Свет

ЕКСТРЕМИЗАМ У ФРАНЦУСКОЈ БУЈА И УБИЈА: Убиство младог крајњег десничара оголило поларизацију екстремних група у Француској

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

02. 03. 2026. у 06:00

Смрт Кантена Деранка (23), поред губитка једног младог живота, представља и симптом очигледне политичке поларизације и радикализације у француском друштву.

ЕКСТРЕМИЗАМ У ФРАНЦУСКОЈ БУЈА И УБИЈА: Убиство младог крајњег десничара оголило поларизацију екстремних група у Француској

Све је попримило такве размере да је реаговала чак и америчка амбасада у Паризу, изражавајући забринутост због пораста насилног левичарског екстремизма, после чега је Ке д’Орсеј позвао на разговор амбасадора Чарлса Кушнера, чиме су додатно затегнути односи две земље.

Јавност већ годинама поставља питање ко је насилнији – крајња десница и идентитетске групе које забрањује министарство унутрашњих послова, или милитантни левичари из антифашистичких удружења који су своју силу исказали на многобројним антивладиним протестима протеклих година.

Милитант крајње деснице Кантен Деранк нападнут је 12. фебруара око 18 сати. На аматерским снимцима види се више маскираних особа како насрћу на склупчано тело на земљи. Пљуштали су ударци, песницама, ногама у главу, после чега су се нападачи дали у бег. Деранк је претучен толико брутално да је убрзо подлегао повредама.

Напад се догодио између контејнера за отпад и стамбене зграде, недалеко од Института политичких студија у Лиону. Деранк је био у групи идентитетског колектива с којим су се макљали екстремни левичари, а онда је имао ту несрећу да се приликом разилажења нађе усамљен. Туча између његове групе и антифашистичких активиста је, иначе, избила испред Института на маргини конференције која је ту одржана, а на којој је говорила и једна европосланица из странке Непотчињени.

Ухапшено је више осумњичених, међу којима су неки осведочени екстремни левичари, док се потрага за саучесницима и даље интензивно наставља. У истрази, дирекција за борбу против тероризма даје подршку криминалистичкој полицији у Лиону. Приведено је седам мушкараца старости између 20 и 26 година.

Њихов вођа Жак Ели Фавро био је парламентарни сарадник посланика Непотчињених Рафаела Арноа од његовог избора у јулу 2024. до погибије Деранка. Већ је одраније уведен у полицијску евиденцију због угрожавања безбедности државе, у вези са припадношћу организацији "Млада гарда", антифашистичком покрету коју је Рафаел Арно основао 2018. године. Организација, која је бројала највише око двеста активиста, распуштена је декретом у јуну прошле године, а министар унутрашњих послова је довео у везу са смрћу Кантена Деранка.

Рафаел Арно, оснивач и лидер "Младе гарде", огласио се на друштвеним мрежама наводећи да је са ужасом примио вест о Деранковој смрти и истакао да жели да се до краја расветле све околности ове трагедије. Изабран је за посланика 2024. под окриљем Новог народног фронта, али никада није формално прекинуо своје антифашистичко ангажовање, чак ни након распуштања покрета.

Неки од ухапшених истичу да су својим антифашистичким акцијама желели да "промене нешто у овом свету", наглашавајући да нису заговарали насиље. Према речима тужиоца из Лиона, сви негирају намеру да су желели да убију. Истовремено су из притвора пуштене три жене и још један сарадник посланика Арноа. Они ће накнадно бити позвани на саслушање јер се сумња да су помагали нападачима и покушали да их заштите од правосуђа.

За лидерку француских суверениста Марин Ле Пен убиство Кантена Деранка представља преломни тренутак. Она сматра да је овај случај резултат дугогодишњег политичког насиља и, како тврди, својеврсне попустљивости па чак и саучесништва према екстремној левици која, по њеном мишљењу, настоји да дестабилизује демократски систем.

– "Млада гарда" није маргинална група, већ милиција повезана с политичком странком, чији је циљ да насиљем омета демократско изражавање – изјавила је Ле Пенова.

Шефица посланичке групе Националног окупљања сматра да странка Непотчињени пружа подршку и легитимитет тој организацији тиме што је њеног вођу "довела у Националну скупштину."

– У изјавама Жан-Лика Меланшона види се легитимизација насиља. То је дубоко укорењено у крајњој левици – поручила је Ле Пенова.

Упитана о насилним крајње десничарским групама које гравитирају око њеног покрета, Марин Ле Пен се од њих оградила.

– Избацила сам их из странке. То је био један од првих потеза током мог председавања. Желим да се од њих дистанцирам и Национално окупљање нема никакве структурне везе са тим групама.

Крајњи десничари, њих око три хиљаде, међу којима су били и појединци раније искључени из Националног окупљања, састали су се протеклог викенда у Лиону како би одали пошту Деранку. Најмање двоје забележено је камерама како изводе нацистички поздрав. Било је и припадника распуштених екстремно десничарских организација који се упркос формалном распуштању поново неформално удружују.

У Француској, а нарочито у Лиону, млади активисти, с једне стране левичари и антифашисти, а с друге националисти и идентитарци, не презају од међусобних физичких обрачуна. У Лиону је сукоб између крајње деснице и крајње левице добио нови замах оснивањем антифашистичке групе "Лион и околина" 2013, исте године када је у Паризу убијен Клеман Мерик, осамнаестогодишњи студент и антифашистички активиста, који је преминуо након туче са "Скинхедсима", припадницима крајње деснице, код железничке станице Сен Лазар. Његова смрт изазвала је снажну реакцију у друштву, довела до распуштања више националистичких групација и до осуђивања његових нападача 2021. године.