Свет

ОСТРВО СЛОБОДЕ ПРЕД ПОТПУНИМ СЛОМОМ: Куба у мраку, без хране и лекова чека епилог историјске кризе

Драган Радојчин

15. 07. 2026. у 18:14

ОВИХ дана, док тропска врелина притиска Карибе, Куба проживљава најтеже дане од победе револуције Фидела Кастра.

ОСТРВО СЛОБОДЕ ПРЕД ПОТПУНИМ СЛОМОМ: Куба у мраку, без хране и лекова чека епилог историјске кризе

Некадашњи планетарни симбол отпора империјализму данас буквално преживљава у мраку, док је национална енергетска мрежа у стању потпуне клиничке смрти. Ову сурову кубанску стварност додатно огољују потпуно празни рафови у продавницама, али и тиха драма у болницама широм земље, које су због катастрофалног недостатка горива за агрегате принуђене да одложе бројне планиране операције. Када се томе додају свакодневни улични протести, јасно је да се становништво Острва слободе данас налази на самој ивици физичког опстанка.

Дан када је енергетски систем издахнуо

Када је у уторак, 14. јула 2026. године, тачно у 11 часова по локалном времену, кубански национални енергетски систем доживео потпуни колапс, земља је закорачила у свој најмрачнији дан. Био је то већ трећи тотални крах електроенергетске мреже у последњих десет дана, односно пети од почетка ове, за Кубанце, тешке године. Иако је државно предузеће „Унион Електрика“ (УНЕ) одмах активирало кризне протоколе за подизање такозваних микро-система, сви напори су остали без опипљивог резултата. Двомилионска Хавана је сатима касније једва добијала тек симболичних један до четири одсто потребне електричне енергије.

Кубанци су, истини за вољу, већ огуглали на рестрикције које трају између 20 и 30 сати у континуитету, али је актуелни талас хаварија потпуно паралисао сваку пору свакодневног живота. На тропских плус четрдесет фрижидери се отапају у секунди, због чега већ скромне залихе тешко набављене хране неповратно пропадају наочиглед гладних породица. У кубанским градовима тренутно влада права агонија, јер воде нема данима – главне водоводне пумпе једноставно не могу да раде без струје, остављајући милионе људи на милост и немилост карипској жеги.

Стезање обруча из Вашингтона

Званична Хавана за ову незапамћену катастрофу директно оптужује бруталну, де факто војно-нафтну блокаду коју је почетком године завела администрација америчког председника Доналда Трампа. Након што је Вашингтон у јануару извео радикалну интервенцију у Каракасу и насилно уклонио са власти председника Николаса Мадура, Куба је преко ноћи пресечена и остављена без свог главног, вишедеценијског снабдевача јефтиним енергентима.

Тихо умирање здравственог система

Најстрашнију цену сурових блокада и општег економског колапса данас плаћају они најрањивији – тешки болесници и деца. Према званичним извештајима агенција Уједињених нација, кубанско здравство, некада планетарни понос револуције, суочава се са драстичном редукцијом основних медицинских услуга. Између 30 и 40 одсто лекова са националне листе основних медикамената тренутно је потпуно недоступно у болницама. Због повремених прекида у такозваном „хладном ланцу”, који су директна последица рестрикција струје, дистрибуција дечјих вакцина је озбиљно успорена, па се испоруке у удаљене провинције врше уз велика кашњења.

Стотине хиљада пацијената који пате од хроничних обољења, попут дијабетеса или хипертензије, суочавају се са животном кризом јер су националне залихе инсулина и лекова за крвни притисак сведене на биолошки минимум. Посебно је алармантна ситуација на педијатријским онколошким одељењима. Због немогућности увоза савремених цитостатика и медицинског материјала услед америчког ембарга, кубански лекари су принуђени да у ходу мењају протоколе лечења. То, према драматичним упозорењима независних хуманитарних организација, озбиљно угрожава проценат излечења малигних болести код оних најмлађих.

