Свет

МИР ВЕЋ У МАРТУ, УКРАЈИНА ИДЕ НА ИЗБОРЕ И РЕФЕРЕНДУМ? Ројтерс ексклузивно објавио детаље мировног споразума, али једна ствар кочи све

Марко Колашинац

06. 02. 2026. у 22:55

АМЕРИЧКИ и украјински преговарачи разговарали су о амбициозном циљу да Русија и Украјина постигну мировни споразум до марта, иако је тај рок вероватно нереалан због недостатка договора о кључном питању територије, према речима три извора упозната са разговорима, ексклузивно је објавио Ројтерс.

МИР ВЕЋ У МАРТУ, УКРАЈИНА ИДЕ НА ИЗБОРЕ И РЕФЕРЕНДУМ? Ројтерс ексклузивно објавио детаље мировног споразума, али једна ствар кочи све

Према оквиру о којем разговарају амерички и украјински преговарачи, сваки договор био би поднет на референдум украјинским бирачима, који би истовремено гласали и на националним изборима, навело је пет извора који су тражили анонимност због приватне природе разговора.

Амерички преговарачки тим, предвођен специјалним изаслаником Стивом Виткофом и зетом председника Доналда Трампа Џаредом Кушнером, саопштио је украјинским саговорницима на недавним састанцима у Абу Дабију и Мајамију да би било најбоље да се то гласање одржи што пре, рекла су три од тих извора за Ројтерс.

Амерички преговарачи су навели да ће се Трамп вероватно све више фокусирати на унутрашња питања како се буду приближавали конгресни међуизбори у новембру, што значи да ће највиши амерички званичници имати мање времена и политичког капитала за закључивање мировног споразума, рекла су два извора.

Друга рунда преговора под покровитељством САД завршена је у четвртак у Абу Дабију ослобађањем 314 ратних заробљеника и обавезом да се разговори ускоро наставе.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да ће се наредни трилатерални састанак вероватно ускоро одржати у Сједињеним Државама.

Разматра се гласање у мају

Два извора навела су да су амерички и украјински званичници разговарали о могућности да се национални избори и референдум одрже у мају.

Међутим, више извора упознатих са преговорима описало је предложени амерички временски оквир као нереалан.

Украјинске власти процениле су да би, у садашњим условима, било потребно око шест месеци за организацију избора.

- Американци журе - рекао је један извор упознат са ситуацијом, додајући да би гласање могло бити организовано за мање од шест месеци, али да би и даље захтевало значајно време.

Организација таквих избора захтевала би законске измене, јер су оваква гласања забрањена током ванредног стања у Украјини. Такође би била и скупа.

Украјина жели прекид ватре током целе кампање како би се заштитио интегритет референдума, и наводи да Кремљ има историју кршења договорених прекида борби, рекао је један извор.

- Став Кијева је да се ништа не може договорити док не буду успостављене безбедносне гаранције за Украјину од стране Сједињених Држава и партнера - додао је извор.

Бела кућа је одбила да коментарише. Кабинет украјинског председника и руска амбасада у Вашингтону нису одмах одговорили на захтеве за коментар.

Скепса око рока за мир

Док је Украјина на мировне разговоре послала високе политичке делегате, укључујући шефа кабинета Зеленског и лидера његове парламентарне фракције, руску преговарачку делегацију чине углавном војни званичници, на челу са директором војне обавештајне службе ГРУ, адмиралом Игором Костјуковим.

Костјуковљев заменик, генерал-потпуковник Владимир Алексејев, рањен је у пуцњави у Москви у петак од стране непознатог нападача.

Министар спољних послова Сергеј Лавров оптужио је Украјину да стоји иза напада како би саботирала мировне преговоре. Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха рекао је Ројтерсу да Кијев нема никакве везе са тим инцидентом.

Један украјински званичник навео је да је Зеленски отворен за идеју избора у блиској будућности, што се више пута појављивало као захтев САД откако је Трамп ступио на дужност у јануару 2025.

Зеленски, чија је подршка опала од почетка руског напада 2022. године, али је и даље знатно изнад 50 одсто, уверен је да би победио, рекао је тај званичник.

Донбас и Запорожје главне препреке

Највећа препрека брзом постизању мира у Украјини јесте нејасна судбина источног региона Донбаса, рекло је више извора.

Русија захтева контролу над целим Донбасом као део било каквог мировног споразума, иако Кијев и даље контролише више од 2.000 квадратних миља, односно 5.180 квадратних километара те територије.

Украјина тај захтев сматра неприхватљивим, мада су званичници у Кијеву изразили спремност да размотре креативна решења, као што су демилитаризована зона или зона слободне трговине.

- И даље нема напретка по питању територије - рекао је извор упознат са разговорима.

Судбина нуклеарне електране Запорожје, највеће у Европи, која се налази на територији под руском окупацијом, такође представља спорно питање.

Један извор навео је да је Русија одбила амерички предлог по којем би Вашингтон управљао електраном и дистрибуирао струју и Русији и Украјини. Москва инсистира да она контролише електрану, уз понуду јефтине струје Украјини, што Кијев сматра неприхватљивим.

Чак и ако би та питања била решена, украјински бирачи би могли одбити било какве територијалне уступке на референдуму.

Русија тренутно држи под конторлом око 20 одсто територије Украјине, укључујући Крим и делове Донбаса заузете пре напада 2022. године. Аналитичари наводе да је Русија од почетка 2023. године заузела око 1,3 одсто додатне украјинске територије.

Иако анкете показују да већина Украјинаца и даље одбија територијалне уступке у замену за западне безбедносне гаранције, та разлика се благо смањила током протекле године.

06. 02. 2026. у 22:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 2