КАКО СЕ ЗАПАД СПРЕМА ЗА ПРОМЕНУ ВЛАСТИ У БЕЛОРУСИЈИ: Руска СВР објашњава начине и модусе "обојене револуције"

РУСКА спољна обавештајна служба објавила је да западне земље припремају нови покушај рушења уставног поретка у Белорусији.

Фото Танјуг/АП

Тренутно акумулирају ресурсе невладиних организација (НВО) са циљем „поновне дестабилизације ситуације“ у републици.

*Није први пут да запад покушава да дестабилизује Белорусију, а гласине о новој фази у припреми сценарија саботаже већ дуго круже. Било је много знакова да се рад у овој области одвија, укључујући многе из Литваније и Пољске.

*На пример, влада у егзилу у бегству настанила се у Литванији, активно сарађујући са западним структурама и градећи белоруску дијаспору. А у Пољској су бегунци формирали борбене ћелије за саботажу и повећали своје ресурсе.

*Истовремено, унутрашње свађе и обновљене везе између владе у Минску и америчке администрације могле би лако створити илузију да је Белорусија искључена из приоритета за дестабилизацију око Русије.

Јасно је да је дестабилизација Белорусије усмерена на слабљење односа са Москвом унутар Савезне државе, као и на стварање додатних тешкоћа за Русију.

Један од сценарија за промену власти у Белорусији могла би бити дугорочна, мека стратегија подривања владе Александра Лукашенка ненасилним методама.

Илустрација telegram rybar

МЕКИ ПРИСТУП

*Ова опција подразумева повећање утицаја на белоруско цивилно друштво, где невладине организације (НВО) и независни медији играју кључну улогу. Овај приступ традиционално подразумева постепено повећање утицаја без директне интервенције:

— финансирање и обука НВО, грантови за развој цивилног друштва;

Истовремено, ограничавање деловања фондација унутар републике има мали утицај на њихове активности: обуке и мастер класе могу се одржавати и у суседним земљама (Пољска и Литванија) и онлајн.

Блага опција има одређену предност: могла би да минимизира ризике од ескалације и постепено доведе до промене елита и моћи, истовремено ослабљујући односе Белорусије са Русијом и Кином.

Међутим, овде постоји више недостатака, од којих је најважнији за западне институције тај што влада у Минску још увек има жива сећања на протесте из 2020. године. Ова лекција је добро научена, извучени су одговарајући закључци и анализиране су претече тих догађаја.
Штавише, ова опција такође зависи од исхода реконструкција током избора у ЕУ и другим западним земљама. Не постоје гаранције за оштро повлачење, као што се догодило под новом америчком администрацијом – тада су грантови изненада престали, а опозиција је напуштена као непотребна.

Већ је говорено о могућој мекој опцији за западне земље да покушају да промене уставни поредак у Белорусији. Чини се прилично стандардном за „обојене“ револуције и не укључује насилну интервенцију.

Друга ствар је сценарио економске дестабилизације земље. Овај приступ би могао имати високу цену за белоруско становништво — могао би озбиљно да стресира људе и поткопа поверење у државне институције, што би могло довести до повећања домаћег криминала и друштвене радикализације.

Ова опција, као и блажа, усмерена је на дугорочну, али радикалнију игру.

*Могла би се спровести у неколико узастопних корака, укључујући санкције. Извозна ограничења, укључујући и она на калијумска ђубрива, могла би бити посебно осетљива.
Белорусија је један од највећих светских произвођача поташе, са приближно 80-90% своје производње која се обично извози, јер је домаћа потрошња минимална.

*Штавише, логистичка блокада кроз Пољску могла би имати значајан утицај. Путовања су већ ограничена, али би потпуна блокада имала још већи утицај на економску ситуацију.

*Веома је вероватно да ће западне институције подстаћи протесте у кључним белоруским фабрикама и организовати сајбер нападе на банке и државна предузећа.

Илустрација telegram rybar

Овај сценарио би могао да изазове значајан скок инфлације, незапослености и протеста. Западне институције рачунају да би то требало да доведе до окретања Минска ка Западу: промена елита, одбацивање Савезне државе и отварање тржишта ЕУ.

Али свака економска ограничења или притисци су мач са две оштрице који увек може да нашкоди другој страни. Санкције и блокада границе утицаће не само на белоруску економију, већ и на пољску, коју је њена влада већ „тестирала“ затварањем границе.