Нови извршни налози из Беле куће делују беспоштедно, предвиђајући драконске царине и санкције за било коју државу или поморску компанију у свету која се усуди да прода, осигура или превезе макар и барел нафте за кубанске луке.

Под овим стравичним притиском, Мексико је потпуно обуставио своје испоруке. Са друге стране, током целе године кроз амерички обруч успео је да се пробије само један једини руски танкер са 100.000 тона сирове нафте, чије су резерве одавно и бесповратно потрошене. Куба данас из сопствених извора подмирује једва 40 одсто потреба за горивом. То је фатално мало чак и за одржавање минималног, вештачког живота у застарелим термоелектранама које датирају још из доба Совјетског Савеза.

Колапс туризма и економије

Поред енергетског сектора, америчке санкције су хируршки прецизно погодиле туризам – кључну привредну грану и главни извор девиза за кубанску економију. Због потпуне немогућности нормалног пословања, али и акутног недостатка авио-горива, велики европски и светски ланци претрпели су тежак ударац. Шпанска хотелска група „Мелиа Хотелс” била је принуђена да затвори скоро половину својих капацитета на острву, док је број страних туриста у првој половини године пао за драматичних 58,4 одсто. Слике са Кубе данас делују заиста апокалиптично: пусти луксузни хотели и сабласно празне пешчане плаже неодољиво подсећају на кадрове из филмова катастрофе.

Гневни грађани управо због тога масовно излазе на врели асфалт Хаване и других већих градова. Ови протести одавно су превазишли оквире чисте политике; они су огољени крик за пуко преживљавање. Док сведоци јављају о свеопштем бунту, народно незадовољство језиво одзвања кроз кубанске ноћи. Демонстранти лупају у празне шерпе у ритму традиционалног протеста познатог као „касеролазо”(cacerolazo). На угловима улица пале се огромне гомиле смећа које недељама нико не односи, јер комуналне службе немају ни литар дизела за камионе. У том општем хаосу, измучени народ тражи само три основне ствари: светло, воду и храну.

Између револуционарног поноса и капитулације

Председник Кубе Мигел Дијаз-Канел признао је прошлог месеца да, поред немилосрдних спољних притисака, систем изнутра коче и сопствени унутрашњи окови. Бирократија, инертност и погрешне одлуке Комунистичке партије из прошлости сада су коначно дошле на наплату. Иако су власти под великим притиском отвориле врата кубанско-америчком капиталу и дозволиле нагло ширење малог и средњег приватног сектора, ове закаснеле економске реформе не доносе спас преко ноћи. Либерализација је једноставно преспора за гладне стомаке.

Куба се данас налази на судбинској раскрсници између историјског пркоса и потпуне економске капитулације. Без хитног и масовног међународног хуманитарног одговора или барем делимичног попуштања вашингтонске омче око врата, Острво слободе ризикује да неповратно закорачи у најтамније поглавље своје модерне историје – време у коме улог више нису идеолошке догме, већ голи животи њених грађана.

БОНУС ВИДЕО:
КУБАНСКИ МАРШ ЗА ЗДРАВЉЕ: Ходочашће Светом Лазару у доба короне

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Made with Flourish • Create a chart

03. 07. 2026. у 10:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

РУСКА ВОЈСКА ЗАТВАРА ОБРУЧ ОКО КРАСНОГ ЛИМАНА: Украјинцима остала само два-три канала снабдевања

Свет

0 4

РУСКА ВОЈСКА ЗАТВАРА ОБРУЧ ОКО КРАСНОГ ЛИМАНА: Украјинцима остала само два-три канала снабдевања

РУСКИ оператери беспилотних летелица уништавају преостале канале снабдевања Оружаних снага Украјине у Красном Лиману, изјавио је командир посаде извиђачког дрона 25. комбиноване армије групе трупа „Запад“, познат под кодним именом „Морјак“.

15. 07. 2026. у 16:04