ОПАСНА ИГРА НА БАЛКАНУ: Бајден размешта трупе у Грчкој, ево шта се крије иза свега

Новости онлине

02. 03. 2021. у 20:35

ОД КАКО је Европска унија источно медитерански гасовод прогласила пројектом од општег европског интереса, источни медитеран је постао геостратешка неуралгична тачка контакта поприлично опречних и нарушених регионалних ривала.

ОПАСНА ИГРА НА БАЛКАНУ: Бајден размешта трупе у Грчкој, ево шта се крије иза свега

Фото: ЕПА/илустрација

У том смислу пре свега треба имати у виду троугао Грчка-Турска-Кипар. Овај троугао се допуњава и додатно усложњава са Израелом и Египтом. Процењено је да су енергетска налазишта у источном Медитерану ефикасна алтернатива за смањење зависности од руског гаса. У контексту садашњих политичких односа и економске оправданости јасно је да Европа тражи алтернативу руском гасу пре свега ради смањења зависности од Русије, али и диверзификације тржишта енергената. Ситуације се додатно усложњава из разлога што Турска није укључена у Источномедитерански гасни форум, каже у анализи за Курир експерт за међународне односе Дарко Обрадовић, који је секретар Института за међународну безбедност. Његову анализу преносимо у целости.

Управо у овом контексту треба посматрати вест да САД повећавају број трупа на Балкану, односно у Грчкој, која је подигла подозрења у Руској Федерацији и Турској. Бројни стратези и аналитичари сматрају да је ратификација заједничког војног споразума између САД и Грчке заправо повећање америчких трупа на ткз. југо-источном крилу.

Са друге стране, геополитичка перспектива је далеко сложенија. Због тензија у источном медитерану између Грчке и Турске (обе су НАТО чланице), све учесталијих повреда грчких територијалних вода, спора око екслузивних економских зона и експлоатације енергената.

Атина има пуно разлога за страх и зебњу од ревизионистичке политике коју води турски председник Ердоган. Турска регионална политика постаје све више непредвидљива, док са друге стране политика Руске Федерације је врло посвећена остваривању својих спољнополитичких циљева, и благонаклоно гледа на потезе Турске који погодују руским циљевима. Треба подсетити на руско-турске улоге у рата на Кавказу, Сирији и Либији. Са таквим распоредом снага и средстава, постојањем стратешких противуречности међу актерима, логично је да ће источни Медитеран постати неуралгична тачка и полуга путем које ће се мерити јединствен приступ ЕУ, али и способност да се Турска врати у токове изворних начела чланства у НАТО-у, које је почела да напушта набавком руског ПВО система С-400.

Са друге стране Грчка представља једног од најпоузданијих савезника САД, налази се на геостратешком положају од вишеструког значаја за Медитеран, црноморску регију али и Западни Балкан. Дуга историја савезништва се огледа и присуством америчких војних база, једна од највећих поморских база је управо Суда на Криту. Услед затегнуте и непредвидљиве регионалне динамике 2019. године Грчко руководство је ушло у поступак преговора ради закључења новог војно-техничког споразума, за који су Грци 2 године лобирали на Капитолу. Грци су уверени да је такав споразум и економски исплатив.

Са друге стране новооткривена налазишта енергената у Источном Медитерану отворила су и перспективу снабедевања гасом као вид алетернативе за Руски гас. Избором Бајдена овакав војни споразум треба посматрати и као јачање трансатланске сарадње, али и као успостављање баланса снага на југоисточном крилу. Свакодневне тензије у територијалним водама и водама од екслузивног економског интереса су пореметиле и овако нарушене односе на релацији Анкара-Атина. На то треба додати и економско-енергетски интерес изградње плиновода у који су укључени ЕУ и Грчка, Израел, Египат и Кипар. Интерконекције се увелико граде, Бугарска и Грчка су већ спојиле цеви на релацији Александрополис-Бугарска. Са економско-енергетске стране Источномедитерански гасовод ће бити снабдеван од стране неколико снабдевача што самим тим испуњава правило слободног тржишта и диверзификације снабдевања, што је и за Србију економски повољно да на своје тржиште уведе и друге снабдеваче, али и да се позиционира као транзитна држава што свеобухватно доприноси стабилности и економској исплативости.

Стабилност источномедитеранског региона је директно повезана са енергетском безбедношћу и слободним тржиштем, конкурентношћу што директно утиче на развојну перспективу Западног Балкана, у чему Србија има свој пун оправдани економски интерес у циљу још већег развоја У погледу Грчко-Турских односа остаје нам да прогнозирамо да ће повећање америчког војног присуства утицати на успостављање баланса у Источном Медитерану са једне стране, али и јачања стабилности и црноморске регије, како би регион могао да се окрене економским пројектима, енергетској диверзификацији и целокупном развоју. Спорови Грчке и Турске ће ваљда своје одговоре и решења пронаћи у дијалогу који це бити развојно и економски оријентисан.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07

Коментари (1)

НИЈЕДАН ИГРАЧ НИЈЕ УСПЕО ДА ГА СРУШИ: Прошла је 21 година од чувеног рекорда Дејана Милојевића (ФОТО)