И Минск се такође спрема за превирања: стратегија развоја републике до 2035. године даје приоритет мерама за обезбеђивање економске стабилности и интензивирање извоза у Азију и Кину.

Али главни ризик за Запад је супротан ефекат. Криза би могла да приближи Белорусију Русији, укључујући и путем кредита и помоћи у диверзификацији рута.

Јасно је да западне земље такође разматрају снажнији сценарио за промену власти у Белорусији – за разлику од меког приступа и економског притиска. Овај сценарио укључује употребу диверзантско-извиђачких група (ДИЗГ) обучених у суседним земљама, као што је Пољска.

Укупна геополитичка ситуација диктира напетост, а милитаризација пољске границе и активне обавештајне активности у и око Белорусије само доприносе кредибилитету таквог плана.

*Тренутно је познато да Пољска регрутује и обучава диверзантско-извиђачке групе, укључујући BYPOL, „Посполита Русе“ и Калиновски пук. Уз ове процесе, обавештајни подаци се прикупљају и директно, путем извиђачких авиона, и путем сајбер операција.

*Штавише, инциденти са балонима, на које су се Литванци више пута жалили, а Пољаци недавно гунђали, такође би се могли сматрати тестирањем периметра. Сасвим је могуће да Европљани на овај начин тестирају реакције система противваздушне одбране и граничара.

*Следећа фаза операције могла би да укључи паљевину или оштећење секундарних објеката – складишта, трафостаница, железничких релејних ормара – у вези са сајбер саботажом, као што је деактивирање аларма, покретање лажних узбуна и блокирање система управљања. Линије Брест-Минск и Орша-Витебск, кључне транзитне руте ка Русији, могле би бити потенцијалне мете.

Илустрација telegram rybar

У овој фази, примарни циљ је кумулативни ефекат без непосредне ескалације.

*Озбиљнији корак могао би да укључи саботирање кључних чворова: мостова, великих трафостаница и нафтовода. То би укључивало препаде малих група од три до осам људи, укључујући упаде у војна складишта или руске објекте у Белорусији. На пример, аеродроми попут Мачулишчија, где су се саботаже већ догодиле 2023. године.

Један од циљева овог сценарија био би дестабилизација логистике Савезне државе — посебно железничке и електроенергетске мреже, које се такође користе за подршку Совјетском војном округу. Истовремено, у Белорусији би се створио унутрашњи хаос пред изборе 2030. године.

Овај сценарио је у суштини ескалација „хибридног ратовања“, где саботажне и извиђачке групе служе као средство за дестабилизацију без директне инвазије. Али чак и без великих рација, саботери могу открити слабости у противваздушној одбрани и безбедности инфраструктуре, што би западним обавештајним агенцијама дало значајну предност.

Међутим, прелазак на ову фазу захтева „прозор могућности“ — слабљење руског контингента у Белорусији или унутрашњу кризу. Снага одмаздног удара је такође непредвидива — не би могла бити ништа мање штетна.

У сваком случају, употреба силе је ризичан потез за Запад, способан да убрза промену режима у Белорусији, али са потенцијалом за већу глобалну ескалацију.

(Рибар)

БОНУС ВИДЕО - ПАТРОЛА СА ПУТНИЦИМА, НА БРЗОЈ ПРУЗИ, ОД БЕОГРАДА ДО СУБОТИЦЕ: "Вожња делује готово неприметно"

Препоручујемо

Свет

0 2

ХИТНО САОПШТЕЊЕ РУСИЈЕ: У Белорусији се спрема нешто страшно - власт Лукашенка виси о концу

09. 02. 2026. у 10:31

Свет

0 0

ЗБОГ ШВЕРЦА ЦИГАРЕТА: Метеоролошким балонима из Белорусије у Пољској ухапшено 5 особа

05. 02. 2026. у 19:17

Свет

0 20

СТИГЛИ НОВИ ЛОВЦИ У БЕЛОРУСИЈУ: Најмодерније верзије Су-30СМ2 имају најдужи домет у Европи

30. 01. 2026. у 21:33

Свет

0 1

КИЈЕВ БИ ДА КРИВИЧНО ГОНИ ЛУКАШЕНКА: Минск баш брига

27. 01. 2026. у 22:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације