УЗАЛУДНА НАДА У КОЛЕКТИВНУ ОДБРАНУ: Због чега ЕУ није активирала члан 42.7 кад је нападнута територија Кипра
Подле дронова који су погодили британску базу на Кипру, земљу чланицу ЕУ, у први план је поново истакнуто питање колективне европске одбране.
Фото: Профимедиа/Илустрација
Кипар је део ЕУ, али не и НАТО, па члан 5 оснивачког уговора Алијансе о међусобном помагању за њих не важи. Али, зато могу да се позову на сличан члан 42.7 из уговора ЕУ. Ова клаузула помињана је недавно и приликом америчких претњи Данској да ће узети Гренланд.
Шефица европске извршне власти Урсула фон дер Лајен поручила је да је "време да се оживи клаузула о узајамној одбрани Европе". Усред актуелне ситуације европске земље морају да размишљају у том правцу, али је илузорно мислити да би то у оваквим условима заиста могло и да се оствари.
Колективна одбрана Европе је, за сада, очигледно, само слово на папиру. Активирање члана 42.7 Уговора о Европској унији у случају Кипра није се аутоматски догодило, јер се ово питање суочило са низ значајних правних и политичких препрека. Најпре, не постоји формални захтев Кипра. Званична Никозија даје предност билатералним позивима за помоћ упућеним партнерима, уместо активирању опште клаузуле. А она може да се спроведе у дело само ако држава чланица која је жртва агресије то изричито затражи.
Да би се опција применила, мора да постојати "оружана агресија" на територији. Иако је дрон погодио британску базу на Кипру, Европска комисија је прецизирала да активирање још није формално разматрано, јер је инцидент предмет техничке и политичке анализе. Један од разлога је и постојање ризика од ескалације. Позивање на члан 42.7 сматра се средством последње мере која би могла да погорша регионалне тензије, уместо да их реши.
Све је и питање дипломатске стратегије. За разлику од НАТО, помоћ која се пружа на основу члана 42.7 зависи од појединачне воље сваке државе чланице. А међу чланицама постоје поделе и различити интереси по овом питању. Једноставно, нема консензуса. Јасно је да ЕУ није ни изблиза уједињена као НАТО када је реч о војном деловању.
Ако се погледа и шире, ван ЕУ, европски блок је подељен око начина реаговања, нарочито после упозорења Ирана да ће сваки војни ангажман сматрати објавом рата. С једне стране су Велика Британија и Француска, с друге Немачка. Неки чланови ЕУ ипак се окупљају око концепта узајамне одбране, али су њихове позиције биле конфузне.
Колика је разлика међу Европљанима показује чињеница да је Шпанија избацила америчке војне авионе из својих база, што је изазвало оштру реакцију америчког председника Доналда Трампа. Дотле Британци дозвољавају Американцима коришћење базе на Кипру. И Французи уступају "јенкијима" своје базе на Блиском истоку, али само у одбрамбене сврхе. Што се Немаца тиче, они су, декларативно, много одлучнији.
На овај начин "разбијена" је стандардна тројка установљена у последње време на релацији Берлин–Париз–Лондон, која је одлуке доносила усаглашено, нарочито када је реч о америчкој политици према Европи.
Француска и Италија су настојале да јасно назначе да, упркос слању војне опреме у регион, "нису у рату". Што се тиче Шпаније, њихов принцип је такође заснован на поштовању Повеље УН и међународног права. То је у свом говору истакао и француски председник Емануел Макрон, али је истовремено уперио прст у Иран, наводећи да за напад сноси "највећу одговорност" због развоја нуклеарног програма, претњи Израелу и подршке наоружаним групама у региону.
Италијани, Француи и Шпанци шаљу бродове и авионе у регион, али искључиво у одбрамбене сврхе. У таквим условима, велико је питање ко је од њих заиста спреман да ратује уз Америку и Израел, стрепећи пре свега и за бебедносно стање у сопственим земљама. Све то и даље далеко од реалности држи члан 42.7 европског уговора који предвиђа да сви унутар ЕУ делују као један, када територија неког од њих буде предмет спољног напада.
Препоручујемо
МАКРОН НА КИПРУ НАЈАВИО: Чисто одбрамбену мисију ради отварања Ормуског мореуза
09. 03. 2026. у 15:37
ХРВАТСКОЈ СТИГЛА ПОРУКА ИЗ ИЗРАЕЛА: Потпуно прекините дипломатске односе са Техераном
АМБАСАДОР Израела у Хрватској Гари Корен позвао је званични Загреб да прекине дипломатске односе с Техераном и спроведе безбедносне провере особља иранског дипломатског представништва у Хрватској јер би, каже, међу њима могло бити "шпијуна" Револуционарне гарде која се у ЕУ сматра терористичком организацијом.
06. 03. 2026. у 09:10
ШОК ИСТРАГА АМЕРИКАНАЦА: Ево ко је гађао иранску школу у којој су погинуле девојчице
АМЕРИЧКИ војни истражитељи верују да је вероватно да су америчке снаге одговорне за напад на иранску школу за девојчице у којем је у суботу погинуло више десетина деце, али још нису донели коначан закључак нити су завршили истрагу, рекли су за Ројтерс двојица америчких званичника.
06. 03. 2026. у 08:23
НОВИ ЕКСПЛИЦИТНИ СНИМЦИ МИРЈАНЕ ПАЈКОВИЋ: Полиција сумња КО је на снимку, други мушкарац - одмах саслушана
РАНИЈЕ је објављен и видео за који је део медија написао да је снимљен у просторијама Владе. Тим поводом огласили су се из Владе Црне Горе, и демантовали те наводе.
07. 03. 2026. у 22:55 >> 23:05
Коментари (0)