансирање руских пројектила дугог домета. Овај образац, који описује као „напад из позадине“, приморава пилоте на екстремне маневре при малим висинама, претварајући повратак у базу у трку са временом против система за које се тврди да могу да гађају циљеве на удаљеностима до 250 километара.

Фото: Министарство одбране РФ

НАТО ОРУЖЈЕ НА СОВЈЕТСКИМ АВИОНИМА: ТЕХНИЧКИ УСПЕХ УЗ ВИСОКУ ЦЕНУ

Интеграција западног наоружања на платформу МиГ-29, према РФЕ, представља значајан инжењерски успех, али и извор озбиљних тактичких ризика. Употреба ЈДАМ бомби захтева пењање на висине до 10.000 метара како би се обезбедио довољан домет клизања, што авион чини видљивим руским радарима у критичном тренутку мисије.

Пилот наводи да су овакви удари у појединим случајевима омогућили неутралисање логистичких чворишта и система противваздушне одбране кратког и средњег домета, попут Панцира или Бука. Међутим, цена се, према његовим речима, плаћа кроз огромно оптерећење конструкције авиона пројектованих пре неколико деценија.

Почетни ентузијазам због нових могућности брзо је замењен реалношћу, у којој се летење на великим висинама близу линије контакта често доживљава као мисија са минималним маргинама преживљавања. Повратак у базу, како тврди пилот, у великој мери зависи од искуства посаде и блиске координације са јединицама за електронско ратовање.

Ф-16 КАО „ФИЛТЕР“ ПРОТИВ ДРОНОВА

У домену противваздушне одбране, разлика између совјетских и западних платформи постала је посебно видљива почетком ове године. Према украјинским тврдњама, МиГ-29, са застарелим Доплеровим радарима, има озбиљне потешкоће у детекцији малих циљева попут дронова типа Герањ, који често лете на висинама испод 200 метара.

Насупрот томе, амерички Ф-16 се описује као електронски „филтер“, способан да истовремено прати и ангажује више циљева. Пилот тврди да један Ф-16 може да неутрализује до седам ваздушних мета користећи цео расположиви ракетни арсенал, док се за МиГ-29 обарање два или три дрона сматра изузетним резултатом.

Разлог ове разлике види се у прилагодљивости западних сензора тешким временским условима и способности рада против дронова израђених од нових композитних материјала са смањеним радарским одразом.

ПЛАН ДО 2030: ПРОДУЖЕНИ ЖИВОТ МИГ-29 И ПРЕЛАЗНИ ПЕРИОД

Упркос физичком и техничком замору флоте, украјински стратешки планови, према наводима пилота, предвиђају задржавање МиГ-29 у оперативној употреби најмање до 2030. године. Паралелно се планира интеграција авиона Мираге 2000, а потом и потенцијално Грипена или Рафала.

Овај прелазни период захтева дубоку реорганизацију копнене логистике. Аеродроми су, према сведочењу, трансформисани у сложене системе са дисперзованим особљем и опремом, како би се смањили губици од руских удара крстарећим ракетама типа Калибар.

Искуства из првих дана сукоба, када су пилоти деловали у условима потпуне дезорганизације и са минималним залихама горива, створила су језгро високо искусних оператера. Према овом западном извору, њихова главна препрека данас више није људски фактор, већ ограничења саме технике.

Закључно, пилот оцењује да су украјинске ваздушне снаге показале способност да се боре и са импровизованим решењима, али да ће дугорочна контрола ваздушног простора зависити од брзине испоруке модерних западних авиона способних да се директно супротставе системима као што је С-400.

oruzjeonline.com

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 5

С-300 ОБОРИО Ф-16 У УКРАЈИНИ? Руси: „Лов је трајао дуго, прва ракета летелицу оштетила, друга уништила“ (ВИДЕО)

12. 01. 2026. у 16:25

Свет

0 7

ГЛАВНИ ГРАД УКРАЈИНЕ У МРАКУ: У Кијеву дошло до готово потпуног нестанка струје!

13. 01. 2026. у 16:35

Свет

0 3

(МАПА) ФРОНТ СЕ ЛОМИ У ЗАПОРОЖЈУ Спрема се нови котао за ВСУ: Русија циља комуникације око Орехова док ЕУ преузима терет рата (ВИДЕО)

13. 01. 2026. у 17:11

Свет

0 2

САДА ЈЕ И ЗВАНИЧНО „Међународна легија“ распуштена: Кијев пребацио стране плаћенике у јуришне трупе, ГУР задржао „своје“ легионаре

12. 01. 2026. у 20:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације