ТРАЖЕ РАДНИКЕ: Немачки привредници против ограничења броја радника с Балкана
НЕМАЧКИ привредници изразили су незадовољство намером владе да ограничи прилив радне снаге са Западног Балкана на 25.000 годишње.

Фото: АП
Они наводе да уредба о Западном Балкану, која је на снази од јануара 2016, отворила је могућности за запослење у Немачкој људи из Албаније, Босне и Херцеговине, са Косова, из Северне Македоније, Црне Горе и Србије, истовремено смањила илегалну имиграцију и представља успешан модел немачке миграционе политике, пише Ханделсблат.
Лист даље наводи да "од додатне радне снаге нису профитирала само предузећа, већ и немачки фондови социјалног осигурања".
Како преноси Дојче веле, нацрт закона на којем раде министарства, како би се број радника са Западног Балкана ограничио на 25.000 годишње, наишао на критику са више страна.
Ханделсблат цитира политичара Зелених Дитера Јанекеа који каже да је то "бесмислен, кратковид и потпуно погрешан сигнал" и додаје да се отпор формира и у привреди.
Ахим Деркс, заменик извршног директора Немачке привредне коморе (ДИХК), каже да после кризе, када потражња за квалификованим радницима поново порасте, предвиђени контигент може постати уско грло. Сличан став има и Савезно удружење немачких удружења послодаваца (БДА).
"Савезна влада оправдава реформу с једне стране чињеницом да постојећа Уредба истиче крајем године, а с друге стране наглашава да велика потражња за визама представља огромно оптерећење за конзулате у државама Западног Балкана. Дуго чекање на визу доводи до незадовољства послодаваца и радника", стоји у нацрту предлога закона.
Уместо одређивања квоте, политичари би требало да уведу ефикасније процедуре за издавање виза, каже Деркс из ДИХК, и додаје да би дигитализација ту могла значајно да помогне, наводи Ханделсблат.
Лист пише о важном аспекту за немачку јавност, наиме да „студија експерта за миграције Херберта Брикера и његових колега са Института за истраживање запошљавања (ИАБ) показује да се страхови у вези с приливом радника са Западног Балкана нису обистинили".
Удео незапослених и прималаца социјалне помоћи међу онима који долазе на основу Уредбе о Западном Балкану је најмањи у поређењу са свим осталим групама миграната.
Грађани Западног Балкана су се такође боље снашли у погледу стабилности запослења и зарада.
Више од половине њих (54 одсто) раде као стручњаци, односно квалификовани радници, док 42 процената раде као такозвани помоћни радници.
Ханделсбалт истиче да "запослених са Западног Балкана у Немачкој посебно много има у грађевинској индустрији, која се снажно залаже за продужење Уредбе".
Централна асоцијација немачке грађевинске индустрије (ЗДБ) процењује да око 50.000 грађевинских радника са Западног Балкана ради на немачким градилиштима, укључујући армираче, које је тешко наћи у Немачкој.
Препоручујемо

ЛУДИ СВЕТ: Мушкарац из Немачке тужио човека који је спасио живот његовом сину
14. 08. 2020. у 17:05

"СИТУАЦИЈА СЕ ЗАОШТРАВА!" Путин тражи хитан састанак чланица Савета безбедности
14. 08. 2020. у 16:54

ЧИТАВ РАЗРЕД У КАРАНТИНУ: Због ученика с короном сви ђаци у самоизолацији
12. 08. 2020. у 13:45

ПОРОДИЦЕ У ШОКУ НАКОН ШТО СУ ОТВОРИЛЕ КОВЧЕГЕ СА ТЕЛИМА: Нове бизарности након пада авиона у Индији
СИН жене која је погинула у паду авиона компаније Air India изјавио је за Би-Би-Си да су у ковчегу с телом његове мајке пронађени и „други остаци“.
23. 07. 2025. у 16:49

ЕКСКЛУЗИВНИ СНИМЦИ ХАПШЕЊА ШИПТАРСКОГ ТЕРОРИСТЕ: Овако је пао бивши припадник ОВК у Свилајнцу, ево за шта се сумњичи (ВИДЕО)
ШИПТАРСКИ терориста и бивши истакнути припадник терористичке ОВК Халили Лулзин, ухапшен је данас у Свилајнцу, у заједничкој акцији Безбедносно-информативне агенције, Службе за откривање ратних злочина УКП МУП-а Републике Србије, а у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине.
22. 07. 2025. у 20:54

НАУЧНИЦИ У СТРАХУ - РИЗИК ОД НЕСТАНКА: Ада Бојана и Бококоторски залив у опасности - море никада није било такво
НИВО Јадранског мора ће, према пројекцијама, до краја века порасти 35 центиметара (цм), што ће угрозити обалска подручја, посебно подручје Аде Бојане и делове Бококоторског залива, наводи се у прошлогодишњем Нацрту Националног плана Црне Горе за прилагођавање на климатске промене.
25. 07. 2025. у 08:55
Коментари (1)