МАРАМА КАО ЛАКМУС ЗА ИЗБОРЕ: Колико је реално да обећања Марин Ле Пен буду испуњена

Грађанмима Француске, уморним од рвања с економским, безбедносним и другим белосветским кризама, суверенистичка странка обећала је много тога, инсистирајући на прекиду с досадашњом праксом.

Фото: Горан Чворовић

Сада, када постоје реални изгледи да Национално окупљање оствари политичку победу и можда од следеће године преузме власт у земљи, обећања у анализама долазе “на наплату”. Поставља се питање колико од обећаног може да се испуни, а шта би озбиљно могло да буде осујећено због објективних околности.

Последњих дана јавност је тако заокупила унутрашња страначка расправа око могуће забране ношења фереџа на јавним местима. То је једно од старих обећања Марин Ле Пен која сада има велике изгледе да од маја следеће године уђе у Јелисеј. Председник странке Жордан Бардела и део страначког врха сматрају, међутим, да би примена ове мере на терену ишла веома тешко. Ле Пенова, ипак, истрајава.

Они који прагматичније гледају на овај проблем схватају да је тешко спровести у дело параграфе против којих се буни велики део популације, поготово тамо где је његова велика концентрација. Постоје читава насеља у које полиција отежано залази, а где локални каиди спроводе своје законе. Биће, заправо, доста тешко суверенистима да се изборе са опозитним политичким крилом, нарочито из редова левице, чије је чланство многобројно и где би инсистирање на одређеним мерама могло да доведе до озбиљних напетости у друштву, па чак и до евентуалних сукоба.

Марин Ле Пен је, међутим, с друге стране свесна да је у прошлости много тога обећавала, па је на крају од тога морала да одустане, због чега би, ако се то буде десило и са фереџом, неко могао да постави питање кредибилитета због неиспуњених обећања. Треба истаћи и то да су политички противници једва дочекали разноликост мишљења унутар суверенистичке странке око муслиманске мараме, не би ли исконструисали нејединство и указали на то да многа обећања можда неће моћи да се остваре, а чини се да је проблем, заправо, мањи него што се то представља.

Ипак, Ле Пенова је од много тога у прошлости заиста морала да одустане. То је, на пример, био случај с најављеним изласком из Еврозоне. Прича се да је управо то лидерку суверениста можда коштало бољег резултата на претходним председничким изборима. До промене става дошло је касно.

Од најпознатијих одустајања свакако је питање смртне казне. Иако је деценијама њено поновно увођење било део политичког идентитета Националног фронта, Марин Ле Пен је још раније признала да за такву меру у Француској не постоји ни политичка већина, ни одговарајући уставни оквир, па је од тог захтева одустала. Истицала је да се много већи ефекат може постићи доследнијом применом постојећих казни и оштријом борбом против криминала.

Слична судбина задесила је и обећање о враћању старосне границе за одлазак у пензију на 60 година. То је једно време било међу централним социјалним обећањима суверениста, али су економске пројекције показале да би такав потез тешко могао да буде финансиран без огромног повећања јавне потрошње. Странка је зато постепено ублажила став, па данас говори о пензионисању са 60 година само за оне који су веома рано почели да раде и имају пун радни стаж.

Још већи заокрет догодио се у односу према Европској унији. Некадашњи програм предвиђао је излазак Француске из ЕУ и еврозоне и враћање националне валуте. После више изборних неуспеха и процене да таква политика плаши умерене бираче, Ле Пенова је напустила идеју “Фрегзита”. Уместо изласка, сада заговара дубоку реформу европског пројекта и стварање “Европе нација”, уз враћање већег дела надлежности државама чланицама.

Аналитичари сматрају да би сличне препреке могле да се појаве и када је реч о другим обећањима која задиру у европско право или захтевају велике финансијске издатке. Међу њима се наводе давање предности француским држављанима при запошљавању и социјалним давањима, значајно смањење имиграције, укидање појединих европских прописа или увођење нових облика заштите домаће привреде. За део тих мера биле би потребне измене устава, за друге преговори са Бриселом, док би поједине готово сигурно завршиле пред Уставним саветом или европским судовима.

Фереџа би, можда, могла да буде кап у мору обећања, која би могла да наведе обичне грађане да се запитају до које мере је у време униформног либералног капитализма уопште могуће спроводити истински аутономну политику.

Препоручујемо

Свет

0 0

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ФОТО/ВИДЕО) Тешка саобраћајна несрећа на ауто-путу

20. 07. 2026. у 23:30

Свет

0 1

УБИО ОЦА, ПА МУ РАСКОМАДАО ТЕЛО: Монструм спалио остатке свог родитеља

20. 07. 2026. у 23:00

Свет

0 0

КАТАСТРОФА У АВГАНИСТАНУ: Најмање 20 мртвих у стравичним бујичним поплавама, више од 100 несталих - Међу њима и градоначелник

20. 07. 2026. у 22:00

Свет

0 0

ЈАПАН У СТРАХУ ОД РАТА: Потрес због одлуке власти о нуклеарном наоружању, 25.000 људи на улицама - "траже главу" премијера

20. 07. 2026. у 21:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације